PRIRU^NIK ZA SEOSKI TURIZAM

Projekat „Ja~awe kapaciteta u nivou usluga seoskog turizma zapadne Srbije”

PRIRU^NIK ZA SEOSKI TURIZAM

Nosioci projekta Regionalna privredna komora Vaqevo Udru`ewe doma}ina Vaqevo Op{tina Vaqevo

PROJEKAT FINANSIRALO MINISTARSTVO POQOPRIVREDE, [UMARSTVA I VODOPRIVREDE

PRIRU^NIK ZA SEOSKI TURIZAM JA^AWE KAPACITETA U NIVOU USLUGA SEOSKOG TURIZMA ZAPADNE SRBIJE

Vaqevo, 2008.

Dragi ~itaoci, Pred vama je uputstvo za sve one koji veruju da se ono ~ime raspola`e na{ kraj mo`e mudro iskoristiti za organizovawe usluga u oblasti seoskog turizma i ostvarivawe profita kroz ovaj vid aktivnosti. Ova bro{ura je prilago|ena projektu unapre|ewa usluga seoskog turizma na teritoriji Zapadne Srbije – Podriwsko-vaqevskih planina, pri ~emu je nesmetano mogu koristiti svi oni koji su zainteresovani za ovaj vid privre|ivawa. Iako turizam na selu obuhvata vi{e nauka i primenu razli~itih ve{tina, nego {to vam mo`e do~arati ova bro{ura, smatramo da je izlo`eni materijal dobar putokaz za one koji po~iwu, ali i za sve one koji veruju da turizam na selu mo`e biti unosno zanimawe u na{oj zemqi i u na{em kraju. Sva energija u realizaciji projekta usmerena je ka jednom ciqu: pru`awu potrebne pomo}i u ispuwavawu zahteva koje pred doma}ine postavqa tr`i{te, jer se ne postavqa pitawe da li }e do}i vreme novih standarda, nego da li }emo ih spremni do~ekati. Zahvaqujemo se svima koji su u~estvovali u izradi i realizaciji ove bro{ure, kao i vrednim i gostoprimqivim doma}inima na{ih sela.

5

SEOSKI TURIZAM priredila Ana Jovanovi} definicije, istorijat, trendovi, svetska i doma}a iskustva, primeri iz Srbije Seoski turizam zadovoqava potrebu gradskog ~oveka za slobodnim prostorom i daje mu nova iskustva o prirodi i ‘ivotu na selu. Prostor i qudi su u tom slu~aju kombinacija koja daje turisti~ki proizvod. Kakvi su trendovi? Tr‘i{ni trendovi u svetu kre}u se u korist seoskog turizma, {to potvr|uju procene Svetske turisti~ke organizacije. Tra‘wa u posledwih petnaest godina pokazuje jasan rast. Najve}e stope godi{weg pove}awa od oko 25% su zabele‘ene u nekim od zemaqa Ju‘ne i Isto~ne Evrope. Evropa 200.000 poznatih registrovanih pru‘alaca usluga 2.000.000 le‘ajeva. 500.000 – broj direktno i indirektno zaposlenih 65 milijardi evra – godi{wa turisti~ka potro{wa U na{em regionu, najrazvijeniji je seoski turizam Slovenije. Seoski turizam Srbije Svetska Turisti~ka Organizacija (WTO) preporu~uje Srbiji da razvija seoski turizam. Strategija o razvoju turizma Srbije predvi|a zna~ajne aktivnosti u ovom obliku turizma i pridaje mu prioritetni zna~aj. Seoski turizam u Srbiji trebalo bi da doprinese o~uvawu seoske sredine i kulturne ba{tine, ali i da ekonomski motivi{e lokalno stanovni{tvo da ostane na selu. Ovakav vid turizma mogao bi i da zna~ajno doprinese za{titi prirode, ali i omogu}i sredstva za opstanak i razvoj sela. Razvoj turizma u selima Srbije, kao organizovana aktivnost, zapo~eo je pre ne{to vi{e od ~etvrt veka. Sami za~eci razvoja turizma na selu vezani su za spontani pokret turista, koji su ‘eleli da, makar na kratko, pobegnu iz

7

gradske, ekolo{ki naru{ene sredine, i odre|eno vreme provedu u prirodi. U po~etku su se ovim vidom turizma bavila samo pojedina doma}instva. Krajem osamdesetih godina pro{log veka, turizmom se u Srbiji bavilo 50 sela sa blizu 3.000 le‘aja u 800 doma}instava. Danas se procewuje da pribli‘no 250 doma}instava raspola‘e sa pribli‘no 1800 le‘ajeva (Arhiva TOS) Seoski turizam, poqoprivreda, tradicija Bitna prednost razvoja seoskog turizma se ogleda u ostvarewu prihoda seoskih doma}instava uz minimalno investirawe. Doma}instva koja se pored poqoprivrede, kao osnovne delatnosti, bave turizmom svoje proizvode prodaju po najpovoqnijim, maloprodajnim cenama, jer turisti sami dolaze po robu. Za{to se dolazi na selo? Selo je baza u kojoj se turisti mogu upoznati sa kulturnim nasle|em, narodnim stvarala{tvom, arhitekturom, obi~ajima i folklorom, prirodnim atrakcijama. Radi ose}aja bliskosti sa lokalnim stanovni{tvom. Gost postaje i korisnik i u~esnik, ne samo posmatra~. Realizacija Narodno stvarala{tvo, stari zanati i obi~aji su najja~i utisci koje gost nosi sa sobom. „Veliki broj sela nalazi se u blizini vrednih kulturno-istorijskih spomenika sa karakteristikama odre|enog podru~ja. U Srbiji je sve vi{e turisti~kih manifestacija, pored puteva vina i rakije, na stotine je rakijada, pr{utijada, kupusijada... sve do manifestacija, sa tradicijom od preko ~etiri decenije, Sabora truba~a u Gu~i i Kosidbe na Rajcu.” Kako to pribli‘iti gostu, uvrstiti u ponudu? „Boravak u prirodi pru‘a turistima mogu}nost za {etwe, rekreaciju, bavqewe sportom, izlete do pe}ina, izvora i vodopada, mogu}nost lova i ribolova, jahawa, planinarewa, brawe {umskih plodova i lekovitog biqa i druge rekreativno-zabavne aktivnosti u prirodi, u‘ivawe u zdravoj hrani.” Izvor: E magazin Ponuda po regijama Vojvodina – najrazvijenija ponuda, sala{arski turizam, organizovana turisti~ka ponuda Zapadna Srbija – akcenat na eko turizmu, organizovana ponuda u jakim turisti~kim centrima (Zlatibor, U‘ice, Tara, Vaqevo) Centralna Srbija – za~eci seoskog turizma u Srbiji, izuzetno dobro organizovana ponuda, edukovani doma}ini Isto~na Srbija – najautenti~nija ponuda, slabo razvijena, veliki potencijali

8

[ta se sve nudi na selu? – Sme{taj (npr. ku}a za domor) – Ishrana (grupe ili individualno) – Sme{taj i ishrana (B&B, PP, 1/2P) – Animacija gostiju/dopunske aktivnosti – Organizacija animacije (izleti, upoznavawe sa kulturom, tradicijom i folklorom, avanturisti~ki turizam, lov, ribolov, jahawe, rafting...) – Prodaja proizvoda (suveniri, narodno stvarala{tvo, tradicionalni specijaliteti) DEFINICIJA I ZNA^AJ TURIZMA – {ta je turizam (istorijat, vrste, trendovi i razvoj, pojam turisti~ke destinacije) – turizam u svetu (promet i prihod) – turizam u Srbiji (promet i prihod, turisti~ki centri) Izvori: Wikipedia, Republi~ki zavod za statistiku Srbije Turizam predstavqa ~in putovawa u ciqu rekreacije, kao i pribavqawe usluga radi ostvarivawa tog ciqa. Sama re~ „turizam” poti~e od francuske re~i tour, {to u prevodu zna~i putovawe, obilazak, ekskurzija. Turista je osoba koja putuje najmawe osamdeset kilometara od mesta stalnog boravka u ciqu rekreacije, kako je to definisala Svetska turisti~ka organizacija (deo Ujediwenih nacija). Istorija turizma Imu}ni qudi su oduvek putovali u udaqene delove sveta da bi videli slavne gra|evine ili druga umetni~ka dela; da bi nau~ili nove jezike ili da bi se upoznali sa drugim kulturama. „Prvo organizovano putovawe vezano je za ime Tomasa Kuka koji je 1841. godine organizovao prevoz 570 u~esnika kongresa. Tada je prvi put dobijen popust u ceni grupnog putovawa. Kuk je predlo‘io ‘eleznici svoju uslugu u organizaciji i boqoj iskori{}enosti ovog prevoznog sredstva uz pru‘awe povoqne cene prevoza. Tako je Kuk iznajmio celu kompoziciju i organizovao prevoz putnika. Za u~esnike je obezbedio ~aj i sve~anu muziku, a cena ovog aran‘mana po osobi je iznosila jedan {iling.” Tokom druge polovine XX veka me|unarodni turizam do‘iveo je stalni rast. Zbog ~ega je ~ovek postao turista? Ne iskqu~ivo radi odmora U slu~aju da umor preovlada, dovoqno je okrepiti se snom. Dakle, nije umor ono {to nas motivi{e da putujemo i po nekoliko hiqada kilometara da bismo potra‘ili odmor.

9

Industralizacija i urbanizacija, udaqavawe od prirode Masovni turizam u svetu razvio se kao posledica velike industrijalizacije i urbanizacije. Gradovi nude ‘ivot koji odlikuje i izvesna koli~ina svakodnevnog stresa, u‘urbanosti i upravo su ti uslovi ‘ivota primorali ~oveka da postane turista. U ‘eqi da predahnu, odmor su prvenstveno potra‘ili na obalama toplih mora, gde je i zapo~eo masovni turizam. Obale su se tada odlikovale ~istim morem, pustim pla‘ama. Potom su popularne postale bawe, planinski vrhovi, a danas i gradski centri. Ukratko, putuje se radi upoznavawa novih kultura, sticawa iskustava, rekreacije... TRENDOVI I RAZVOJ Razvija}e se individualna putovawa Primewiva}e se razli~ite forme informacione tehnologije Pove}ava}e se nivo kvaliteta turisti~ke usluge Trend kra}ih odmora Danas turisti te‘e ~e{}im i kra}im odmorima umesto ranije tradicionalnog godi{weg odmora od dve ili vi{e nedeqa. Kra}e radno vreme i ve}i raspolo‘ivi prihod podsti~u zahtev za frekvetniji, ali kra}i odmor. Prema analizama WTO, turizam }e se najverovatnije {iriti na slede}e aktivnosti: – Avanturisti~ko putovawe – Krstarewa – Eko-turizam – Kulturni turizam – Tematski turizam OBLICI TURIZMA Letovawa, zimovawa, turisti~ka putovawa – morski, planinski, seoski, gradski (city break), kulturni, ekoturizam, nauti~ki, kosmi~ki, manifestacioni... Zdravstveni – bawski i klimatski centri, wellness Poslovni – kongresni, sajamski Specijalna interesovawa – lov i robolov, rafting, pe{a~ewe, posmatrawe ptica, jedrewe, sportsko rowewe, splavarewe, planinarewe, gqivareweà Itinereri – Putevi vina, Putevima rimskih careva, Transromanika, Manastiri Srbije... TURIZAM U SRBIJI Do 1980. god. biv{a Jugoslavija se istakla me|u prvih 25 svetskih turisti~kih destinacija. Akcenat na Jadranu/Hrvatska i Sloveniji (ski centri)

10

Srbiju je karakterisao tranzitni i kongresni turizam, 80-ih i seoski. Srbija je imala samo 3% od ukupnog broja no}ewa stranih turista u SFRJ. Danas (trenutno i potencijali) – bawski, planinski, prirodne atrakcije, manifestacioni, seoski, dunavski, kulturni, posebno manastirskià Trenutno stawe nije zadovoqavaju}e: – Asortiman turisti~ke ponude ne odgovara tra‘wi – Neuskla|en je odnos cena i vrednosti turisti~kih proizvoda i usluga – Nedostatak raznovrsnih turisti~kih proizvoda – Nezadovoqavaju}a dostupnost mnogih delova Srbije, lo{a infrastruktura – Rat i wegove posledice uticale su na razvoj turizma i lo{ imix Ipak, bele‘i se trend rasta. Turisti~ki promet u Republici Srbiji u periodu januar-novembar 2007. godine U periodu januar-novembar 2007. godine u Republici Srbiji boravilo je ukupno 2,155.502 (15% vi{e u odnosu na isti period 2006. godine). Doma}i – 70% od ukupnog broja gostiju Inostrani – 30% od ukupnog broja gostiju. Najpose}enije destinacije doma}ih turista su Vrwa~ka Bawa Beograd Sokobawa Zlatibor Kopaonik Ni{ka Bawa Tara Bawa Koviqa~a Div~ibare Najpose}enije destinacije stranih turista su Beograd Novi Sad Kopaonik Zlatibor Ni{ Vrwa~ka Bawa Najvi{e inostranih gostiju dolazi iz Crna Gora Bosna i Hercegovina Slovenija

11

Nema~ka Italija Hrvatska Velika Britanija Makedonija Rusija Gr~ka Izvor: Republi~ki zavod za statistiku Srbije

12

KAKO SE BAVITI SEOSKIM TURIZMOM I DA LI JE TO ODGOVARAJU]I VID POSLOVNE AKTIVNOSTI priredila Ana Jovanovi} preduslovi, zakonske odredbe, prava i obaveze, kako po~eti, potrebna sredstva, nadle‘ne institucije, organizacije i udru‘ewa, kreditna politika i planovi dr‘ave, programi edukacija, turisti~ka dru{tva, primeri dobrog i lo{eg poslovawa Da li ‘elite da se bavite seoskim turizmom? Za{to? Postavite sebi pitawe. Da li ste preduzetnik? Da li imate ideju? Da li sumwate da je mo‘ete ostvariti? [ta }ete dobiti, a {ta ‘elite? [ta zna~i baviti se seoskim turizmom? Samo prijem gostiju ili kompletno osmi{qen tr‘i{ni nastup? Biti pasivan, aktivan ili proaktivan? Da li je mogu}e pru‘ati samo usluge sme{taja, bez ishrane? Ili samo ishranu? Animacija gostiju. Ko se bavi seoskim turizmom? Da li samo stanovnici sela? Da li jedno iskqu~uje drugo? Zemqoradwa/turizam? Da li je mogu}e raditi i baviti se seoskim turizmom? Kako? Da li je seoski turizam glavna ili dopunska aktivnost? Preduslovi @eqa/odluka Ideja Tr‘i{no razmi{qawe U drugom koraku Objekat pogodan za prihvat gostiju Osmi{qen koncept Realizovawe plana

