GRAMATIKA srpskog jezika

R ecen z en t

dr DUŠKA KLIKOVAC

U red n ik

prof. dr SVETLANA STIPČ EV IĆ O d g ov orn i u re d n ik

NEBO )ŠA JOVANOVIĆ Z a iz d a v a č a

prof. dr RADO Š LJUŠIĆ direktor i glavni urednik

Ivan Klajn

GRAMATIKA srpskog jezika

o ZAVOD ZA UDŽBENIKE 1 NAS'I'AVNA SREDSTVA BEO G RAD

N A PO M EN A

Ova knjiga im a za cilj dau sažetom , a ipak iscrpnom vidu pruži neophodne p o d a tk e o fonetici, morfologiji, tvorhi reči i sintaksi srpskog jezika. Poslednjih decenija dobili smo nekoliko dobrih udžbenika srpskog (srpskohrvatskog) jezika z a strance, ali se u njim a gram atičko gradivo nužno izlaže u delovim a i postupno, dok više prostora zauzim aju tekstovi, vežbanja i tum ačenje novih reči. Kada čitalac takvog udžbenika ne uspeva d a pron ađe u kojoj je od ranijih lekcija obrađeno neko pitanje, ili kad zaključi d a mu je potreban sistem atski pogled na datu gram atičku pojavu, ovakva gram atika bez sumnje če mu koristiti kao pom oćni priručnik. Budući d a knjiga nije nam enjena korisnicim a odredenog m aternjeg jezika, strogo kontrastivni pristup nije se m ogao prim eniti. Posebna pažnja, ipak, poklonjena jv pojedinim sitnijim i krupnijim pitanjim a koja izvornim govornicim a ne zadaju teškoće, p a se u školskim gram atikam a najčešće i ne pominju. To su, na primer, jednakosti m eđu padežim a, prom ene osnove usled neposlojanog a i p relaska 1 u o, upotreba ličnih zam enica u subjektu, dvojina zam enica i prideva (moja dva do!>ra druga), prom en a i značenje neodređenih zam enica, načenje reči u deiktičkim trojnim opozicijam a (ovaj/ taj/onaj, ovako/tako/onako, evo/eto/eno i dr.), prilozi ;u mesto sa inkorporiranim predlogom (dokle, dovde, odatle, odande i si), upitni i odrečni oblici glagola, ckspresivne upotrebe glagolskih vremena, iskazivanje vrrmena u pasivu (škola se otvara - prozor je otvoren škola je otvorena u prošlom veku), uticaj enklitika na trd reči (videću - ja ću videti, on mnogo govori - govoi i li on mnogo?), idiom atske konstrukcije ka o nas tri, Inćr ti lepo, ne ide mi se, bilo je problema/ima pro-

6 blema/ima jedan problem itđ.), razlikovanjedetim ičnih hom onim a kao (ove) večeri/(na) večeri, dovesti (dovedem)/dovesti (dovezem), nagiašene i nenaglašene lične zam enice (mi, nas...) / drugo. Sintaksa je izložena p o tradichnalnom školskorn m odelu, bez pokuhaja d a se pritneni generativistički ili neki drugi pristup koji bi teorijski m ozda hio opravdaniji, ali koji nije p rik la d an za učenje jezika kao stranog. O akcentuaciji su d a te sam o osnovne napom ene, budući d a je to pojava koju stranac ion ako ne m o ie naučiti iz knjige, nego sam o a u ditivnim putem i stalnim vezbanjem.

7

SADRŽAJ

1. POLOŽAI JEZIKA l DIJALEKTI........................... 13 2. PISMO (GRAFl)A)................................................... 15

F O N E T 1K A 3. GLASOVNl SISTEM................................................. 21 3.1. Samoglasnici (vokali)...............................................21 3.2. Suglasnici (konsonanti)...........................................21 3.3. Akcenti i dužine........................................................24 3.4. Prenošenje akcenta na proklitiku..........................28 3.5. Glasovne alternacije................................................. 28

MORFOLOGI) A 4. VRSTE REĆI.................................................................45 5. IMENICE.......................................................................47 5.1. Rod imenica...............................................................47 5.2. Promena imenica......................................................47 5.3. Deklinacije................................................................. 50 5.4. Prva deklinacija.........................................................50 5.5. Druga deklinacija..................................................... 62 5.6. Treća deklinacija..................................................... 66 6. PRIDEVI........................................................................69 6.1. Rod i osnova p rid e v a ............................................. 69 6.2. Odredeni i neodređeni v i d ....................................69 6.3. Deklinacija prideva................................................. 71 6.4. Poredenje prideva................................................... 74