13

[ta propisuje Zakon o turizmu? Uslugama u seoskom turizmu, smatra se pru‘awe usluga sme{taja i ishrane u seoskim doma}instvima, etno objektima i sala{ima; organizovawe pe{a~kih tura, brawa lekovitog biqa, jahawa, ribolova i drugih tematskih aktivnosti; degustacija i prodaja proizvoda; pripremawe i uslu‘ivawe tradicionalnih jela uz nadoknadu; proizvodwa i prodaja narodnih rukotvorina, kao i organizovawe aktivnosti na upoznavawu nasle|a, na~ina ‘ivota i tradicionalne kulture seoskih podru~ja (~lan 81). Fizi~ko lice u doma}instvu na seoskom podru~ju koje je organizovano kao seosko turisti~ko doma}instvo mo‘e pru‘ati ugostiteqske usluge sme{taja, kao i pripremawa i uslu‘ivawa hrane i pi}a turistima, do najvi{e 30 le‘aja. Seosko turisti~ko doma}instvo mo‘e pru‘ati usluge pripremawa i uslu‘ivawa hrane i pi}a iz prete‘no vlastite proizvodwe i degustacije sopstvenih proizvoda doma}instva organizovanim turisti~kim grupama koje ne koriste usluge sme{taja. U seskom turisti~kom doma}instvu mogu se prodavati sopstveno izra|ene narodne rukotvorine, kao i organizovati aktivnosti na upoznavawu nasle|a, na~ina ‘ivota i tradicionalne kulture seoskih podru~ja (~lan 107). Fizi~ko lice izdaje ku}e, stanove, apartmane i sobe preko lokalne turisti~ke organizacije, turisti~ke agencije ili privrednog subjekta registrovanog za obavqawe ugostiteqske delatnosti, na osnovu ugovora. Ugovor iz stava 1. ovog ~lana fizi~ko lice dostavqa, radi evidentirawa, nadle‘nom organu jedinice lokalne samouprave (~lan 105). Davalac sme{taja napla}uje boravi{nu taksu istovremeno sa naplatom usluge sme{taja. Ako davalac sme{taja ne naplati boravi{nu taksu, du‘an je da na svoj teret uplati iznos nenapla}ene boravi{ne takse (~lan 38). Prvi korak Upoznati se sa Zakonom o turizmu, pravima i obavezama. Naredni koraci Upoznati se sa Kriterijumima za kategorizaciju objekta (osnovni standardi kvaliteta) Obavestiti lokalnu turisti~ku organizaciju o nameri da se bavite seoskim turizmom Tra‘iti smernice za naredne aktivnosti od TO Napraviti detaqan plan aktivnosti Organizovati ~lanove doma}instva i raspodeliti obaveze Pripremati objekat za kategorizaciju Predati zahtev za kategorizaciju objekta

14

Vreme do izlaska Komisije, pravqewa zapisnika i kategorisawa iskoristiti za upoznavawe sa lokalnom turisti~kom ponudom, upoznavawe sa doma}im trendovima, tr‘i{tem Povezati se sa lokalnim turisti~kim subjektima (restorani, hoteli, muzeji, organizatori manifestacija...) Formirati bazu podataka o institucijama, udru‘ewima i organizacijama koje se bave razvojem, unapre|ewem i promocijom seoskog turizma, kao i turisti~kim agencijama koje nude seoski turizam Napraviti detaqan plan promotivnih aktivnosti Po kategorisawu objekta, otpo}eti realizaciju plana promotivnih aktivnosti Povezati se sa institucijama, udru‘ewima i organizacijama koje se bave razvojem, unapre|ewem i promocijom seoskog turizma Povezati se sa uspe{nim doma}inima koji se bave seoskim turizmom i unaprediti ponudu Budite proaktivni Biti gost u doma}instvu koje se uspe{no bavi seoskim turizmom Nau~ite osnove jednog stranog svetskog jezika (minimum jedan ~lan doma}instva) Nadle‘ne institucije Na dr‘avnom nivou Ministarstvo trgovine, turizma i usluga i Ministarstvo poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede Za promotivne aktivnosti, razvoj i unapre|ewe turizma Na dr‘avnom nivou Turisti~ka organizacija Srbije Na lokalnom nivou Turisti~ka organizacija op{tine Udru‘ewa i organizacije Udru‘ewe preduzetnika u seoskom turizmu Srbije CeNORT NVO Osnivawe turisti~kih dru{tava (Stave, Kamena Gora) Potrebna sredstva Za pripremu objekta Za kategorizaciju Za promotivne aktivnosti

15

Planovi dr‘ave Strategija o razvoju turizma – prioritet razvoju seoskog turizma NIP – zna~ajna ulagawa u sektor turizma (formirawe turisti~kog centra na Staroj planini) Ministarstvo turizma – Podsticajne mere predvi|ene Zakonom, povoqni krediti, bespovratni krediti Ministarstvo poqoprivrede – Mere za unapre|ewe sela, podsticajna sredstva za slabo razvijena podru~ja Programi edukacija Neophodnost kontinuirane edukacije i informisawa o svetskim i doma}im trendovima Samoedukacija i organizovana edukacija (povezivati se sa udru‘ewima i organizacijama koje realizuju edukacije) Primer trodnevne obuke – Komunikacije Komunikacija sa gostima, prihvat gostiju, poslovna komunikacija – Kvalitet hrane Priprema tradicionalnih jela, na~in servirawa, obrada, kvalitet i skladi{tewe namirnica – Animacija gostiju Kulturna animacija, upoznavaje starih zanata, upoznavawe obi~aja – Prirodni resursi Zna~aj prirodnih vrednosti, biodiverzitet, flora (lekovito biqe, pe~urke i dr), fauna (ptice i dr) – Kvalitet usluga i sme{taja Obilazak doma}instava

16

DOBRI PRIMERI POSLOVAWA

Ru‘a Gru‘e, Bare, Kni}

Kraqica vo}a, Senta

17

KRITERIJUMI ZA KATEGORIZACIJU OBJEKATA

Red. br.

Naziv elementa

Obavezni elementi po kategorijama1) znak "h"2)

Bodovi za izborne elemente znak "-"3)

**** *** ** * I. URE\EWE I OPREMA 1. Pristup i ulazi Pristup za pe{ake i vozila, osim gde vozila nemaju mogu}nost pristupa

hhhh

-

Ulaz u ku}u i stan koji koriste i vlasnici objekta. Ulaz u sobu iz hodnika ili predsobqa

hhh-

-

Zaseban ulaz za goste u ku}u, stan ili sobu

---h

2

2. Parkirali{ta i gara‘e – (ne odnosi se na zgrade do kojih nije mogu} pristup vozilima) Parkirali{te uz ku}u ili stan, ili u neposrednoj blizini, za jedno vozilo po ku}i, stanu ili sobi

---h

2

Gara‘a na raspolagawu gostima

----

4

3. Grejawe – ne odnosi se na prostorije koje se koriste samo u letwoj sezoni Obezbe|eno grejawe prostorija za boravak (spava}e sobe, dnevni boravak) do temperature vazduha od najmawe 18,5oS

hh--

-

Obezbe|eno grejawe prostorija za boravak i sanitarnih prostorija do temperature vazduha od najmawe 18,5oS

--h-

-

Obezbe|eno grejawe svih prostorija do temperature vazduha od najmawe 20oS

---h

1

Minimalni intenzitet osvetqewa: - stepeni{ta i hodnici najmawe 5 W/m2

hhhh

-

- prostorije za boravak, kuhiwe i sanitarne prostorije najmawe 10 W/m2

hhhh

-

4. Elektri~no osvetqewe

18

5. Telefonski standard Telefon u ku}i, odnosno stanu na raspolagawu gostima

---h

2

Mogu}nost kori{}ewa telefona u ku}i ili stanu gde se nalazi soba koja se iznajmquje

---h

-

Radio prijemnik u ku}i i stanu na raspolagawu gostima

--hh

1

TV prijemnik u ku}i i stanu na raspolagawu gostima

---h

2

Mogu}nost kori{}ewa radio i TV prijemnika u ku}i ili stanu gde se nalazi soba koja se iznajmquje

--hh

-

- najvi{e 2 kreveta

---h

-

- najvi{e 3 kreveta

-hh-

-

- najvi{e 4 kreveta

----

-

6. Radio i TV prijemnici

7. Prostorije a) Sobe za iznajmqivawe Broj kreveta u sobi:

4

-

- na svakih 16 kreveta za goste

h---

-

- na svakih 10 kreveta za goste

-h--

-

- na svakih 6 kreveta za goste

--h-

-

---h

-

Ulazni hol

hhhh

-

Prostor za boravak, trpezarija, kuhiwski prostor i spava}i deo (za jednu ili dve osobe), odvojeno kupatilo

h---

-

Prostor za boravak, trpezarija i kuhiwski deo, odvojen spava}i deo (jedna ili vi{e prostorija), kupatilo

-hh-

1

Kupatilo u sastavu sobe

---h

Zajedni~ko kupatilo

^ajna kuhiwa na svakih pet soba sa sudoperom, grejnim telom i fri‘iderom (ne odnosi se na sobe u seoskim doma}instvima) b) Ku}e i stanovi za odmor

19

1) Kategorije izra‘ene zvezdicama. 2) Znak „h” = obavezni elementi. 3) Znak „-” = izborni elementi. 4) Sobe u seoskim doma}instvima mogu imati zajedni~ko kupatilo za najvi{e dve sobe. Prostor za boravak s trpezarijom, odvojen kuhiwski deo, odvojene spava}e sobe, kupatilo. U ku}ama i stanovima s vi{e od ~etiri kreveta za goste, dodatni toalet s kupatilom

---h

2

Poseban toalet s umivaonikom

----

2

72)72)82)9

-

9 9 10 11

-

8. Minimalne povr{ine prostorija (u m2) Spava}e sobe: - jednokrevetna soba1) - dvokrevetna soba

1)

- za svaki dodatni krevet povr{ina za jednokrevetnu sobu uve}ava se za

2,5 2,5 3,0 3,0

-

Kupatilo3)

2,5 2,5 3,0 3,5

-

Ulazni hol

1,2 1,2 1,5 1,5

-

9 11 12 15

-

Krevet le‘ajne povr{ine 190 h 90 cm za jednu osobu, odnosno 190 h 140 cm za dupli (francuski) krevet, pristup duplom krevetu s obe strane

hhhh

-

Madrac odgovaraju}e le‘ajne povr{ine za svaki krevet

hhhh

-

Najmawe dva ~ar{ava po krevetu koji ne smeju da sadr‘e sintetiku

hhhh

-

Najmawe jedno }ebe po krevetu, a dodatno }ebe na zahtev gosta

hhhh

-

Jedan jastuk za svakog gosta, jastu~nice ne smeju da sadr‘e sintetiku

hhhh

-

Dodatni jastuk na zahtev gosta

--hh

1

Prekriva~ za krevet

---h

1

Boravak s trpezarijom i kuhiwskim prostorom 9. Oprema prostorija a) Spava}e sobe

20

Orman ili plakar4) s policama ili fiokama i odeqkom za ve{awe ode}e, s najmawe ~etiri ve{alice po krevetu

hhhh

-

Stalak za kofere4) , osim ako se koferi mogu dr‘ati u ormanu

---h

1

Sto i po jedna stolica ili foteqa za sedewe po krevetu5)

hhhh

1

Polica ili no}ni ormari} uz svaki krevet

hhhh

-

Stona ili zidna lampa uz svaki krevet

-hhh

1

Toaletni sto s osvetqewem pogodnim za {minkawe i kozmetiku

----

2

Prostirka pored svakog kreveta, ukoliko pod nije prekriven tapisonom ili tepihom

hh--

-

Pod prekriven tapisonom ili tepihom, odnosno odgovaraju}om kvalitetnom prostirkom za pod

--hh

1

Korpa za otpatke5)

hhhh

-

hhhh

-

----

1

hhhh

-

- uti~nica za elektri~ne aparate

hhh-

-

- jedna ~a{a za vodu po krevetu

hhh-

-

- jedan pe{kir po krevetu

hh--

-

--h-

-

Sudopera s hladnom i toplom vodom i odvodom

hhhh

-

Termi~ki ure|aj s najmawe dve grejne plo~e i osiguranom energijom

hhhh

-

Fri‘ider dovoqnog kapaciteta prema broju kreveta

hhhh

-

Ostava ili kuhiwski ormari} za ~uvawe namirnica

hhhh

-

Ormari} za posu|e i pribor za jelo

hhhh

-

Pepeqara

5)

Pribor za {ivewe Inventarska lista, cenovnik i ku}ni red

4)

Oprema sobe za iznajmqivawe bez kupatila:

- jedan ve}i i jedan mawi pe{kir po krevetu b) Kuhiwa, trpezarija, boravak

6)

21

Posu|e i pribor za pripremawe i servirawe hrane

hhhh

-

Posu|e za konzumirawe hrane i pi}a dovoqno prema broju kreveta za goste, a najmawe po svakom krevetu: - tri tawira (plitki, duboki i mali)

hhhh

-

- jedna {oqa s tawirom za napitak

hhhh

-

- jedna {oqa s tawirom za crnu kafu

hhhh

-

- dve ~a{e

hhhh

-

- jedna garnitura pribora za jelo (ka{ika, viqu{ka, no‘, mala ka{ika)

hhhh

-

Krpe za prawe i brisawe posu|a

hhhh

-

Posude za otpatke dovoqne veli~ine za jednodnevne potrebe

hhhh

-

Trpezarijski sto i stolice

hhhh

-

Garnitura za sedewe u prostoru za boravak

hhhh

-

Tu{ ili le‘e}a kada s tu{em, toplom i hladnom vodom i odvodom

hhhh

-

WC s daskom za sedewe7)

hhhh

-

^etka za ~i{}ewe WC-a

hhhh

-

Zavesa uz kadu

--hh

1

Umivaonik s teku}om hladnom i toplom vodom

hhhh

-

Ogledalo s policom za toaletni pribor

hhh-

-

Toaletni ormari}

---h

1

Uti~nica za elektri~ne aparate s naznakom napona struje

hhhh

-

v) Kupatila

22

1) Povr{ina sobe za iznajmqivawe koja ima sopstveno kupatilo mo‘e biti mawa do 1 m2. 2) Sobe koje su registrovane za iznajmqivawe do stupawa Pravilnika na snagu, a koje nemaju sopstveno kupatilo, u nazna~enim kategorijama mogu imati do 1 m 2 mawu povr{inu od propisane. 3) U objektima izgra|enim do stupawa Pravilnika na snagu povr{ina kupatila mo‘e biti mawa do 0,50m2. 4) U ku}ama i stanovima za odmor mogu biti sme{teni u nekoj drugoj prostoriji. 5) Obaveze za sobe za iznajmqivawe. 6) Obaveza za ku}e i stanove za odmor, a za sobe za iznajmqivawe samo u slu~aju kada se gostima nudi mogu}nost samostalne pripreme hrane. 7) Ukoliko se WC nalazi izvan zajedni~kog kupatila mora da ima pretprostor s umivaonikom koji ima toplu i hladu vodu, sapunom, papirnim pe{kirom ili ure|ajem za su{ewe ruku. Ve{alica za odlagawe ode}e

hhhh

-

Jedan ve}i pe{kir za kupawe i jedan mawi po krevetu

hhh-

-

Jedan ve}i pe{kir za kupawe i dva mawa po krevetu1)

---h

1

Dr‘a~i pe{kira i sapuna

hhhh

-

Sapun

hhhh

-

Toalet papir

hhhh

-

Pena za kupawe

----

1

[ampon za kosu

----

1

hhhh

-

hhhh

-

hhhh

-

Tokom 12 sati u 24 sata

hh--

-

Tokom 16 sati u 24 sata

--hh

1

Tokom vi{e od 16 sati u 24 sata

----

2

Jedanput nedeqno, pribor za ~i{}ewe na raspolagawu gostima

hh--

-

Svaka tri dana, pribor za ~i{}ewe na raspolagawu gostima

--h-

1

Za{titni podno‘ak na podu ispred kade ^a{a za vodu – jedna po krevetu

1)

Posuda za otpatke II. USLUGE 1. Prihvat i ispra}aj gostiju

2. ^i{}ewe i pospremawe prostorija

23

Jedanput dnevno

---h

2

- svakih sedam dana

hhh-

-

- svaki tre}i dan

---h

- svaki drugi dan

----

2

- svaki tre}i dan

hh--

-

- svaki drugi dan

--h-

1

- svaki dan

---h

2

Dobar

----

1

Odli~an

----

2

Ekskluzivan

----

3

Dobar

----

1

Odli~an

----

2

Dobar

----

1

Odli~an

----

2

Besprekoran

----

3

----

1

Od 26 do 50 m po spava}oj sobi

----

2

Od 51 do 75 m2 po spava}oj sobi

----

3

3. Promena posteqine i pe{kira Posteqina (~ar{avi i jastu~nice):

1

Pe{kiri:

III. POLO@AJ I IZGLED OBJEKTA 1. Polo‘aj na lokaciji (pogled, u centru, park i dr.)

2. Pristup i saobra}ajna povezanost Javnim prevoznim sredstvima i putni~kim vozilima

3. Spoqni izgled zgrade odr‘avawe fasade, balkoni i terase ukra{ene cve}em, ba{te itd.)

4. Spoqne povr{ine na raspolagawu gostima (livade, parkovi, ba{te i drugo) Od 5 do 25 m2 po spava}oj sobi 2

24

Vi{e od 75 m2 po spava}oj sobi

----

4

IV. OBAVEZE PO OSNOVU IZBORNIH ELEMENATA Minimalni broj bodova: Ku}e i stanovi za odmor Sobe za iznajmqivawe

10 10 10 10

-

----

-

1) Odnosi se na ku}e i stanove za odmor i sobe za iznajmqivawe koje imaju sopstveno kupatilo.

25

OBJEKTI SME[TAJ I URE\EWE U TRADICIONALNOM STILU priredila Milka Krstivojevi}

„Gra|ewem se prepoznaje narod, wegove osobenosti, duh, wegov identitet.” (Radomir Stani}, Ogled, Stare srpske ku}e kao graditeqski podsticaj, Gorwi Milanovac, 2002,9)

Graditeqstvo na teritoriji Srbije je u neposrednoj zavisnosti od op{tih politi~kih, dru{tvenih i kulturnih prilika, ome|eno geografskom sredinom, prirodnim ~iniocima i materijalnim mogu}nostima srpskog seqaka. Sam reqef i wegov sastav stvaraju zone raznih uslova (planinski krajevi i ravni~arski krajevi). Pri tom je i va‘an faktor i sastav zemqi{ta pojedinih krajeva, naro~ito u vezi sa gra|evinskim materijalom koje seqak mo‘e da ima na raspolagawu za gra|ewe svojih ku}a, a s tim u vezi i npr. po{umqenost, ogolelost kraja, pogodna zemqa, glina itd. Na ovim prostorima imamo nekoliko tipova sela u zavisnosti od wihovog polo‘aja. Na severnim obroncima planina Maqena i Suvobora su planinska sela, brdskih sela ima najvi{e jer ovu oblast ~ine brdoviti tereni vaqevskog, brankovina~kog, slova~kog i gorwotopli~kog pobr|a. Dolinskih sela je najmawe, a prete‘no su sme{tena oko tokova reka i karsna sela sme{tena po vrta~ama i dolovima ograni~enih povr{ina. Ve}ina ovih sela pripada starovla{kom tipu – razbijenog ili rasturenog tipa izdeqenog na karakteristi~ne grupe – xemate, prostranih oku}nica sme{tenih po kosama i visovima pobr|a. Polo‘aj i tip sela uti~u na formirawe oku}nice, koje su u ve}ini slu~ajeva prostrane i dozvoqavaju slobodniji raspored ku}a i prate}ih objekata ali ima i zbijenih koje to ograni~avaju, {to nesumwivo uti~e na formirawe i razvoj ku}e i wenih elemenata. Na ovim prostorima su se vekovima sudarale dve kulture – orijentalno-vizantijski svet i sredwovekovni zapad.

26

Migarcije stanovnika koje su odvijale na ovim prostorima su u mnogome doprinele preplitawu uticaja tradicionalnih oblika arhitekture. * Prema Branislavu Koji}u koji u svom delu Arhitektura srpskog sela – [umadija i Pomoravqe, izdvajaju se ~etiri struje doseqenika koji su ove prostore naseqavali u periodu sa kraja XVII pa do po~etka XX veka a koji su sa sobom nosili tradiciju, model i tehniku gra|ewa ku}a. Ve}inu stanovnika ove oblasti ~ine doseqenici iz dinarskih krajeva, koji su se doselili u vreme seobe sa kraja XVII i po~etka XVIII veka. Wihovo etni~ko jezgro bilo je izme|u reka Pive i Tare – takozvana jugozapadna struja naseqavawa. Doseqenici iz ovih krajeva su tvorci dinarske dvodelne brvnare. Drugu struju koja je naseqavala ove krajeve ne{to kasnije, u periodu od 1800 – 1840 ~inili su doseqenici iz Osata, iz isto~ne Bosne, koji su svoj osoben stil izgradwe ku}e u drvetu primenili na pomenutu dinarsku brvnaru i time stvorili nadaleko poznatu ku}u „osa}anku”.(Nade‘da Vuleti}, arh. Zoran Xuni}, Narodno grditeqstvo na podru~ju Vaqevske Kolubare, Istra‘ivawa VI Vaqevska Kolubara,Vaqevo 1990, 191) Ne{to kasnije, ta podru~ja po~iwu da naseqavaju doseqenici iz severnog Kosova, Sanxaka i Novog Pazara, takozvana ibarska struja. Oni su doneli elemente nove ku}e koja je gra|ena od zemqe. Period wihovog naseqavawa poklopio se sa nestajawem dotada velikog {umskog fonda, pa su stanovnici ovog kraja po~eli da grade novi tip ku}e – polubrvnaru-polu~atmaru. Takozvana Pirotska struja naseqava ove krajeve od 1830 do 1900, kada kao pe~albari dolaze qudi iz okoline Pirota donose}i tehniku zidawa ku}a od zemqe i time daju poseban pe~at arhitekturi ovog podnebqa. ANALIZA TRADICIONALNOG** MODELA STANOVAWA Vekovno iskustvo srpskog naroda u gra|ewu stani{ta sve do na{eg vremena pokazuje izuzetnu mudrost i smi{qenost. O tome svedo~e sve sa~uvane stare ku}e. To savr{eno poznavawe tla na kome je podizao gra|evine od drveta i kamena usmeravalo je i opredeqivalo narodnog graditeqa da izborom lokacije i materijala, oblikovawem i strukturom prostora, odnosom prema svetlosti Istorijom bremeniti period od XVI do XIX veka postavio je Srbiju u procep tada dve najve}e sile onda{we Evrope Austro-Ugarske Monarhije i Turskog Carstva. Stalni austro-turski ratovi koji su se vodili na ovim podru~jima bili su uzrok raseqavawu stanovni{tva. Zato su ti krajevi opusteli tokom XVII i XVIII veka. U tako slabo naseqene krajeve dolazi stanovni{tvo iz jugozapadnih i ju‘nih planinskih oblasti, koji podi‘u naseqa u blizini starih. (Branislav Koji}, Arhitektura srpskog sela – [umadija i Pomoravqe, Beograd 1941) Austro-turski rat 1788-91. prouzrokovao je znatna migraciona kretawa, {to znatno uti~e na izgled naseqa u Srbiji, a naro~ito na seoska naseqa. (Tatomir Vukanovi}, Naseqa u Srbiji u doba I srpskog ustanka 1804-1813, Vrawe 1975) ** „Tradicija je skup materijalnih, tehni~kih i duhovnih znawa i dostignu}a, vrednosti i obrazaca pona{awa. Odr‘ava se usmenim preno{ewem na kojem po~iva kontinuitet i identitet jedne kulture.”, Ivan Vidanovi}, Re~nik socijanog rada, Beograd 2006. *

27

sunca, senkama, vetrovima i drugim prirodnim fenomenma zasnuje i sazda zdawe koje }e sve do danas ostati uzor nepogre{ivosti i umewa, neprevazi|eni primer znala{tva dosetqivosti i iskustva. Stare gra|evine u slobodnom prostoru odra‘avale su duh vremena i podnebqa i iskazivale izraziti smisao na{eg ~oveka da potvrdi prirodu svoje prilagodqivosti, sposobnost da vlada oblicima i materijalom i da ih primeni stilski funkcionalno i kreativno. Staru ku}u na{eg seqaka ne bi trebalo zami{qati kao improvizovano skloni{te ili bednu, neudobnu kolibu, kako se obi~no prikazuje u starim opisima (Stojan Novakovi}, Selo, Beograd 1943, 103). To je skladan organizam, koji je u svemu mogao da zadovoqi sve seqakove potrebe – da smesti veliku zadru‘nu porodicu, da obra|uje zemqu i gaji stoku kao i da vodi bogat dru{tveni ‘ivot. U skladu sa svojim potrebama nepogre{ivo je i sa puno znawa i spremnosti uspevao da spoqne karakteristike ku}e uskladi sa mikroklimom prostora na kom se nastawivao kao i da ostvari ~udesnu harmoniju izme|u gra|evine i prirode. Brvnara je ku}a koja je sagra|ena od drvenih oblica, pritesanog drveta ili talpi, ~iji su zidovi i krov od drveta. Na woj je zastupqeno sve {to odre|uje jednu gra|evinu prostorni sastav – funkcionalni raspored, konstruktivni sklop i izgled. Ranko Findrik u svom delu Dinarska brvnara tvrdi da je ona po~etna karika u stambenom graditeqskom nasle|u na kojoj su se ~esto de{avale zna~ajne promene. (Ranko Findrik, Dinarska brvnara, Sirogojno 1998, 8) Nekada je po funkciji to bila jednoprostorna gra|evina sa dvoja naspramna vrata i ogwi{tem u sredi{tu „ku}e” oko koga se odvijao sav porodi~ni – zadru‘ni ‘ivot. Kasnije se brvnara razvila u slo‘enije oblike. To je ku}a koja se ne zida ve} se izvodi od unapred pripremqenih drvenih elemenata, postavqena na bogatom suvo zidanom, kamenom, podrumskom zidu kada je na strmom terenu tzv. „ku}a na }elici” ili na masivnim gredama temeqa~ama i ni‘em kamenom soklu kada je na ravnom terenu. Najkarakteristi~nija je me|usobna veza horizontalnih brvana na uglu te zgrade. Krajevi talpi ili brvana se prepu{taju jedan preko drugo, pri ~emu se zasecaju tako da brva nalegnu jedno na drugo na celoj du‘ini zida. Takva veza na uglovima joj daje ~vrstinu i onemogu}ije deformacije, naziva se veza „na usek” ili na „}ert”. U „ku}i” je na podu obi~no zemqa, (u novije vremei cigla), na plafonu nema tavanske konstrukcije ve} su postavqene lese sa pleterom. Nad sobom je drvena tavanska konstrukcija ispuwena blatnim malteom sa plafonskom konstrukcijom koju ~ine pritesane letvice i malter pome{an sa plevom. Krov je veoma strm, uvek ~etvorvdan, sistema oslawawa rog na ven~anicu u vrhu rog u rog – veza klinom ili kqe{tima. Pokriva~ je tesana drvena {indra, postavqena na preklop ili na ‘qeb. Bondru~ara je ku}a sa kosturom od drvenih greda koje nose ispunu, od nepe~ene cigle „}erpi~a”, „~atme” ili skorijeg datuma od cigle. Zidovi su obostrano malterisani naj~e{}e blatnim malterom pome{anim sa plevom. Dok je osnova brvnare zbog materijala ograni~ena, dotle se osnova bondru~are mnogo slobodnije mo‘e {iriti i pregra|ivati. Nastala je u krajevima siroma{nim masivnijim drvetom, gde su {ume tawih stabala i drveta slabijeg kvali-

28

teta. Osnovni oblik je jednodelna, zatim dvodelna: „ku}a” i soba a kasnije se uz ovaj raspored vidi ostava „}iler” i „ajat” otvoreni trem. Ova ku}a mo‘e biti prizemna i na padini „na }elici” sa podrumom ispod jednog dela. Krov je uvek ~etvorovodan ali ~e{}e pokriven }eramidama nego {indrom. Naj~e{}i primer kod nas je polubrvnara-polu~atmara – kada je „ku}a” sagra|ena od drveta kao talpara a soba u bondruku sa ispunom od ~atme. To je kao i prethodna, brvnara, uvek slobodnostoje}a ku}a, naj~e{}e postavqena na terenu u padu, na bogatom kamenom podrumskom zidu sa uvek ~etvorovdnim krovom koji mo‘e biti pokriven {indrom, }eramidom ili crepom. Ku}e „od naboja” i „}erpi~a” su nastajale u onim krajevima koji su oskudevali kako drvetom tako i kamenom. Cigla je bila veoma skupa jer nije bilo drveta za lo‘ewe a da bi se cigla ispekla. Ku}e zidane ciglom se vezuju za po~etak XX veka, kada se spoqni izgled stare ku}e u mnogome mewa i po nekim detaqima po~iwe da li~i na gradsku: malterska plastika u obliku plithih pilastera, nestaje bogata streha i pojavquje se krovni venac sa olucma a kao pokriva~, fabi~ki, falcovani crep. U funkcionalnom smislu „ku}a” je izgubila unutra{we ogwi{te i pretvorila se u „kujnu” sa {poretom. ANALIZA SAVREMENOG MODELA Pod udarom modernizacije ‘ivota i potro{a~ke svesti koja se surovo {irila i po na{im selima, na{ ~ovek je izgubio smisao za lepotu drevnog gra|ewa. Procesi raslojavawa, ekonomsko sna‘ewe i drugi uticaji na selu pogubno su delovali na tradicionalno graditeqsko shvatawe. Usledio je nagli i neo~ekivani raskid s tradicijom, kriza odgovaraju}eg i smi{qnog gra|ewa se produbqivala i usled ne snala‘ewa na{eg ~oveka sa novonastalim promenama. Novi gra|evinski materijali, savremena tehnika gra|ewa i pove}ani prohtevi kao da su zbunili ne samo seqaka ve} i sve one koji su imali potrebu za gra|ewem. Za relativno kratko vreme u pitomim i ‘ivopisnims seoskim predelima sagra|ene su ku}e sa oblicima i proporcijama koje ih ~ine neprepoznativqim i pretencioznim, ~esto napadnim i veoma ru‘nim. Nastale bez reda i smisla, mnoge od ovih ku}a su oli~ewe krajweg neukusa i malogra|anskog nadmetawa, briqantni spomenici ki~a i skorojevi}stva. U ovakvoj situaciji name}e se pitawe: [ta se u vezi s tim mo‘e u~initi, kako ponovo uspostaviti sklad sa prirodom u kojoj se gradi i ~ovekovim potrebama. Kako i na koji na~in graditi u prostorima u kojima jo{ uvek postoje svedoci koji kazuju da je sklad bio mogu} i {to je jo{ va‘nije da je postizan sa mnogo skromnijim materijalnim sredstvima od onih koja se danas primewuju a va‘nije od svega da je se to ostvarivalo u gotovo potpunom odsustvu {kolovanih kadrova.