8 7. Z A M E N IC E ................................................................. 77 7.1. Lićne zam enice......................................................... 77 7.2. Prisvojne zam enice.................................................. 80 7.3. Pokazne zam enice.................................................... 83 7.4. Upitne zam enice.......................................................86 7.5. Odnosne zam enice...................................................87 7.6. Neodređene zam enice........................ 89 8. BROJEVl........................................................................95 8.1. Karđinalni brojevi..................................................... 95 8.2. Redni brojevi.............................................................. 98 8.3. Zbirni brojevi..............................................................99 8.4. Brojneimenice..........................................................100 9. GLAGOLl................................................................... 103 9.1. Kategorije promene.................................................103 9.2. Upitni oblik............................................................... 103 9.3. Odrečni oblik............................................................ 104 9.4. Vid............................................................................... 105 9.5. Načini (modusi)....................................................... 110 9.6. Vremena.................................................................... 114 9.7. Upotreba vremena...................................................120 9.8. Nelični glagolski oblici........................................... 125 9.9. Prelazni, neprelazni i povratni glagoli.................132 9.10. Pasiv......................................................................... 136 9.11. Tipovi promene glagola....................................... 137 9.12. Nepravilni glagoli.................................................. 145 9.13. Pomoćni glagoli..................................................... 14710* 10. PRILOZI..................................................................... 153 10.1. Funkcija priloga..................................................... 153 10.2. Značenje priloga.................................................... 153 10.3. Prilozi po postanku............................................... 154 10.4. Priloški sistemi.......................................................155 10.5. Složeni prilozi................................................. ... . 157 10.6. Poređenje priloga...................................................157

9 11. PREDLOZI.................................................................159 11.1, Pravi i nepravi predlozi........................................159 11.2. Izbor padeža...........................................................160 12. VEZNICI.................................................................... 163 12.1. Vrste veznika............................ 163 12.2. Veznik d a ................................................................ 164 12.3. Ostali veznici..........................................................165 13. REČCE........................................................................169 13.1. Definicija . ..........................* ...............................169 13.2. Rečce za potvrđivanje ili odricanje.................... 169 13.3. Upitne rečce........................................................... 169 13.4. Ostale rečce............................................................ 170 14. UZVICI...................................................................... I 73 14.1. Uzvici koji izražavaju osećanja...........................173 14.2. Uzvici za dozivanje............................................... 173 14.3. Onomatopeje............................... * ..................... 174

TVORBA

REČI

15. SUFIKSACIJA........................................................... 177 15.1. Fonetske alternacije.............................................. 177 15.2. lmenički sufiksi......................................................179 15.3. Pridevski sufiksi, .................................................. 186 15.4. Glagolski sufiksi.....................................................193 15.5. Prefiksalno-sufiksalna tvorba............................. 194 15.6. Složeno-sufiksalna tvorba................................... 19716* 16. PREFIKSACIJA........................................................199 16.1. Imenice s prefiksima.............................................199 16.2. Pridevi s prefiksima.............................................. 201 16.3. Glagoli s prefiksima..............................................204 16.4. Prilozi s prefiksima . ............................................ 210

10 17. SLAGANJE (KOMPOZICIJA)............................ 211 17.1. Sraslice...................................................................211 17.2. Polusloženice......................................................... 212 17.3. Imeničke složenice.............................................. 212 ] 7.4. Pridevske složenice............................................... 213 17.5. Glagolske složenice............................................... 214 17.6. Složenice u ostalim vrstama re ć i....................... 215 18. KONVERZIJA.........................................................217 18.1. Poimeničenje......................................................... 217 18.2. Popridevljenje........................................................218 18.3. Prelazak u priloge................................................. 219 18.4. Prelazak u predloge.............................................. 220