29

PREPORUKE ZA PLANIRAWE KU]A NA SELU Novu ku}u na selu u tom smislu, bez obzira {to ekonomski razvoj sela stagnira i ne ide u korak sa ekonomskim razvojem pojedinca treba planirati u skladu sa prirodnim okru‘ewem, potrebama porodice, zahtevima koje name}e, u ovom slu~aju, uslu‘no izdavawe dela stambenog prostora turistima koji rado dolaze u selo u potrazi za mirom, netaknutom pripodom a uz tradicionalni na~in ‘ivota. Potpuni izostanak estetske kategorije u komponovawu i izgledu sada{wih seoskih ku}a donekle se mo‘e nadoknaditi dobrom ponudom i tradicionalnim jelima, ‘ivopisnim predelima za {etwu, kulturnim i verskim objektima. Me|utim, odbojnost spoqweg izgleda, wegova rogobatnost, odnosno neuspelo arhitektonsko re{ewe ne mogu se poboq{ati nikakvim, pa ni najskupqim prepravkama i doradama. Svetski trend u ponudi – turizam na selu je iskustveni do‘ivqaj pro{losti i u tom smislu se posebna pa‘wa mora pokloniti planirawu budu}ih ku}a koje }e svojim izgledom i kompozicjom biti ukorewene u tradciji i kulturnom nasle|u. Novi objekat funkcionalno mora da zadovoqi potrebe, planirani program, da dobro stoji na terenu a da istovremeno dobro korespondira sa ostalim objektima u oku}nici. Unutra{wu organizaciju treba racionalno sprovesti, razvijaju}i princip jednostavne i logi~ne organizacije unutra{weg prostora sa eventualnom podelom na dnevne i no}ne aktivnosti. Interne komunikacije planirati kao jednostavna re{ewa sa uskla|enim me|usobnim vezama. Ograni~avaju}i faktori, na prvom mestu ‘eqe investitora i finansijske mogu}nosti, teren i prirodni okvir i niz drugih, istovremeno mogu biti i podsticaj za tra‘ewe re{ewa u primeni starih tehnika gra|ewa i bogatoj ali skladnoj materijalizaciji izgleda. URE\EWE – KULTURA STANOVAWA Unutra{we ure|ewe zavisi od raznih prirodnih i dru{tvenih ~inilaca, ali i od aktivnosti porodice i broja ~lanova doma}instva, wihovog zanimawa, imovinskog stawa i drugog. Enterijer stare ku}e je sveden, skroman izvodi se od prirodnih materijala naj~e{}e je to drvo, kamen i zemqa. Zidovi u „ku}i” su od drvenih talpi, na plafonu je „lesa” od drveta i pletera a na podu je zemqa. U sobi je za nijansu obrada unutra{weg prostora ne{to boqa, zidovi su malterisani i okre~eni u belo, na plafonu je malter preko pritesanih letvica a na podu je drveni patos (u nekim ku}ama je puna cigla u pesku, nekada i {estougaonog oblika). Ku}a je u prvim fazama svog razvoja raspolagala samo neophodnim predmetima poku}stva, koje je, iako na prvi pogled izgleda skromno, naro~ito u „ku}i”, oblikom i funkcijom pode{eno vi{estrukoj nameni. U „ku}i” se izra|uje ode}a, priprema hrana, obeduje i boravi, uglavnom pored ogwi{ta, koje je i najpo{tovanije mesto u ku}i. Predmeti u ku}i bili su proizvod doma}e radinosti, na~iweni prete‘no od drveta, kao {to su „tekne” za me{ewe hleba, „trpeza”, „trono{ke”, „kotoba-

30

ni” (poli~ice) i drugo, sa ponekim primerkom nabavqenim kod seoskog zanatlije, kao {to su kovane „verige”, „vatraq” i „sa~” za ogwi{te, zatim lonci „testije”, „vedrice” i drugo sli~no posu|e. Predmeti poku}stva imali su i svoja odre|ena mesta.(Nade‘da Vuleti}, arh. Zoran Xuni}, Narodno grditeqstvo na podru~ju Vaqevske Kolubare, Istra‘ivawa VI Vaqevska Kolubara,Vaqevo 1990, 219.) Iznad „pro~evqa”, mesta gde se lo‘i vatra nalazi se „veri‘wa~a”, motka o kojoj vise verige, a o koje se oka~i bakra~. Ure|ewe sobe tako|e je bilo skromno. U sobi je bila zidana pe}, kasnije zamewena gvozdenom pe}i. Ostalo poku}stvo se sastojalo od stola, kov~ega i {irokog kreveta na kom je moglo da spava vi{e ~lanova doma}instva. Nakon drugog svetskog rata prvi korak ka konfornom ‘ivotu napravqen je uvo|ewem kupatila u stanovawe na selu. Od poku}stva je novina elektri~ni {poret, fri‘ider pa tek onda televizor. SAVREMENO OPREMAWE SEOSKIH KU]A Enterijer objekta koji }e biti u ponudi za „turizam na selu” mora biti u skladu sa potrebama i zahtevima svremenog pru‘awa usluge, uskla|en sa oblikovnim i funkcionalnim sadr‘ajem objekta, jednostavan, sveden i ukorewen u tradiciji. Primarni materijali u obradi zidova i podova bi trebali da budu drvo, kamen i cigla. Oprema prostora mo‘e biti i modernih linija ali od prirodnih materijala. Dnevni prostor sa trpezarijom treba da ima dosta svetla, da je osun~an ukoliko je mogu}e da se iz wega ostvari pogled na okolinu. Pored toga prilikom kori{}ewa treba da odaje utisak topline i zajedni{tva ~ime }e se ostvariti do‘ivqaj spajawa i uklapawa u prirodu i ‘ivot na selu. Opremawu kuhiwe se mora posvetiti posebna pa‘wa kao i ostavama namirnica, jer pored funkcionalnih moraju da zadovoqe i sanitarne propise. Kuhiwa se oprema na savremen na~in sa svim potrebnim tehni~kim aparatima za pripremu i ~uvawe hrane. Upotrebqeni materijali moraju da obezbede efikasno higijensko odr‘avawe. Sobe za spavawe su prostori u kojima bi budu}i turista ‘eqan prirode i mira trebalo da provodi najmawe vremena i u tom smislu opremawu ovog prostora i treba pristupiti. Pored uobi~ajenog name{taja kao ukras ovog prostora mogu se postaviti }ilimi kao prekriva~i, na podovima mogu biti „powave”, jedan „trono‘ac” i drveni kov~eg. REPLIKA KU]E IZ XIX VEKA U ZNAMENITOM MESTU BRANKOVINA Projektovana za potrebe pro{irewa turisti~ke ponude Znamenitog mesta Brankovina koje je NKD od velikog zna~aja. U potpunosti je po oblikovnoj kompoziciji i funkcionsalnom rasporedu verna originalnoj polusru{enoj ku}i Lazarevi}a iz Brankovine za koju se pretpostavqa da je nekada bila u oku}nici Nenadovi}a.

31

SIROGOJNO Muzej na otvorenom u Sirogojnu, osnovan je 1980. godine prema projektu Ranka Findrika i uz saradwu sa Republi~kim zavodom za za{titu spomenka kulture iz Beograda. Proces preno{ewa, postavqawa i rekonstrukcije zlatiborskih brvnara u „Starom selu” je bio obiman i komleksan poduhvat koji je doneo evidentne rezultate u turisti~koj ponudi na{e zemqe. U stru~nom smislu „Staro selo” u Sirogojnu je progla{eno za spomenik kulture od izuzetnog zna~aja.

32

KU]A MILINKOVI]A U BABINOJ LUCI Projektovana je na mestu stare ku}e, koja je bila mala da zadovoqi potrebe ~etiri generacije, pa je poru{ena ali je zadr‘an podrum zidan lomqenim kamenom. Nova ku}a je prjektovana u pravougaonoj osnovi sa {irokim tremom na prilaznoj strani preko kog se ulazi u ku}u i dobro korespondira sa ostalim zgradama u oku}nici. To je prizemni objekat (na prvi pogled) u tri nivoa: podrum, prizemqe i podkrovqe. Krov je strm, ~etvrovdan.

33

HORTIKULTURNO URE\EWE SEOSKOG GAZDINSTVA priredio Dragan Nedeqkovi}

GAZDINSTVO je mawe ili vi{e organizovan prostor jedne porodice, ili ustanove, sa elementima ne‘ive i ‘ive prirode. Naziv poti~e od ma|arske re~i GAZDA – gospodar, doma}in. Sinonimi za ga?dinstvo bi bili – gospodarstvo, doma}instvo, ku}anstvo, imetak, imawe, dobro, ekonomija. Elementi ne‘ive prirode jednog gazdinstva su – ku}a, prate}i objekti, staze, ograda i razni sadr‘aji. Ku}a je centralni element. Prate}i objekti, ili ekonomske zgrade, kod nas su – vajat, ~ardak ili kotobawa, ambar, mlekar, magaza, su{ara, furuna... Pojedini prate}i objekti mogu biti uz ku}u, ili odvojeni od we. Malo daqe sme{teni su {tala – staja, obor – tor, sviwac, koko{iwac... Slobodan prostor jednog gazdinstva ~ini dori{te, odnosno oku}nica ili avlija. Elementi ‘ive prirode su – povrtwak, vo}wak, vinograd, ba{ta ili vrt, kao i doma}e ‘ivotiwe. Sama okolina je neiscrpni izvor ‘ivota i u‘ivawa. KU]A obi~no zauzima centralno mesto, mada je boqe re{ewe, da se ku}a i prate}i objekti smeste uz obod placa. Srbija je puna lepih, starih ku}a, koje treba sa~uvati i iskoristiti. Gra|ene su u raznim stilovima – pomoravski, panonski, balkanski.... Z? wih je kori{}en prirodni materijal – drvo, kamen, }erpi~ – nepe~ena cigla, a pokrivene su – {indrom – drvenim crepom, }eramidom – crepom, re|e kamenom – Ivawi~ki kraj. Ovaj prirodni materijal daje dra‘, lepotu i patinu starim srpskim ku}ama. Nova ku}a treba da je inspirisana tradicionalnim graditeqstvom i da nije vi{a od jednog sprata. EKONOMSKE ZGRADE ili prate}i objekti, tako|e su izgra|ene od prirodnog materijala. Nazivi – ambar, ~ardak, vajat i furuna turskog su porekla. Objekti sa zapaqivim materijalom – seno, slama, nafta, treba da su udaqeni bar 50 metara od ostalih objekata. Poqski nu‘nik postavqa se daqe od objekata i obavezno ispod bunara. Qudski i sto~ni ekskrementi mogu se iskoristiti za |ubrewe i prihrawivawe raznih kultura.

34

TRADICIONALNA JELA proja, projara somun poga~a lepiwa gibanica ka~amak – tur. – pura, palenta cicvara masanica – popara belmu‘, ist. Srbija, kukuruzno bra{no i sir ~alafua, ^a~ak, kuvani par~i}i kora ?a pitu le‘baba, Sombor, prevrata, debeli pala~inci pla{nic, vla{ke pala~inke puwene sirom mamaquga, ka~amak sa u‘i~kim kajmakom i suvim mesom {u{ mu{, isto~na Srbija, {kembi}i kvrgu{a, komadi piletine na testu bungur, turski, kuvana i mlevena p{enica, slanina,mleko i kajmak {erdeni, Brus, jagwe}e iznutrice, ~ulama, Zaje~ar, kuvana piletina ~e{ket, Smederevo, hercegova~ki ~e{kek, piletina i je~am ili p{enica burundeo, vla{ko jelo, sviwetina ~imbur, tursko, jaja na vodi prelivena ma{}u mexanik, Brus, pire od pasuqa trkanica, Soko Bawa, salata od paradajza sa prazilukom i pe~enim paprikama vurda, mladi sir iz surutke kola~ od suvih {qiva receq, kuvana {ira sa bundevom vodwika, pi}e od kru{aka sa klekom ZELENILO Slobodan prostor treba tako da izgleda lepo, a da ne zahteva mnogo vremena za odr‘avawe. Pojedina seoska doma}instva oslawaju se na ve} postoje}u {umu, {to je veoma povoqno. Ukoliko veli~ina placa dozvoqava po‘eqno je posaditi neko drvo. Ono treba da je dovoqno udaqeno od objekata, najmawe 7 m, a od same ku}e bar 10 m. Ne treba ga saditi ni u sredini placa, ve} uz obod. Drve}e mo‘e biti i u funkciji vetroza{tite. Postoji veliki broj doma}ih vrsta drve}a – hrastovi – cer, sladun, kitwak, medunac, lu‘wak, zatim – bukva, gorski javor, mle~, jasen, brest, a u vi{im predelima – jela, bor i smr~a. Ima jedno drvo koje su jo{ stari Sloveni

35

sadili uz ku}u. To je lipa. Ona nam daje vi{e blagodeti -ugodan miris po~etkom leta, blagotvornu zasenu, med i ~aj. Uz ivicu placa mo‘e se formirati biqna ograda. Ona mo‘e biti {i{ana ili slobodno rastu}a. Okolina pru‘a veliki izbor biqaka. Za {i{anu ogradu pogodni su – smr~a, bukva, klen, a naro~ito grab. Sade se obi~no na metar rastojawa. Visina im se odre|uje po potrebi. @ivica se mo‘e formirati i od ‘bunastih vrsta, koje uglavnom ne treba oblikovati. Za ovu svrhu dobri su – trn, glog, dren, svib, divqa ru‘a, zova... Mogu se saditi na metar rastojawa, a za br‘e formirawe i na pola metra. Korist od ovakve ‘ivice je vi{estruka. Ve}ina ovih biqaka poseduje trwe, {to spre~ava prolaz ‘ivotiwa. Neke biqke su medonosne, neke daju plodove – drewina, {ipurak, trwina, neke se koriste za ~aj – zova, glog.... Biqke puzavice se mogu saditi uz ogradu, uz ku}u, ili se od wih mo‘e formirati hladwak. Od biqaka za toplija, za{ti}enija podru~ja najkorisnija je vinova loza. Mogu se posaditi hmeq, pavitina, br{qan, orlovi nokti, pa i ru‘e puzavice. Biqke kao plava ki{a, tekoma, ukrasna pavit jesu lepe, ali se ne bi uklopile u seoski ambijent. Pod hladwakom se mo‘e sedeti, tako da on predstavqa ugodan dnevni boravak. Pored postoje}eg vo}waka, lepo i korisno je u dvori{tu imati i koju vo}ku, koja ne mora biti {palirno posa|ena. Sastavni delovi ku}e su prozori i balkoni, koji se mogu ukrasiti saksijskim biqem. Najpogodniji i najzahvalniji je smrdqevak, kao i wemu srodna rozetla, koja daje karakteristi~nu aromu slatkom od {qiva. BA[TA, vrt, perivoj, |ardin, }ipur, gradina, sad Ba{ta podrazumeva prostor zasa|en cve}em ili povr}em, u {irem smislu vo}em i travom. Lepotu jednom seoskom dvori{tu daje zelena travna povr{ina. Ona treba da zauzima najve}i deo oku}nice. Ne bi trebalo da je iskidana cve}em. Mesto za cve}e je uz ku}u, uz neki od objekata, ili uz ‘ivicu. Ne u sred travwaka ili uz stazu. Najprimerenije su starinske vrste cve}a – kadifa, petunija, lepi ~ovek, lepa kata, perunika, ukrasni suncokret, hrizantema – jesenka, ili biqke iz susedstva – visibaba, qubi~ica, jagor~evina,mi{jakiwa, kozja brada... Obavezan je bosiqak, koji prati Srbina od ro|ewa do upokojewa. Ona je aromati~na, lekovita, medonosna, antisepti~na i obredna biqka. Cve}e daje lepotu i ‘ivost, a lekovito biqe korist. Deo avlije treba odvojiti i za lekovito biqe. Za toplija podru~ja to su ruzmarin, lavanda i ‘alfija. U svakom seoskom dvori{tu treba da su posa|eni nana, mati~wak, kaloper i pelen, a u okolini }emo na}i kamilicu, majkinu du{icu, podubicu, kantarion, ‘edwak... Sav organski otpad iz doma}instva ne bi trebalo bacati, ve} ga deponovati na jedno mesto. Od ovog otpada dobi}emo izvrstan supstrat za cve}e i povr}e, odnosno kompost. U kompost se mogu stavqati quske od krompira, jabu-

36

ka,jaja i sav ostali otpad od vo}a i povr}a. Po{to je kompost nezatrovan hemikalijam,on je izvrstan supstrat u proizvodwi zdrave hrane. Za ogra|ivawe dvori{ta najpogodnije su drvene ograde – plot, perda ili taraba. Svi objekti treba da su dobro povezani stazama. Najpogodniji materijal za izradu staza je kamen. Pri trasirawu staza treba izbegavati prave linije, wih u prirodi nema. U velikim dvori{tima, gde su objekti na ve}em rastojawu, nema potrebe raditi staze. Za to }e nam poslu‘iti travwak.

37

SANITARNI USLOVI SEOSKOG GAZDINSTVA priredila Branka Mihoq~i} Seoska gazdinstva su osnovne strukturne jedinice seoskog naseqa, koja su do 20 veka bila dominanti tip naseqa, a danas su to naseqa u kojima ‘ivi stanovni{tvo koje se prete‘no bavi poqoprivredom. Seosko naseqe sa drugim naseqima mora biti povezano asfaltiranim ili dugim putevima od ~vrste podloge ali i telefonskim vezama. U seoskom nasequ mora biti obezbe|ena odgovaraju}e smabdevawe elektri~nom energijom kao i snabdevawe dovoqnim koli~inama higijenski ispravne vode za pi}e. U nasequ se mora izvr{iti uklawawe te~nog i ~vrstog otpada na higijenski na~in kao i stalno uni{tavawe {teto~ina (insekata i glodara). Analize pokazuju da su retka seoska naseqa gde su ispuweni svi navedeni uslovi. Najve}i problem predstavqa vodosnabdevawe.

Seosko gazdinstvo Najzbednije vodosnabdevawe za svako naseqe je centralno ili sa lokalnih vodovoda koji su izgra|eni po projektno – tehni~koj dokumenaciji, poseduju upotrebnu dozvolu, redovno se odr‘avaju gra|evinsko – tehni~ki uslovi, vr{i stalna dezinfekcija vode, a higijenska ispravnost se proverama u ovla{}enim laboratorijama. Seoska gazdinstva se naj~e{}e vodom snabdevaju iz pojedina~nih individualnih objekata vodosnabdevawa – bunara. Bunari mogu biti kopani, bu{eni, pobijeni, plitki ili duboko, horizontalni, vertikalni iz prve izdani ili arterski ili subarterski. Naj~e{}i i najjednostavniji bunari u kopani bunari dubine od 6-20 m, {irine oko 1 me-

38

tar. Bunar treba graditi na ~vrstoj podlozi dovoqno udaqen, najmawe 20 metara nizvodno od zaga|iva~a, (septi~kih jama i |ubri{ta) a 15 metara od ku}e , a 150 m od grobqa. Zona oko bunara mora biti betonirana ili poplo~ena u pre~niku oko 2 metra sa nagibom od bunara ka periferiji zbog efikasnijeg oticawa vode, a prostor oko bunara u pre~niku od najmawe 10 m se ne |ubri. Bunari se zidaju od nepropusnog, nekori{}enog materijala, kamena debqine oko 30-50 cm ili betonskih prstenova debqine oko 12 cm koji su vezani cementnom u nepropusnom sloju a u vodonosnom sloju se zidaju bez maltera. Betonski prstenovi u vodonosnom sloju su preformirani. Prostor izme|u zida i iskopa u vodonosnom sloju se ispuwava opranim {qunkom, a iznad vodonosnog sloja popuwava se glinom najmawe visine 2,5 metara. Nadzemni deo bunara je oko 1 metar sa ku}icom od ukr{tnih gustih letvica radi ventilacije i zamra~ewa ~ime se spre~ava rast mahovine. Bunari se mogu pokrivati i betonskim plo~ama. Po zavr{enoj gradwi ~isti se zid bunra ~ekom, a na dno se stavqa {qunak u debqini od 20-50 sm i dezinfikuje preparatima hlora. Voda se dezinfikuje tako {to se na metar kubni vode dodaje 300 gr. hlornog kre~a, 0,6 l @avelove vode ili 150 gr. kaporita. Nakon dejstva hlora od sat vremena bunar se prazni, a zatim doda ista koli~ina hlornog preparada u nado{lu vodu i ostavi da deluje 12-24 ~asa. Voda se ponovo iscrpi. Dva do tri dana po dizinfekciji vr{i se predgled vode u laboratoriji. Ako je voda ispravna mo‘e se koristiti za pi}e. Za crpqewe vode treba koristiti kofu od materijala koji ne r|a. Dobar bunar mora imati najmawe jedan metar vode u su{nom periodu. Bunar se mora ~istiti, prati i dezinfikovati ( asanirati )svake 2-3 godine. Asanacija bunara Asanacija bunara podrazumeva dovo|ewe postoje}ih bunara u ispravno stawe u tehni~kom i higijenskom pogledu. Bunari se moraju asanirati kada su dotrajali, nehigijenski, nepravilno postavqeni ili o{ter}eni jer je voda podlo‘na zaga|ivawu. Asanaciju bunara treba vr{iti kada ima najmawe vode ( period septembar-oktobar). Asanaciju bunara treba vr{iti primenom nekih od slede}ih postupaka: – Sve izvore zaga|ewa treba ukloniti iz neposredne blizine bunara, ili ih o~istiti, dezinfikovati , hlornim kre~om i zatim zatrpati zemqom – Zidove bunara do 5 metra u~initi nepropusnim (prezi|ivawem ili nabijawem masne ilova~e) – Produbqivawe bunara mo‘e se izvr{iti uz pozi|ivawe – Unutra{wu stranu bunara isfugovati malterom – Ure|aj za crpqewe vode podesiti da se spre~i zaga|ivawe. U tako ure|enom bunaru dezinfikovati kao prvi put – Pre vr{ewa dezinfekcije bunara izra~unati zapreminu vode u bunaru Dezinfekcija bunara mo‘e se vr{iti i rastvorom kre~nog mleka u koli~ini od 5 litara po kubnom metru vode. Kre~no mleko dobija se razmu}ivawem 1 kg. kre~a u 5 litara vode.

39

Voda iz bunara se koristi za ku}ni vodovod, a za potiskivawe se naj~e{}e koriste hidrofori koji rade automatski, zauzimaju malo prostora, a vodu obezbe|uje od zaga|ewa. Uklawawe otpadnih voda se mora vr{iti jer se u wima vrlo ~esto nalaze patogeni mikroorganizmi koji mogu dovesti do epidemija ‘utice, tifusa, dizenterije. Otpadne vode se odvode u nepropusne septi~ke jame izgra|ene na najni‘oj ta~ki dvori{ta dovoqno udaqene od bunara. Pra‘wewe septi~kih jama se mora vr{iti, jer izlivawe otpadnih voda dovodi do kontaminacije zemqi{ta, a zatim i podzemnih voda uzro~nicima ‘utice, tifusa, dizenterije. ^vrst otpad naj~e{}e ~ine: – prirodni otpad ( ostaci od hrane, povr}e, vo}e, cve}e, li{}e). – otrovni otpad ( farbe, hemikalije, sijalice, baterije, auto uqe, pesticidi i – recikla‘ni otpad ( papir, staklo, metal, plastika) Uklawawe ~vrstog otpada se mora vr{iti iz razloga {to su vremena prirodnog raspada vrlo duga ( tab. 1).

Tabela broj 1. Materijal Pribli‘no vreme raspada ostaci od hrane, povr}e, vo}e, cve}e, li{}e1 do 2 nedeqe Papir 10 do 30 dana Pamu~na ode}a 2 do 5 meseci Vuneni predmeti 1 godina Drvo 10-15 godina Konzerve 100-500 godina Plasti~na kesa 1 milion godina Staklena fla{a nikada Zbog razli~itog vremena raspada otpad se mora razvrstavati i bezbedno odlagati. Ostaci od ‘ivih bi}a se naj~e{}e odla‘u u posebno izgra|ene jame ili u gomile na otvorenom prostoru, naizmeni~no sa slojem zemqe i pepela. Kada se dostigne visina sme}a 1-2 metra pokriva se slojem zemqe i za godinu dana dobija se kompost. Jedan deo ku}nog otpada mo‘e se spaqivati. Sto~na balega skupqa se na |ubri{tima koja se lociraju u ekonomskom delu dvori{ta na udaqenosti najmawe 20 m od stambenih zgrada i bunara. \ubri{ta se grade naj~e{}e na povr{ini terena, a najboqa su |ubri{ta izgra|ena od betona. U stajskom |ubrivu ima dovoqno vlage i toplote koje su pogodne za razvoj obi~ne doma}e muve. Muve su prenosioci prouzrokova~a razli~itih zaraznih bolesti jer naizmeni~no sle}u na fekalije i namirnice. S toga treba jednom u 10 dana izvr{iti prevrtawe |ubriva, obzirom da pod dejstvom pove-

40

}ane temperature iz dubqih sloje |ubriva ( oko 60 stepeni) dolazi do uni{tavawa jaja i larvi muva. Zna~aj zemqi{ta za ~oveka je veliki iz razloga jer je povezano sa vegetacijom i vodom jer promene u jednom uslovqavaju poreme}aje ostalih. U zemqi{tu se ~esto nalaze patogene bakterije koje izazivaju tetanus, antraks, botulizam. U borbi protiv nehigijenskih uslova i spre~avawa {irewa zaraznih bolesti vr{i se i uni{tavawe insekata i glodara ( mi{eva i pacova). Uni{tavawe se vr{i sistematski otrovima razli~ite vrste koje treba ~uvati daleko od dece i pod kqu~em. Da bi se smawio ulaz insekata u objekte treba na prozore koji se otvaraju postaviti mre‘e. Odr‘avawem sanitarnih uslova objekata i okru‘ewa spre~ava se stvarawe uslova za razvoj i razmno‘avawe glodara. U seoskom gazdinstvu pored ku}e i oku}nice se nalazi i ekonomsko ili manipulativno dvori{te sa stajskim zgradama, vo}wacima i povrtwacima koji moraju biti razdvojenih jedan od drugog najboqe zelenom barijerom. Zelena barijera predstavqa za{titu od vetra, dima ali i za{titu od insekata i zagu{qivih isparewa. Objekat za stanovawe treba da je izgra|en od ~vrstog gra|evinskog materijala koji obezbe|uje zvu~nu, termo i hidro izolaciju. Broj, veli~ina i raspored prostorija treba da odgovara broj ~lanova doma}instva. Za obezbe|ivawe uslova za izdavawe soba treba po{tovati propisane zakonske odredbe.

Soba za goste

41

BEZBEDNA HRANA priredila Branka Mihoq~i} Bezbednost hrane je va‘na, jer godi{we u svetu se otruje hranom oko 76 miliona qudi (svaki 4 amerikanac), a 5% oblelelih mora da poseti lekara, 325.000 obolelih se le~i u bolnici, dok 5.000 qudi godi{we umre ( 14 svaki dan od ne~ega {to je pojelo) i u na{oj zemqi se zapa‘a trend porasta ove grupe oboqewa. Bezbedna hrana se mo‘e konzumirati bez posledica karakteristi~nih je organolepti~kih svojstava ( boje, mirisa, ukusa, gustine), ako je upakovana, u roku upotrebe je i deklarisana (naziv proizvoda, proizvo|a~, sastav, rok upotrebe, uslovi ~uvawa, a po potrebi i na~in kori{}ewa). Hrana se mora ~uvati po predlogu proizvo|a~a u neo{te}enoj ambala‘i, a pripremati i slu‘iti u propisanim sanitarnim uslovima. Propisani sanitarni uslovi podrazumevaju odre|en broj ~istih prostorija odgovaraju}e visine i povr{ine, koje su funkcionalno povezane i prate tehnolo{ki proces pripreme, upotrebu pribora, opreme i ure|aja od materijala koji ne uti~e na svojstva namirnica. Hranu pripremaju lica koja su zdrava i imaju sanitarnu kwi‘icu, nose radnu ode}u i poseduju znawa o bezbednom spremawu, ~uvawu i slu‘ewu hrane. Neispravna hrana je hrana koja mo‘e dovesti ili je dovela do bolesti qudi, naj~e{}e ima promewenu boju, ukus i miris, ili joj je istekao rok upotrebe ili je pripremana i ~uvana u nehigijenskim uslovima (prqave prostorije, oprema, ure|aji ili obolelo lice je pripremalo). Da bi hrana bila bezbedna mora se kontrolisati od wive do trpeze, jer se na tom putu mo‘e kontaminirati- zagaditi biolo{kim, mehani~kim i hemijskim agensima. Biolo{ki agensi su ‘iva bi}a, bakterije, virusi, gqivice, paraziti poznati kao mikroorganizmi. Mikroorganizmi su {iroko rasprostraweni i ima ih svuda u prirodi u vodi, u zemqi, u vazduhu, u qudima, na qudima , a samo mali broj wih je {tetan ili patogen za ~oveka i dovodi do bolesti. Ova ‘iva bi}a se vrlo brzo razmno‘avaju na svakih 20 minuta tako da ih posle 10 sati od jedne bakterije ima u broju dovoqnom da dovedu do trovawa. Mikroorganizmi najboqe se razmno‘vaju na temperaturi ~ove~ijeg dela, ali se razmno‘avaju i u temeraturnom raspornu od 5-63 stepena. Ta zona temperature od 5-63 stepena je temperaturno opasna zona i u woj se hrana mo‘e ~uvati najdu‘e 4 sata. Za rast bakterijama su potrebne i hranqive materije, masti, belan~evine, ugqeni hidrati, voda, vitamini i minerali pa s toga najboqe rastu u mleku, mle~nim proizvodima, mesu i mesnim proizvodima, jajima, ribi. Baketerije za rast za-

42

hevaju blago kiselu sredinu ili prisustvo ili odsustvo vazduha. Rast mikroorganizama potpoma‘e i vlaga. Razvoj bakterija se mo‘e kontrolisati smawewem vremena provedenog u temperaturno opasnoj zoni, sni‘avawem temperature u hrani , pove}awem kiselosti, smawewem vode i naglim hla|ewem. Naj~e{}i hemijski zaga|iva~i hrane su hormoni i antibiotici koji su kori{}eni u ishrani ‘ivotiwa ili pesticidi, fungiciti, insekticidi koji su kori{}eni pri za{titi biqa, kao i te{ki metali. U hrani se ~esto mogu na}i i mehani~ki zaga|iva~i, pra{ina, pesak, kamen, dlake, opiqci gvo|‘a, papir i karton. Hranu naj~e{}e kontaminiraju zaposleni prqavim rukama, neadekvatnim odr‘avawem radnih povr{ina, pribora i opreme za pripremu, neadekvatnim odr‘avawem prostorija. Hranu ~ine namirnice koje je ~ovek, na osnovu vekovnog iskustva, odabrao iz biqnog i ‘ivotiwskog sveta rukovode}i se pre svega wegovim organolepti~kim svojstvima i mo}i zasi}ewa. Radi lak{eg sastavqawa obroka namirnice su podeqene u sedam grupa, i to: 1. ‘ito ( zrnevqe, bra{no, hleb, testa), 2. mleko i mle~ni proizvodi ( slatko i kiselo, jogurt, sir, ka~kavaq), 3. meso, riba, jaja ( meso sisara , ptica, morskih i re~nih riba, jaja doma}ih i divqih ptica), 4. masti – vidqive masti biqnog i ‘ivotiwskog porekla (sviwska mast, uqe, maslac,margarin), 5. povr}e ( lisnato i zeqasto, plodovito i korenasto, krtole, lukovi~asto i mahunasto), 6. vo}e ( bobi~avo, limunsko, sirovo i su{eno) i 7. slatki{i ( med, xem, slatko, ~okolada) Da bi ishrana bila pravilna osnovu obroka treba da ~ine ‘itarice, koji su glavni nosioci energije, a zatim vo}e i povr}e koji su bogati vitaminima i mineralima. U mawem obimu preporu~uje se unos namirnica ‘ivotiwskog porekla pre svega mleka i proizvoda od mleka, masno meso treba izbegavati, a umesto wih koristiti posna mesa i ribu. Jaja koristiti umereno dva do tri nedeqno. Masti i {e}ere koristiti obazrivo. (Slika 1.)