SINTAKSA 19. SINTAGMA..............................................................223 19.1. Vrste sintagmi........................................................223 19.2. Složene sintagme...................................................224 20. PROSTA REČENICA..............................................225 20.1. Delovi rečenice...................................................... 225 20.2. Subjekt.............................. 225 20.3. Predikat...................................................................227 20.4. Dopune................................................................... 229 20.5. Atribut.....................................................................232 20.6. Apozicija................................................................. 233 20.7. Priloške odredbe................................................... 235 21 21. SLOŽENA REČENICA...........................................237 21.1. Odnosi prostih rečenica u složenoj................... 237 21.2. Nezavisno složene rečenice.................................237 21.3. Zavisno složene rečenice.....................................239 21.4. Vrste zavisno složenih rečenica..........................241 21.5. Izrične rečenice..................................................... 241 21.6. Zavisnoupitne rečenice........................................242 21.7. Odnosne (relativne) rečenice............................. 243

21.8. Mesne r e č e n ic e ...................................................... 245 21.9. Vremensk«? (temporalne) re č e n ic e ..................246 21.10. Načinske r e č e n ic e ............................................... 247 21.11. Uzročne (kauzalne) rečenice........................... 248 21.12. Namerne (finalne) rečenice..............................249 21.13. Posledične (konsekutivne) rečenice................ 250 21.14. Dopusne (koncesivne) rečenice . . ................251 21.15. Uslovne (pogodbene, kondicionalne) re č e n ic e ............................................................... 251 22, R ED REĆI .................................................................. 255 22.1. Neutralan i obeležen red re č i............................. 255 22.2. Raspored subjekta, objekta i predikata . . . . 256 22.3. Položaj s u b je k ta ..................................................... 256 22.4. Položaj o b je k ta .......................................................257 22.5. Položaj lič n e zam enice......................................... 257 22.6. Položaj p rid ev a ...................................................... 257 22.7. Položaj pridevskih zam enica.............................. 258 22.8. Položaj b ro je v a .......................................................258 22.9. Položaj atributivnih dopuna............................... 259 22.10. Položaj p rilo g a ..................................................... 259 22.11. Položaj en k litik a.................................................. 259 22.12. Položaj re č e n ic a .................................................. 263

13

1. POLOŽAJ JEZIKA I DIJALEKTI

Srpski jezik, zajedno sa hrvatskim i bošnjačkim*1, pri- Ekavski i pada južnoj grani slovenskih jezika, u kojoj se nalaze ijekavski još i slovenački, makedonski i bugarski. Za osnovu standardnog jezika u srpskom, hrvatskom i bošnjačkom uzet je štokavski dijalekat, tako nazvan po upitnoj zamenici što/šta. Druga dva dijalekta, čakavski (gde ista zamenica glasi ča) i kajkavski (zamenica kaj), govore se samo na teritoriji Hrvatske, a ni tamo nisu priznati kao standardni. U okviru štokavskog dijalekta razlikuju se dva izgovora nekadašnjeg slovenskog glasa ja t ("B, u latiničkoj transliteraciji e): ekavski i ijekavski. (Postoji i treči izgovor, ikavski, ali se njime nećemo baviti pošto je isključivo regionalan.) Ekavskom e, u rečima koje sadrže jat (npr. dete), odgovara ijekavsko ije (dijete), odnosno 1 U svetskoj slavistici, kao i u Jugoslaviji posle 11 svetskog rata, bio je uobičajen termin srpskohrvatski jezik. Srpski i hrvatski su smatrani njegovim varijantama, a od sedamdesetih godina prošlog veka počelo se govoriti i o »bosanskohercegovačkom standardnojezičkom izrazu«. Posle ratova koji su krajem veka doveli do raspada Jugoslavije, u novostvorenim državama usvojeni su pojedinačni nacionalni nazivi. Razlike između srpskog, hrvatskog i bošnjačkog, ipak, sasvim su sitne (uporedive s razlikama izmedu britanskog i američkog engleskog), a međusobna razumljivost gotovo je stoprocentna, tako da se u čisto lingvističkom pogledu - za razliku od društvenog i političkog - oni i dalje mogu smatrati varijantama istog jezika. U današnjoj Bosni i Hercegovini usvojen je zvanični naziv bosan ski jezik, ali ga srpski lingvisti ne priznaju, jer je izveden iz imena B osn a, čime pretenduje da se predstavi kao državni jezik obavezan za sve tri nacije u toj zemlji. B ošn jački, naprotiv, izvedeno je iz imenice B ošnjaci, kako se naziva narod koji je ranije nazivan Muslimanima.