Slika 1. Piramida ishrane

43

Hleb i testa imaju mnogo mawi zna~aj kao put preno{ewa izaziva~a zaraznih bolesti jer se obra|uju na temperaturama od 250-270 stepeni, mada nije iskqu~ena mogu}nost da bude zaga|en {tetnim bakterijama sa ruku i opreme, nakon pe~ewa. Zna~aj povr}a u {irewu bolesti hranom je veliki, jer se pojedine vrste jedu u sirovom stawu (salata, luk, rotvice), a uslovi pod kojim se proizvode, prevoze i prodaju su ~esto nehigijenski. Nije retkost da se u uzgoju zalivaju vodom zaga|enom mikroorganizmima. Povr}e mo‘e biti opasno i zato {to se u ciqu za{tite od insekata i parazita upotrebqavaju ranih insekticidi, soli arsena, olova, bakra, zatim DDT, paration i sl. Za pripremu hrane se ne sme koristiti povr}e nagwilo, plesnivo ili zaga|eno insektima. Vo}e predstavqa vrlo ~esto put kojim se prenose patogeni mikroorganizmi, jer dolazi neposredno ili posredno preko zemqe, vode, ruku i insekata u dodir sa qudskim izlu~evinama. Vo}e ne treba koristiti za ishranu ako je nezrelo, nagwilo, plesnivo, uvelo, ne~isto, mehani~ki ili od ‘ivotiwa i insekata o{te}eno ve} uvek korstiti zrelo, neo{te}eno i pre upotrebe dobro oprano. Meso predstavqa pogodnu sredinu za razvoj gqivica, larvi, insekata i patogenih mikroorganizama, pa mu je zna~aj vrlo velik, a naro~ito u uslovima nehigijenske obrade ~uvawa i prevoza. Meso, da bi bilo bezbedno, mora poticati od zdravih ‘ivotiwa, da ga priprema zdrava osoba u ~istim prostorijama gde nema insekata i glodara i da se termi~ki dobro obra|uje, tako da se u najdubqim slojevima mesa postigne temperatura od najmawe 60 stepeni, a da se obra|eno ~uva na temperaturi do +4 stepena. Meso sve‘e ribe je uvek sterilno, ali se na wenoj povr{ini, a naro~ito u {krgama mogu na}i patogene bakterije, pa meso riba, bilo da je sve‘e ili konzervirano, mo‘e da dovede do trovawa. Da bi se izbegla trovawa mesom ribe treba ispo{tovati slede}e: – sve‘a riba treba da je ~vrsta i elasti~na, povr{ina glatka, sjajan i bez o{te}ewa, {krge svetlo crvene, a o~i svetle i prozirne. – smrznutu ribu treba prethodno zagrejati do temperature od 20 stepeni kako bi se ocenile wene osobine, – ribu treba da priprema zdravo osobqe, a objekat u kome se priprema, ~uva i slu‘i bude higijenski i – riba se pre upotrebe treba termi~ki obraditi i {to pre upotrebiti Jaja mogu biti nosioci mikroorganizama i s toga su neophodne najstro‘e higijenske mere pri ~uvawu, kao i dobra termi~ka obrada, a posebno jaja plovki. Pri upotrebi jaja treba obratiti pa‘wu da je quska glatka i mat, a pri treskawu ne sme da se mu}ka. U razbijenom jajetu jasno se odvaja ‘umance od belenceta i zadr‘ava ispup~en oblik, prijatnog mirisa. Mleko predstavqa va‘nu namirnicu u ishrani qudi, ali i pogodnu podlogu za razvoj mikroorganizama. Neposredno posle mu‘e, ako se obavqa pod

44

higijenskim uslovima, iako se prvi mlazevi mleka odbace, u mleku ima vrlo malo mikroorganizama. Me|utim, iz okoline i sa same povr{ine vimena, posu|a, ~oveka, pa i iz vazduha u mleko dospevaju mikroorganizmi, koji se, ako su temperaturni uslovi povoqni, brzo razmno‘avaju i dovode do kvarewa mleka, a ako su u mleku prisutni i patogeni mikroorganizmi mo‘e se ugroziti i zdravqe qudi. S obzirom da postoji velika mogu}nost za kontaminaciju mleka neophodno ga je pre upotrebe najmawe 5 minuta kuvati sem ako se ne radi o sterilisanom mleku. Konzerve u kojima se ~uva konzervisana hrana ne smeju biti zar|ale, o{te}ene, promewenog oblika ili ispup~ene – bombirane, usled nagomilavawa gasova nastalih od bakterija, gqivica ili kiselina.Svaka limenka treba da bude uredno deklarisana. Namirnice pre pripreme treba ~uvati u suvim i ~istim prostorijama bez insekata i glodara na propisanoj temperaturi ( zamrziva~u, fri‘ideru, magacinu ili mikrotalasnoj pe}nici). Pre pripremawa hrane zamrznute namirnice treba odmrznuti u fri‘ideru, sve‘e povr}e i vo}e dobro oprati teku}om vodom , se}i i ~istiti ~istim priborom. Termi~ka obrada namrinica se vr{i na dan konzumirawa. Ako mora da se konzumira kasnije ~uva se u fri‘ideru i mora se konzumirati u roku od 3 dana. Podgrevawe hrane treba izbegavati a ako mora da se vr{i vr{iti ga brzo tako da dostigne temperatutu vi{u od 70 stepeni, te oceniti miris, ukus i boju. Spremqena jela slu‘iti toplo na temperaturi iznad 60 stepeni, a hladna ispod 10 stepeni. U fri‘ideru treba ~uvati sirovo odvojeno od kuvanog, a ruke uvek prati izme|u razli~itih poslova. Pri servirawu hrane treba koristi ka{ike za slu‘ewe sa dugim ru~kama i izbegavati kontakt golim rukama sa hranom koja je spremana za slu‘ewe. Uvek radije izaberite bezbednost hrane nego kvalitet. TROVAWE HRANOM Bolest izazvana hranom javqa se kao rezultat konzumirawa kontanimirane hrane ili pi}a. Trovawe hranom mo‘e biti izazvano bilo kojom vrstom jela. Opasnost od trovawa hranom se mo‘e spre~iti pravilnim ~uvawem i pripremawem namirnica. Simptomi trovawa su razli~iti u zavisnosti od uzro~nika koji je izazvao trovawe, ali su naj~e{}i proliv, povra}awe, mu~nina, bolovi u stomaku i temperatura. Ostali simptomi su glavoboqa, malaksalost, i slabost mi{i}a. Simptomi se mogu javiti posle nekoliko sati ili dana nakon uno{ewa hrane a traju nekoliko dana. Samo posle nekih trovawa bakterije ostaju du‘i ili kra}i period u crevima pa se javqa klicono{tvo, i zato se na vreme treba obratiti lekaru. Kada potra‘iti pomo} lekara? – Kada je temperatura iznad 39 stepeni. – Kod pojave krvi u stolici

45

– Kod jakog povra}awa – Kod proliva koji traje du‘e od 3 dana – Kada se pojavi vrtoglavica, suko}a usta i ‘drela i – Smaweno mokrewe Terapija je naknada izgrubqene te~nosti dijetalna ishrana a antibiotska terapija se koristi samo po preporuci lekara. Kako se trovawe hranom mo‘e spre~iti? Higijenom ruku Posle kori{}ewa toaleta , pre jela i pre pripremawa hrane operite ruke . (slika 2) Osobe koje imaju simptome trovawa hranom ne smeju spremati hranu za druge. Kontrolom temperature – dugo kuvawe ili pe~ewe mesa ( teperatura od 80 stepeni uni{tava sve bakterije u trajawa od najmawe 30 minuta ) – dugo kuvawe ili pe~ewe ‘ivine i jaja. Treba izbegavati pripremu kola~a i sladoleda od termi~ki neobra|enih jaja kao i pripremu jela od sirovih ili nedovoqno kuvanih jaja (umaci, majonezi, deserti) ^uvawem hrane – Pripremqena jela ne dr‘ati na sobnoj temperaturi ve} iz potro{iti u roku od 2 do 3 sata. – Temeqno prati vo}e i povr}e posebno oko koje se ne kuva. – Sirove namirnice ostavqati u fri‘ider pokrivene na polici ispod kuvane. – Za spremawe sirove i gotove hrane koristiti zasebne daske za seckawe i pribor. – Namirnice ~uvati daleko od otrovnih hemikalija, preparata za ~i{}ewe i sredstava za uni{tavawe insekata. – Su|e ne brisati ve} su{iti. Sun|ere za prawe sudova redovno dezinfikovati ili mewati.

46

RAZVOJ RURALNOG TURIZMA AKTIVNOST – REKREACIJA, SPORTSKE AKTIVNOSTI, LOV, RIBOLOV, SEZONSKI POSLOVI U POQOPRIVREDI, ZANATSKI RADOVI I BEZBEDNOST GOSTIJU priredila Danijela Milutinovi} OBOGA]IVAWE VANPANSIONSKE PONUDE Sadr‘aji boravka u seoskim sredinama sve su raznovrsniji. Uz bogatu ponudu nacionalnih jela koja su spremale jo{ i na{e bake, uz bistrinu izvora, predivnih staza za {etwe kroz {ume i vo}wake, sportske terene i dr., do‘ivqavaju se neponovqivi trenuci odmora. Turisti~ka ponuda sela je raznovrsna i atraktivna. Sela koja se bave turizmom krasi o~uvana i zdrava priroda, puSl.1.: Bazen u Bawi Vrujci na kolorita, prostrani pa{waci i livade, doma}instva vrednih i gostoqubivih seqaka... Mesta su ~uvena po tradiciji, prijatnim doma}inima, prirodnoj hrani, rakiji prepe~enici, doma}em vinu, suvim {qivama... Zato nije nikakva mudrost spojiti ponudu sa prirodnim lepotama i proizvodima doma}e radinosti i gostima osmisliti brojna iznena|ewa tokom wihovog boravka. REKREACIJA Odr‘avawe telesne kondicije donosi mnoge blagodeti, osloba|a od stresa i napetosti, spre~ava gojaznost i „topi” vi{ak kilograma, ume da preventivno deluje na mnoge bolesti, ~ini nas opu{tenim i raspolo‘enim. Za goste je svaki vid aktivnosti nov do‘ivqaj i wima su atraktivne i {etwe pokraj maliwaka, kroz {qivike, pored poto~i}a i re~ica, kroz {ume i pa{wake...

Sl. 2.: Rekreativno pe{a~ewe

47

Boravak u prirodi relaksira i ~ovek mo‘e da u‘iva svim ~ulima opu{taju}i se u prirodnom ambijentu. Izleti{ta su vezana za boravak u prirodi i treba ih urediti tako da omogu}e celodnevni boravak u prirodi (sportski sadr‘aji, trim staze, ure|en prostor za ro{tiqawe, kaptirani izvori i sl.). SPORTSKE AKTIVNOSTI Za rekreaciju i sport postoje dobri uslovi. Ve}ina sela je urbanizovana ima {kolu i u okviru {kole sportske terene, koji se mogu ponuditi gostima za rekreaciju. Postoje tereni za odbojku, ko{arku, rukomet, fudbal, a po{to svako selo gravitira prema nekom ve}em gradskom ili op{tinskom centru, u ponudu se mo‘e staviti i organizovan odlazak na sportske terene, na bazen, jahawe i sl. Pored toga na rekama su ureSlika. 3.: Rekreativno jahawe |ene pla‘e, u blizini su ve{ta~ka jezera, tako da se u ponudu mo‘e staviti i kupawe i sportovi na vodi. Reka Drina je izuzetno atraktivna leti kada se na woj organizuju splavarewa i regate, tako da je i to interesantna ponuda. Lepota kawona reke Gradac izazov je za mnoge sportiste. Jaha~i ga koriste za trku izdr‘qivosti tzv. „endurance ride”. Tokom zimskih meseci, sne‘ni pokriva~ stvara idili~nu sliku sela tako da bi se, prema terenima, mogla osmisliti ponuda za zimske sportove – skijawe i sankawe, mogli bi se osmisliti sadr‘aji da se gosti vozaju saonicama koje vuku kowi i sl. Postoje brojni qubiteqi ekstremnih sportova (npr. xipovi, biciklisti, planinari...) koji ‘ele da {to vi{e vremena borave u nedirnutoj prirodi. Sama konfiguracija terena Podriwsko kolubarske regije je takva da omogu}ava formirawe ponude i za najzahtevnije goste. [irok spektar ponude i osmi{qavawe itinerera za profesionalne klubove i za rekreativce, svakako }e omogu}iti nezaboravne avanture. U mnogim op{tinama su staze prilago|ene za sportsku rekreaciju, neke su pravilno obele‘ene turisti~kim putokaSlika 4.: Rekreativni biciklizam zima (dobar primer je obele‘avawe staza drvenim putokazima na Div~ibarama i na teritoriji op{tina Loznica i Krupaw). Pe{a~ke, planinarske i biciklisti~ke staze treba da su ure|ene i da se urade natkrivena odmori{ta (ukoliko je to mogu}e pored izvora), vode}i ra~una da se sa~uva i za{titi ~ovekova okolina. Ponudu za ovakav vid turizma trebala bi da prati adekvatna mapa, po kojoj su staze obele‘ene, sa korisnim informacijama i podacima.

48

Posebnu atrakciju predstavqaju jedinstveni prirodni fenomeni, kao {to je kawon reke Tre{wice (op{tina Qubovija) prirodno stani{te beloglavog supa ili izvori{te reke Tre{wice, prirodno mrestili{te poto~ne pastrmke, ili rezervat bukve na Jagodwi, kawon reke Gradac, Ba}ina pe}ina sa kolonijom slepih mi{eva, Taorska vrela, kawon Tribu}e i sl. Sve su to prirodni atributi koje treba pribli‘iti gostima. Gostima se mo‘e ponuditi i kori{}ewe lekovitih voda u okolnim bawskim centrima (Bawi Koviqa~i, Bawi Badawi, Bawi Vrujci, Bawi Qig), a ponuda mo‘e da se iskombinuje sa preventivnim le~ewem, oporavkom i rehabilitacijom.

LOV I RIBOLOV Lov i ribolov su specifi~ni vidovi sportskog turizma. To je posebna ciqna grupa gostiju, koja ima posebne zahteve prilikom boravka, a koje su vezane za boravak u prirodi u blizini lovi{ta ili reka bogatih ribom u vreme lovne sezone. U formirawe ponude svakako bi trebalo ukqu~iti lova~ka i ribolova~ka udru‘ewa i Srbija {ume, jer se te aktivnosti moraju uskladiti sa kalendarom odstrela i riboSl. 5 Lov lova. Lova~ka i ribarska dru{tva organizuju lov i ribolov, priredbe, pripremawe lova~kih specijaliteta ili ribqeg kotli}a... Takav turisti~ki proizvod mo‘e biti namewem organizovanim grupama gostiju, formiraju}i aran‘mane 3 – 5 dana uz glavni akcenat na odstrel divqa~i ili pecawe, sa prate}im ve~erwim aktivnostima, tako da se gostima ispuni dan {to organizovanije i sadr‘ajnije. Ponuda je fizi~ki vezana za {umu i blizinu lovi{ta, odnosno za blizinu reke, {to je prednost ovog kraja. Planine Cer i Vidojevica imaju zatvoreno lovi{te u kojem se mo‘e odstreliti jelen kapitalac, divqa sviwa, srna..., planine Gu~evo, Borawa, Bobija, Povlen, Medvednik, Maqen i Div~ibare imaju otvorena lovi{ta bogata lovnom divqa~i (zec, lisica, vuk, divqa sviwa, fazan, prepelica, jarebica...) {to veoma privla~i qubiteqe ovog sporta. Ali preporuka je da upozorite turiste da ne love, nego da ponesu foto aparat ili kameru i u‘ivaju snimaju}i ‘ivi svet. Foto safari je razvijen u kanonu Gorwe Tre{wice, gde su ure|eni prilazi hranili{tu za beloglave supove. Reka Drina je izuzetno bogata ribom. Na reci se Sl. 6 Ribolov organizuju specifi~ne ribolovne manifestacije

49

kao npr. Lov na mladicu ili Somovijada. Sportski ribolov je sve razvijeniji, a pogotovo na pritokama Drine gde se u gorwim tokovima javqa poto~na pastrmka. Naravno, ovakve grupe podrazumevaju i dodatne mere obezbe|ewa, kao i pratioce grupe, koji }e prikupiti potrebne dozvole, davati potrebne informacije i omogu}iti gostima da se prijatnije i opu{tenije ose}aju. Nekontrolisan lov po veoma niskoj ceni, doveo je do velikog pomora lovne divqa~i, a lova~ka udru‘ewa nisu ni{ta u~inila da spre~e tu pojavu. Celokupna dru{tvena situacija u posledwih nekoliko godina i ekspanzija poqoprivrede uz veliko kori{}ewe pesticida i herbicida doveli su do velikog smawewa broja fazana, jarebica, prepelica... Neka doma}instva bi mogla da formiraju farme za uzgoj lovne divqa~i (npr. fazanerije, farme jarebica i prepelica i sl.) i to bi mogao biti i te kako zna~ajan izvor prihoda. SEZONSKI POSLOVI U POQOPRIVREDI Na{a sela su privla~na i aktaktivna u sva ~etiri godi{wa doba i te klimatske karakteristike treba koristiti kao prednosti za bavqewe turizmom na selu. Kod nas su prete‘no doma}instva kombinovana – prioritet im je bavqewe poqoprivredom, a turizam im je sporedna delatnost. Seqaci se bave ratarstvom, vo}arstvom, sto~arstvom, obra|uju zemqu i sl. i ponuda bi trebala da bude prilago|ena svakodnevnom ‘ivotu na selu, ne remeSlika 7.: Berba kukuruza te}i ustaqeni tok seoskih aktivnosti. Tradicionalan na~in proizvodwe (npr. organsko ba{tovanstvo) je sve mawe zastupqen na selima, ali bi trebao da se o‘ivi, jer je on osnova „Zelenog turizma”. Mo‘e da se pokrene poqoprivredna proizvodwa hrane po biolo{kim principima koja doprinosi smawewu zaga|enosti zemqi{ta. Biolo{ka hrana se proizvodi kori{}ewem biolo{kog |ubriva, bez dodavawa hemijskih sredstava koji zaga|uju zemqi{te i {tete zdravqu. Proizvodi dobijeni ovakvim na~inom su visoko ceweni u svetu i Evropi. Leti se na brojnim proplancima mo‘e organizovati sakupqawe lekovitog biqa, brawe {umskih plodova i gqiva.. Aktivni odmor na selu ima svojih prednosti. On se iskazuje u raznim skupqawima povodom poqoprivrednih radova, kada jedan ~ovek ili porodica ne mogu sve poslove sami da obave qudi dolaze na „mobe” da zajedno oru i kopaju, da kose i ‘awu, da stri‘u ovce, beru vo}wake, beru kukuruz... Gostu se mo‘e pribli‘iti svakodnevica seoskog ‘ivota ovdaSlika 8.: Malina {weg seqaka i da dobro upoznaju seosko do-

50

ma}instvo, nau~e tradicionalne poslove u poqoprivredi i sl. Kada se na|e adekvatan spoj proizvodnog i komercijalnog, mogu se o~ekivati veoma dobri rezultati. Selo bi svakako trebalo da zadr‘i autohtonost i tradicionalan na~in bavqewa poqoprivredom i ba{ na tome treba da se formira turisti~ka ponuda sela. Gostima se mo‘e omogu}iti da aktivno u~estvuju u seoskim radovima – brawe maline, kupine, Slika 9.: @ito u klasu vi{we, berba kukuruza, skupqawe sena i sl., da rade na poqu ili na farmi, kose travu, da gledaju i, ukoliko ‘ele, u~estvuju u mu‘i krava pravqewu sira i mleka, da spremaju zimnicu, slatko i xemove, koje bi uz neku nadoknadu voma}ici, mogli da ponesu ku}i. Mogli bi da poma‘u doma}inima, da nau~e mnoge korisne poslove, stare zanate, tradicionalno pripremawe jela, da prisustvuju prizoru pe~ewa rakije uz kazan ili prave doma}e vino i sl. Na{i doma}ini su poznati kao dobri qudi velikog srca koji treba da se organizuju da spremno do~ekaju turiste. PROIZVODWA I PONUDA DOMA]E HRANE Prednost seoske sredine je ~ista i nezaga|ena priroda, koja omogu}ava proizvodwu ekolo{ke i zdrave hrane. S obzirom da se kod nas hrana dosta uvozi, trebalo bi nastojati da doma}instva sama proizvode hranu za potrebe turista. Zdrava hrana na zapadu je prioritet i stvar presti‘a. Zato bi seoska doma}instva trebala da za{tite svoje proizvode, da ih pakuju u „atraktivnu” ambaSl. 10.: Doma}i specijaliteti la‘u, isti~u}i kvalitet proizvoda. Posebno treba obratiti pa‘wu na parcijalne delove turisti~ki proizvodnog oblika, budu}i da wihov najve}i deo ~ine upravo proizvodwa hrane bilo u geneti~kom polu ili potpuno prera|enom obliku, koji se nude potro{a~u s ciqem zadovoqewa wihovih potreba za hranom i pi}em u mestu turisti~ke potro{we. Uz to logi~no ide i spremawe, kuvawe, aran‘irawe i servirawe hrane. Sve je to deo strate{kog razvoja seoskog turizma, a posebno onog segmenta koji je namewen zahtevnom turisti~kom tr‘i{tu. Ciq je da gosti, odnosno potro{a~i turisti~kog proizvoda (turisti~ki proizvod se ne odnosi samo na hranu i pi}e) budu zadovoqeni u kvantitativnom, estetskom, ekolo{kom, gastronomskom i bilo kom drugom smislu, te da bude zadovoqan prate}im parcijalnim turisti~kim proizvodima, nematerijalnog oblika, odnosno da se na kraju to odrazi na pove}awe pansionske, a posebno vanpansionske potro{we.

51

Vredne doma}ice neguju tradicionalno pripremawe hrane. I one bi mogle da organizuju edukaciju u pripremawu gastronomskih specijaliteta doma}e kuhiwe, kojih je sve mawe na gradskim trpezama. Pite (npr. od heqde, zeqa, bundeve, sira...), gibanice, cicvara, proja, doma}i hleb, specifi~na jela i pe~ewa ispod sa~a, poslastice..., nikoga ne ostavqaju ravnodu{nim. Neguju}i doma}u kuhiwu stvara se jedinstven ambijent prisnosti i dobrodo{lice. Ritual seoskog ru~ka ima brojne specifi~nosti – posela uz narodnu trpezu, besede, zdravice..., {to stvara autenti~nu i opu{taju}u atmosferu. Zadovoqewe potreba za hranom nije samo puki ~in, ve} kulinarsko-gastronomski „do‘ivqaj” mawe ili vi{e uklopqen u sastav vrednosti sa kulturom ishrane za svakog pojedina~nog turisti~kog potro{a~a. Sve vi{e dominira „ishrana u hodu” ili „s nogu”, zatim upotreba konfekcionalnih, polugotovih i gotovih proizvoda hrane koji zahtevaju male pripreme (u kampovima, na izletima i dr.), kao i upotreba specijalne hrane (npr. dijeteti~arske i makrobioti~ke). Prema tome, predmet ponude turisti~kim subjektima je da izbor kvalitetnih proizvoda hrane trebaju biti proizvodi tzv. „prirodno i biolo{ki zdravi”, makrobioti~ki proizvodi, lekovito i aromati~no biqe i sl. Te‘wa da brend postane zdrava hrana (tzv. ethnic food) i da ona bude izvozni proizvod mo‘e ostvariti konkurentsku (odr‘ivu) prednost i zadovoqiti preduslove koji su potrebni za razvoj ekolo{ki zdravog turizma. U sinergiji ove dve kombinacije vidimo izuzetno svetlu perspektivu razvoja seoskog turizma u budu}nosti. ZANATSKI RADOVI Deo narodne ba{tine su i ku}ne radinosti, zanati, naro~ito umetni~ki, izrada suvenira, narodna no{wa i folklor. Dugu tradiciju imaju i manifestacije koje su u funkciji razvoja turizma i ovog kraja. Pored osnovne pansionske ponude, treba osmisliti dodatne sadr‘aje koji }e zadr‘ati goste, stvaraju}i dodatan profit i pozitivne ekonomske efekte. Sve je vi{e gostiju koji ‘ele da aktivno provode odmor, da ne{to novo nau~e, otkriju, saznaju...

Slika 11.: Tkawe

@ivot i obi~aji u selu se mogu upoznati preko doma}e radinosti, narodnog graditeqstva, gastronomije, obi~aja, folklora i dr. i to ~oveku iz urbane sredine omogu}ava relaksaciju. Postoje stara o~uvana sela u kojima kao da je vreme stalo, stare vodenice koje bi trebalo obnoviti, brojni napu{teni objekti narodnog graditeqstva... Sve to bi trebalo objediniti i osmisliti na~in na koji }e da o‘ive kroz turisti~ku ponudu. Svedoci smo da na jednoj strani imamo nova etno sela koja ni~u na raznim lokacijama, ve{ta~ki formirana i koja su izgubila elemente autohtonosti i na drugoj

52

strani stara napu{tena ogwi{ta, koja imaju dugu istoriju i tradiciju. Pa {ta vi{e vredi? U mnogim selima su se zadr‘ali stari tradicionalni obi~aji kao npr. prawe vune na re~ici Skrape‘, obi~aj ratarskih sve}a u manastiru Trono{a i sl. To bi za gosta mogla da bude i te kako interesantna motivacija da ba{ u tom periodu boravi u blizini i da i Slika 12.: Badwak sam u~estvuje u takvom ritualu. Gostima se mo‘e osmisliti edukacija kako bi mogli nau~iti ve{tine starih zanata (kova~ki zanat, grn~arija, tkawe, abaxija, }ur~ija i dr.) i spoznati tradiciju i kulturu sela. Organizovawe predava~a i majstora za edukaciju o‘ivqavawa i negovawa starih zanata mo‘e i te kako doprineti da se seoski turizam komercijalizuje. Sve je vi{e kolonija naivnih slikara koji ‘ele da borave i slikaju u prirodi. Na osnovu toga ti individualci bi trebalo da se organizuju u radionice – kurseve za obuku negovawa starih zanata ili slikarske kolonije i tako da se omasovi i produ‘i wihov boravak na selu. Prilikom formirawa turisti~ke ponude mora se voditi ra~una i o kulturno zabavnom ‘ivotu u selu. Prilikom verskih praznika praktikuju se odre|eni obi~aji (npr. lilawe uo~i Petrovdana, ratarske sve}e, Badwi dan – {etwa za badwakom i palewe badwaka uo~i Bo‘i}a, bo‘i}na slu‘ba i dr.). Seoska slava, va{ari, tradicionalne pesme i igre..., kroz koje se provla~i duh pro{lih vremena, prednosti su seoske sredine za bavqewe turizmom. Takve manifestacije bi trebalo marketin{ki prezentirati i pribli‘iti budu}im turistima, jer ba{ one mogu biti podsticaj za wihovo kretawe. Do pre nekoliko decenija su na prelima i poselima igre bile jedan od vidova zabave. Prela i posela su radno-zabavni skupovi u zimskom delu godine. Prela su vrsta mobe za ‘enske poslove (npr. ~e{qawe vune, prepredawe pre|e, pletewe...), a nakon obavqenog posla igralo se u kolu. Posela su okupqawa na kojima se vi{e zabavqalo, a mawe radilo. Kao i na prelima, radile su samo ‘ene i devojke, a momci i qudi su se na ovim skupovima uglavnom zabavqali. I ve}inu igara izvodili su mu{karci, a bilo je i igara u kojima su u~estvovala oba pola. Popularne igre bile su, npr., mica, kudeqarke-koze, srne, prstena-obojka, preqke ili prave svadbu, vodeni~ara, bostana, ‘abe ~an~are, |avola i sl. U nekim selima formiraju se specifi~ni spomen kompleksi (tzv. etno kompleksi), gde se neguje izgled starog sela, a u objektima narodnog graditeqstva mogu se osmisliti radionice za stare zanate. Neka seoska doma}instva imaju o~uvana stara doma}instva, {to je za gosta svojevrsna atrakcija, jer je u wima ve}inom sa~uvana ‘ivopisna oprema za doma}instvo: ogwi{te, verige, sa~, crepuqe za pe~ewe hleba i dr. Na osnovu toga, mogu se osmisliti muzejske

53

zbirke koje bi prikazivale stare predmete koje su kori{}eni u selu za obra|ivawe zemqe, za proizvodwu sira i kajmaka, posu|e, oru|e, poku}stvo, name{taj, ritualne predmete, no{wa, predmeti doma}e radinosti, oru‘je... Ne treba zanemariti ni izradu suvenira koji mogu mnogo da „govore” o tradiciji tog kraja. Na takav na~in mo‘emo sa~uvati tradiciju od zaborava.

54

BEZBEDNOST GOSTIJU priredila Danijela Milutinovi}

Svaki gost pre nego se odlu~i na kretawe ‘eli potrebne informacije koje se odnose kako na udaqenost, sme{taj, sadr‘aje, prirodne i antropogene vrednosti i sl., tako i informacije vezano za bezbednost wihovog boravka. @ele da wihovi podaci, koje ostavqaju prilikom prijave, budu za{ti}eni, da se ne zloupotrebqavaju. Tako|e bi bilo dobro da svako doma}instvo ima kwigu utisaka za pisawe komentara gostiju. Ra|ene su ankete vezane za istra‘ivawe tr‘i{ta gde je jedno od pitawa bilo vezano za bezbednost boravka i izvedeni su neki kqu~ni rezultati: bez obzira na standard i li~ne afinitete, prilikom odluka za kupovinu turisti~kih aran‘mana, ispitinaci na prvo mesto stavqaju bezbednost destinacije, potom bezbednost samog putovawa, pa tek onda slede atraktivnosti lokaliteta, cena i ostali detaqi. Shodno tome turoperatori su promenili prioritete u kriterijumima za sa~iwavawe ponude: prvo se na terenu ispituju bezbednost odre|enih lokacija i objekata za sme{taj gostiju, a zatim ostali parametri u odnosu na zadate standarde. Fizi~ka i materijalna bezbednost gosta uvek je bila jedan od kqu~nih kriterijuma kvaliteta turisti~ke ponude, ali je u posledwe vreme poprili~no zanemarena. Zbog toga bi bilo preporu~qivo da se organizuju edukacije i stru~ni skupovi, kako bi se radnici u turizmu – hotelijerstvu, ugostiteqstvu i seoskim doma}instvima konkretno upoznali sa aspektima bezbednosti gosta, koliko je ona zna~ajna u ukupnoj turisti~koj ponudi i koji su savremeni na~ini za{tite. Od sociolo{ko-psiholo{ke komponente preko fizi~ko tehni~ke, protivpo‘arne i sanitarno-higijenske za{tite do osigurawa tj. mogu}nosti prevencije i sanacije. U ve}ini doma}ih pansiona bezbednosni standardi su ispod minimuma svetskih zahteva, ali postoje i izuzeci. Doma}instava treba da vode ra~una o bezbednosti gostiju uvode}i sisteme video nadzora. Uloga novih tehnologija u hotelskom poslovawu i prednost informacionih sistema, uzrokuje i nove rizike od zloupotrebe i na~ina za{tite. Ono o ~emu se u doma}instvima malo razmi{qa je uloga psiholo{kog faktora u celokupnoj bezbednosnoj slici koju turista sti~e. Savremena istra‘ivawa potvr|uju da se pojedinac najsigurnije ose}a u svom domu, potom u svom gradu i zemqi, a do tzv. „velikog reza” dolazi ~im se pre|u nacionalne granice i taj rez je ve}i {to je kultura zemqe u koju se putuje razli~itija od doma}e. To je osnovni razlog popularnosti putovawa u grupama, a ~iwenica da u tu|oj zemqi ve}ina turista gubi svoju ustaqe-

55

nu ulogu i status, kod mnogih prouzrokuje ose}aj „razjediwenosti i poja~ava strahove”. Na zapadu su ve} odavno razra|ene strategije kako da ponuda u doma}em i hotelskom sme{taju „rekonstrui{e intimnu atmosferu ku}e”. U tom kontekstu, prisustvo televizije, muzi~kih ure|aja i mogu}nost kori{}ewa satelitskih programa i interneta, simbolizuju doma}u svakodnevnicu gosta da se npr. sloganom „SELO JE KU]A U MALOM” istakne zadovoqewe navedenih potreba, ali i da se na|u optimalna re{ewa za wihovo zadovoqewe, a da ne naru{e kqu~ne specifi~nosti lokalne kulture. U takvom konceptu od velike je va‘nosti komunikacija i pona{awe doma}ina u ku}i prema gostu – po~ev{i od poznavawa stranih jezika, do spremnosti da se iza|e u susret ‘eqama gostiju, {to zna~ajno uti~e na smawewe od strahova od nepoznatog okru‘ewa. Bezbednosni standardi zahtevaju i sigurnost parkirawa vozila izgradwom sigurnih gara‘a opremqenih alarmima, zatim u ku}i da se postave sefovi za ~uvawe dragocenosti, za doma}instva koja u ponudi imaju organizovan lov da imaju sefove za oru‘je i hladwa~e za skladi{tewe odstreqene divqa~i, da u svakoj sobi stoji naznaka napona struje na ulasku u toalet, mogu}nost SOS poziva iz kupatila, sigurnosne brave i sl. To su sve standardi prilago|eni Evropskoj uniji i vrlo skoro }e ono doma}instvo koje ‘eli da se profesionalno bavi turisti~kom ponudom u doma}oj radinosti morati tako da se opremi. Bezbednosni parametri mora}e biti promeweni i znatno stro‘i i kompleksniji nego do sada i na wih se mora ozbiqno i odgovorno obratiti pa‘wa prilikom turisti~ke ponude.