14 je ako je vokal kratak (ekavski deca - ijekavski djeca). Ispred nekih glasova to je prelazi u i (hteo - ijek. htio, grejati - ijek. grijati), a može se odraziti i na promenu prethodnog suglasnika (koleno - koljeno, negovati njegovati). Veći deo Srba govori ekavski, dok se ijekavski govori na krajnjem jugozapadu Srbije, u Crnoj Gori i u Republici Srpskoj. U državi SCG oba izgovora priznata su kao standardna, ali nisu jednako rasprostranjena u upotrebi. Sredstva informisanja u Srbiji služe se skoro isključivo ekavskim izgovorom, a u Crnoj Gori ijekavskim. S obzirom na maločas pomenute razlike između ije, je i i, rođenom ekavcu veoma je teško da ovlada ijekavskim izgovorom. Područje ijekavskog u Srbiji postepeno se sužavalo tokom poslednja dva veka. Mnogi značajni srpski pisci u prošlosti, počev od Vuka Karadžića, bili su ijekavci, ali se danas velika većina knjiga objavljuje na ekavskom. U ovoj knjizi primeri će se davati u ekavskom obliku. Bolji jednojezični rečnici (kao što su šestotomni rečnik Matice srpske i još nedovršeni rečnik Srpske akademije nauka i umetnosti) navode, pored ekavske, i ijekavsku varijantu.

15

2. PISMO (GRAFIJA)

Tradicionalno pismo srpskog jezika jeste ćirilica, u obliku koji joj je dao Vuk Karadžić (1787-1864). Posle stvaranja jugoslovenske države (1918) u Srbiji i Crnoj Gori počela se naglo širiti upotreba latinice. Danas je latinica rasprostranjenija, do te mere da se javio pokret za zaštitu ćirilice, a poslednjih godina preduzete su mere da se ćirilica zakonom definiše kao osnovno pismo u zvaničnoj i javnoj upotrebi. Mada je naporedna upotreba dvaju pisama, za koju je skovan termin dvoazbučnost, jedinstven slučaj u Evropi, ako ne i u svetu, može se predvideti da će ona potrajati i u budućnosti. Otuda je svakome ko uči srpski jezik neophodno poznavanje oba pisma. I ćirilica i latinica imaju istih 30 slova, tako da među Azbućni i njima postoji dvosmerna konvertibilnost. Uobičajeni abvcedni red redosled tih slova, međutim, nije isti, jer se u ćirilici navode po azbuci, poreklom iz crkvenoslovenskog, odnosno u daljoj perspektivi iz grčkog jezika: A a B 6 B b I'r A a ’S b E e ) K * 3 3 P l n j j K k A a A>a> M m H h Hdh> O o I l n P p C c T t R h y y ® 4 ) X x U [ i t ' - l H l TI p I I I i i i dok su u latinici poređana po abecedi: A a B b C c Č č Ć ć D d Dždž Đ đ E e F f G g H h I i J j K k 1.1 Lj lj M m N n Nj nj O o P p R r S s Š š T t U u V v Z z Ž ž Iz ova dva spiska vidljivo je da je u ćirilici u tonološki potpunosti sproveden fonološki princip »jedan glas princip

16 - jedno slovo« (za izgovor slova vidi niže). U latinici su u istom cilju pojedinim latinskim slovima dodati dijakritički znaci, pretežno pozajmljeni iz češkog (Č, Ć, Đ, Š, Ž), ali taj postupak nije sproveden do kraja, pa su za suglasnike koji se u ćirilici označavaju sa A>, Hb, odnosno U, upotrebljene dvoslovne kombinacije (digrami) LJ, NJ, DŽ.2 U sledećoj tabeli uporedno su prikazana ćirilička i Uporedni prikaz latinička slova iste glasovne vrednosti, s tim što latinička nisu data po uobičajenom abecednom redu. Ćirilica pisano SS/a.

Latinica Aa Bb

38*

Vv

Db Ee >K >K

•£/

Gg Dd Đđ

3 3

3 /. //u

Ćirilica Aa B6 BB I’ r

AA

M

h

Jj KK AA

f ;

A) A> MM

3T * jfasf9u> v ff

HH Eb

ć/Cu jednaćenje *besčastan —> beščastan, iz + čupati —> *isčupati —> iščupati. Jednačenja nema kad se prefiksi sa završetkom na s ili z nađu ispred Ij ili nj, npr. sljubiti (od s 4 Ijubiti), razljutiti (od raz- 4- Ijutiti), iznjihati (od iz + njihati). Nema ga ni u ijekavskim oblicima gde je Ij ili nj nastalo od / 4 j, odnosno n + j, npr. posljednji (ekavski poslednji), sljepoća (ek. slepoća), bjesnjeti (ek. besneti). 3 .5 .2 .I. Kad se alveolar n, u izvedenicama, nade is- A' ispred b i p pred labijala b, on prelazi u labijal m: stam beni (od stan), zelem bać (od zelen). Ovakvog jednačenja nema u složenim rečima: jedanput, vanbrodski.

3.5.3. Gubljenje suglasnika. - Kad se dva ista suglasnika, između osnove i sufiksa ili između prefiksa i osnove, nađu jedan do drugog, svode se na jedan: Rus + -ski —> ruski, bez zuba —>bezub, od- + deliti —>odeliti. Često takva dva suglasnika nastaju usled jednačenja po zvučnosti ili po mestu izgovora: p et + deset —> *peddeset —>pedeset, šest 4- deset —» *šesddeset —>šezddeset —> šezdeset, bez stida —> *besstidan —> bestidan, raz4- žalostiti —> *ražžalostiti —> ražalostiti, iz + šetati —> *isšetati —> *iššetati —> išetati. 3 .5 .3 .I. Izuzetak od ovog pravila su superlativi s pre- Superlativi fiksom naj- od prideva koji počinju na /: najjači, najjasniji, najjeftiniji i sl. Takođe se oba suglasnika zađržavaju u nekim novijim prefiksalnim tvorenicama (up. gore 3.5.1.1), gde bi se svođenjem na jedan glas zamaglilo značenje prefiksa: protivvrednost, nuzzarada, preddržavni, transsibirski, superrevizija i sl.

32 Samo u pisanju ponavlja se grupa st u broju šeststo ( = šest stotina, 600) i rednom šeststoti. U izgovoru se st čuje samo jednom, ali je pravopisom određeno pisanje udvojenog st radi razlikovanja od šesto, srednjeg roda rednog broja šesti (od 6).

Š eststo

3.5.3.2. Suglasnici t i d. gube se ispred afrikata c, č, dž, ć ili d: otac, genitiv *otca —* oca, zad atak, mn. *zadatci —> zadaci, predak, mn. *predci —> *pretci —>preci, govedo + -če —* *govedče —> *govetče -> goveče, radit(i) ću —> radiću, sladoled + -džija —> sladoledžija. Gubljenja nema u tvorenicama s prefiksom (naddžilitati, podđakon ), gde dolazi samo do jednačenja po zvučnosti ukoliko je potrebno: potčiniti (od p od - + činiti), otcepiti (od od- + cepiti). 3.5.3.3. Mnoge tročlane suglasničke grupe svode se na Uprošćavanje dvočlane, time što se t i d gube ako su ispred njih fri- sugiasničkih kativi s, z, š ili ž, a iza njih suglasnici b, k, l, tj, m, n ili grupa nj. U praksi, ako odbacimo retke ili zastarele reči, ovo pravilo svodi se na grupe stn, stl, stk, stm, zdb, štn, koje gube t, odnosno d, kao u častan, časna, časno (tako i u padežima, časnog itd.: v. 6.3.4), vesnik (od vest + -nik), zalistak gen. zaliska, m a zalisci, usmen (od ust[a] + -men), gozba (od gost, preko *gostba —> *gozdba), tazbina (od tast), pozorišni (od pozorište), boravišni (od boravište) i sl. Od ovog pravila ima dosta izuzetaka. Grupa stn Izuz.eci ostaje u pridevima od strane osnove, kao azbestni, protestni (od azbest, protest). Grupa stk ostaje u ženskim oblicima od imenica na -ist(a), kao telefonistkinja, socijalistkinja. Od bolest sa sufiksom -Ijiv imamo bolešljiv (preko *bolestljiv —>*bolesljiv, s jednačenjem po mestu izgovora), ali od popustiti pridev je popustljiv, gde je t sačuvano. Grupa stm čuva se u pozajmljenici