56

PRIRODNO OKRU@EWE I AUTENTI^NA KULTURA U SEOSKOM TURIZMU priredio Vladimir Stojanovi} Prirodni i ekoturizam u ponudi seoskog turizma Porast svesti o uticaju dru{tva na ‘ivotnu sredinu krajem XX veka, ukqu~uju}i probleme poput nekontrolisanog kori{}ewa resursa; sve ve}eg zaga|ivawa vode, zemqe i vazduha; qudskih prava i ugro‘enosti ‘ivotiwa – podstaklo je mnoge na promenu stava o potro{a~kom mentalitetu. Klasi~na potro{wa se zamewuje onom u kojoj dominiraju proizvodi koji su „prijateqski nastrojeni prema okru‘ewu” i „eti~ki ispravni”. Ovakve promene u mentalitetu potro{we savremenog ~oveka ozna~ene su kao zelena potro{wa, a ona se odrazila i na turizam. Rezultat su neke nove forme turizma, koje se sve vi{e razmatraju kao budu}nost wegovog razvoja. Pojavu, mesto i zna~aj ekoturizma treba tra‘iti upravo u ovakvim trendovima. Razvoj zelene potro{we osamdesetih godina rezultirao je {irokom paletom putovawa koja se baziraju na razvijenoj svesti o za{titi ‘ivotne sredine, {to nije tipi~no za masovni turizam. Koriste se raznovrsni pojmovi da bi se ovakva putovawa boqe razumela: alternativni, zeleni, prirodni, odr‘ivi, odgovorni i ekoturizam. Ponekada se ovoj listi dodaju i akademski turizam, agro-turizam, prikladan turizam, kontakt turizam i turizam divqeg sveta („wildlife tourism”). Ovakva putovawa svojim konceptom doprinose stvarawu dobrobiti odr‘ivog karaktera za turisti~ke destinacije, a zbog svoje realizacije i ciqeva poznata su kao alternativni tipovi turizma. U~esnici u ovakvim turisti~kim kretawima o~igledno se razlikuju od turista masovnog turizma po svojim shvatawima ‘ivotne sredine. Alternativni turizam se mo‘e interpretirati na dva osnovna na~ina: (1) kao forma koja ima ve}i nivo svesti o ‘ivotnoj sredini i (2) kao tipovi turisti~kih kretawa koji se razlikuju od glavne turisti~ke struje. U~esnici u ovakvim trendovima ‘ele vi{i nivo iskustva, ve}u nezavisnost, nisu skloni da mole za uslugu, preuzimaju inicijativu i kona~no, imaju vi{i nivo svesti o zdravom na~inu ‘ivota. Ipak, va‘no je spomenuti da turisti~ke aktivnosti bazirane na sportu nisu obavezno saglasne sa ‘ivotnom sredinom. Planinski biciklizam i {etwe su zdrave aktivnosti, ali mogu izazvati eroziju zemqi{ta i uznemiravawe biqnog i ‘ivotiwskog sveta, kao i probleme estetskog zaga|ivawa. Na osnovu prethodno iznetog sledi da su osnovne karakteristike alternativnog turizma:

57

– mala skala razvoja sa visokim nivoom u~e{}a lokalnog vlasni{tva; – minimalizovawe negativnih uticaja po prirodu i dru{tvo; – podsticawe drugih sektora lokalne ekonomije kao {to je poqoprivreda; – zadr‘avawe najve}eg dela ostvarenog dohotka u lokalnim ekonomijama; – u~e{}e lokalnog stanovni{tva u dono{ewu odluka; – usmeravawe razvoja i kontrola od strane lokalnog stanovni{tva (Holden 2000). Dakle, kriterijumi alternativnog turizma nagla{avaju malu skalu razvoja, usmerenost ka lokalnom preduzetni{tvu, male uticaje po okru‘ewe i dobrobit za lokalnu zajednicu; nasuprot velikom nivou me|unarodnog interesa koji karakteri{u masovni turizam. Kori{}ewe takvih kriterijuma ukqu~uju}i ekonomsku, socijalnu i kulturnu promi{qenost ~esto se stavqa u vezu sa odr‘ivim formama turizma, posebno sa ekoturizmom. Postoji mnogo definicija ekoturizma. Jedna od najjednostavnijih isti~e kako je to „putovawe u prirodne predele radi o~uvawa ‘ivotne sredine i koje podr‘ava blagostawe lokalnog stanovni{tva”. Slo‘enija definicija predo~ena od strane Me|unarodnih ekspedicija (International Expeditions) navodi kako je ekoturizam „putovawe sa svrhom u prirodne predele koje stvara razumevawe prirodnih sistema, nagla{avaju}i brigu o o~uvawu ekosistema, a da se ujedno ostvaruje ekonomski prihod za lokalno stanovni{tvo i vladu, koji podr‘avaju za{titu resursa ‘ivotne sredine”. Kako je problem definisawa i prepoznavawa ekoturizma tokom devedesetih uzeo poprili~no maha, od strane nekih udru‘ewa predlo‘en je niz definicija, a neke od wih isti~u: – Ekoturizam je prijateqski nastrojeno putovawe prema ‘ivotnoj sredini, koje nagla{ava posmatrawe i o~uvawe prirodnih stani{ta i arheolo{kog bogatstva. – Ekoturizam je sredstvo za{tite ‘ivotne sredine. – Ekoturizam je ekolo{ki odgovoran turizam. – Ekoturizam je na~in za{tite prirodnih podru~ja koji podrazumeva ekonomsku zaradu, kroz za{titu prirodnih resursa. To je vrsta turizma koji ukqu~uje prirodu. – Ekoturizam podrazumeva vi{e od za{tite. To je vrsta putovawa koje odgovara na ekolo{ke, socijalne i ekonomske potrebe destinacije. On ukqu~uje sve faze putovawa – od avio prevoza, preko hotela, lokalnog transporta i turoperatera. – Ekoturizam je oblik turizma koji brine o ‘ivotnoj sredini i integritetu ekosistema i obezbe|uje ekonomski razvoj i sredstva za{tite prirode (McIntosh, Goeldner, Ritchie, 1995). Tokom me|unarodne godine ekoturizma Svetska turisti~ka organizacija (WTO) i Program ujediwenih nacija za ‘ivotnu sredinu (UNEP) su zastupali

58

stav kako ne postoji univerzalna definicija ovog oblika turizma. Tada su promovisane wegove slede}e karakteristike: – Ekoturizam su na prirodi bazirane forme turizma u kojima je glavna motivacija turista posmatrawe i u‘ivawe u prirodi, kao i tradicionalnih kultura koje preovla|uju u prirodnim oblastima. – Ekoturizam sadr‘i obrazovne i interpretativne karakteristike. – Ekoturizam je generalno, ali ne i iskqu~ivo, organizovan u malim grupama, od strane malih, lokalnih preduzetnika. Strani turoperatori, tako|e, organizuju ekoturisti~ke ture u mawim grupama. – Ekoturizam umawuje uticaje na prirodnu i socio-kulturnu sredinu. – Ekoturizam podr‘ava za{titu prirodnih oblasti: (1) obezbe|ivawem ekonomskih povlastica za lokalne zajednice, organizacije i autoritete koji upravqaju prirodnim podru~jima u ciqu za{tite, (2) obezbe|ivawem alternativnih zaposlewa i mogu}nosti zarade za lokalne zajednice, (3) pove}awem svesti o za{titi prirodnih i kulturnih dobara, kako me|u lokalnim stanovni{tvom, tako i me|u turistima (International Year of Ecotourism, 2002). U definicijama koje se pojavquju ~esto se spomiwe kako je ekoturizam oblik turizma baziran na prirodi. Me|utim, ponekada se izme|u ova dva pojma – ekoturizam i prirodni turizam, pravi i razlika. Tako je prema nekim istra‘iva~ima, ekoturizam prirodni turizam u kome je turista posetio destinaciju zbog jednog ili vi{e interesovawa za evoluciju prirode. To putovawe kombinuje obrazovawe, rekreaciju i avanturu. Navedeni autori me|u prvima spomiwu ~vrstu i mekanu dimenziju prirodnog turizma, koje izdvajaju na osnovu ulo‘enog fizi~kog truda i interesovawa za prirodu. Slede}i pristup tih autora identifikuje konceptualnu razliku izme|u ekoturizma i prirodnog turizma. Ula‘u}i napor da defini{u prirodni turizam oni isti~u je da to turizam baziran na prirodnim resursima kao {to su relativno o~uvana za{ti}ena prirodna dobra, vla‘na stani{ta, rezervati i druga podru~ja sa za{ti}enim biqnim i ‘ivotiwskim svetom i stani{tima. Te‘e}i ovakvom pristupu pojavquju se i definicije nekih drugih autora: – Prirodni turizam obuhvata sve forme turizma – masovni turizam, avanturisti~ki turizam, turizam malog uticaja na okru‘ewe; koje koriste prirodne resurse, ukqu~uju}i biqne i ‘ivotiwske vrste, stani{ta, pejza‘e, kao i slane i slatkovodne akvatorije. Prirodni turizam je putovawe ~ija je svrha u‘ivawe u o~uvanim prirodnim predelima i divqini. – Ekoturizam je turizam malog uticaja na prirodu koji doprinosi o~uvawu vrsta i stani{ta ili direktno kroz podr‘avawe za{tite i/ili indirektno, tako {to obezbe|uje dohodak za lokalnu zajednicu. Ovakvi pristupi izdvojili su ekoturizam od ostalih na prirodi baziranih oblika turizma, po wegovoj obrazovnoj komponenti i odr‘ivom pristupu. Tako|e, ponekada se smatra da je potrebno odvojiti prirodni turizam od ostalih oblika turizma, koji se oslawaju na prirodne resurse. ^ak se i masovni tu-

59

rizam oslawa na autenti~ne resurse (pla‘e, mora i okeani) kao centralnu komponentu proizvoda i iskustva. Nisu svi tipovi turizma, sa potrebom za prirodnim resursima, saglasni sa ‘ivotnom sredinom. Aktuelni primer ukqu~uje aktivnosti kao {to su lov i posmatrawe ptica, koje zahtevaju druga~iju bazu resursa, u smislu wihove „potro{ivosti” (dakle, nije isto posmatrati ili ubiti ‘ivotiwu) i odraz su razli~itih potreba. Zbog toga se navodi da je jedan od vode}ih principa ekoturizma, naravno pored edukacije i odr‘ivosti, i onaj koji se bazira na nepotro{ivosti resursa. Takav odnos prema turisti~kom resursu bi morao biti zastupqen u svim fazama turisti~ke realizacije: turoperatori, politika vlade, menaxment resursa, razvoj lokalne zajednice, iskustvo posetilaca. Poseban zna~aj u razvoju ruralnog turizma, rekreacije i edukacije mogu imati za{ti}ena prirodna dobra. Za{ti}ena prirodna dobra su jedna od najaktuelnijih destinacija savremenog turizma. Odnos na relaciji za{ti}eno prirodno dobro – turizam, toliko je postao sna‘an da se sada koristi pojam turisti~ka za{tite prirode. Neke dr‘ave osnivaju nova za{ti}ene prirodna dobra, prvenstveno nacionalne parkove, kako bi rasteretile postoje}a od prekomernog turisti~kog kori{}ewa. To ujedno pokazuje da je turizam postao i pretwa za za{ti}enu prirodu. U sistemu ovih odnosa neophodno je i razmatrawe pitawa lokalnih zajednica koje po pravilu mogu dati zna~ajan doprinos u za{titi prirode i oboga}ivawu turisti~ke ponude. Najzna~ajnija vrsta za{ti}enih prirodnih dobara za turizam su svakako nacionalni parkovi. Pored wih, tu su i brojni rezervati, parkovi prirode, predeli divqine, kao i globalno zna~ajna za{ti}ena prirodna dobra – rezervati biosfere, na primer, planina Golija u Srbiji, i objekti svetske ba{tine. Organizacija turizma u za{ti}enim prirodnim dobrima predstavqa posebno osetqiv zadatak, jer se kao aktivnost bitno razlikuje u pore|ewu sa drugim destinacijama. Naredni primeri organizacije predstavqaju konkretnije veze izme|u prirodnih resursa, kulture lokalne zajednice i ekoturizama. Mala grupa Huaorana, uro|enika sa Amazona, sagradila je kolibu nedaleko od svog sela sa krovom od palminog li{}a za osam qudi. Po{to su u strahu da bi veliko prisustvo turizma moglo da poremeti wihov tradicionalan na~in ‘ivota i unese ne‘eqene potro{a~ke navike Huaorani primaju samo jednu grupu turista mese~no, na dva do {est dana. Posetiocima se poklawa puna pa‘wa. Tokom prvog susreta za svakog posetioca se pla}a preno}i{te poglavici i novac se deli na jednake delove za svaku porodicu. Plata za razli~ite vrste poslova (posao vodi~a, odr‘avawe, upravqawe kanuom) izra~unava se tako {to se udvostru~i iznos koji bi osoba zaradila kao radnik u naftnoj kompaniji. Huaorani tokom turisti~kog programa u~e ekoturiste da prepoznaju lekovite biqke, upu}uju ih u ekologiju tropske ki{ne {ume, u wihovu duhovnu povezanost sa okru‘ewem i podu~avaju ih lokalnim zanatima. Na kraju putovawa posetioci se pozivaju da uti~u na qude u svojim zemqama kako bi postali svesni napora Huaorana da odbrane svoju zemqu i kulturu. Dobar primer dolazi iz Venecuele. Jedna od ovda{wih domoroda~kih grupa, Pemoni, prima dnevno i do 100 turista, koji dolaze avionom iz odmarali-

60

{ta sa ostrva Margarita. Wihov ciq je najve}i vodopad na svetu – Angel. Pemoni su sagradili i selo, udaqeno sat hoda od wihovog, sa deset tradicionalnih koliba za preno}i{te. Prihodi od turizma koriste se izgradwu {kole, ambulante i za dopuwavawe dr‘avnih subvencija koje su sve mawe (Blan‘i, 2000). Ovi primeri neoborivo dokazuju zna~aj ekoturizma, jer naro~ito u prvom slu~aju on predstavqa alternativu drugim privrednim delatnostima sa dalekose‘nim posledicama. Pored toga ekoturizam skre}e pa‘wu svetske javnosti na probleme sa naftnom industrijom u ekolo{ki vrednim celinama. Zato i nije neobi~no {to su Huaorana dobili nagradu za najboqi ekoturisti~ki programa na Sajmu turizma u Berlinu 1998. godine. Tokom 1998. godine u Nikaragvi, na poluostrvu Kosiguina, otpo~ela je realizacija programa koji je osmislila lokalna ekolo{ka organizacija – SELVA (Somos Ecologistas en Lucha por la Vida y el Ambiente/Mi smo ekolozi koji se bore za ‘ivot i ‘ivotnu sredinu). Studija je zakqu~ila da, bez obzira na probleme ruralnog podru~ja: nedostatak pija}e vode, sistema kanalizacije i elektri~ne energije u ve}em delu regije, koja obuhvata 130 sela, saobra}ajnog sistema, dru{tvene infrastrukture i u ambijentu op{teg siroma{tva – regija ipak poseduje atraktivnosti za potencijelne ekoturiste. One ukqu~uju vulkan Kosiguina, pristupa~an samo kroz pe{a~ke ture; termalne vode; ribolovne revire; krstarewe kroz Foncesa zaliv; izvanredno o~uvanu obalu i jo{ uvek relativno o~uvan divqi svet, uprkos procesu kr~ewa {uma. Tako|e, zakqu~eno je da razvoj turisti~kih usluga mora da napreduje polako sa pa‘qivim ukqu~ivawem lokalnog stanovni{tva i uz izbegavawe potencijalnih sukoba izme|u anga‘ovanog dela zajednice i onoga koji to nije. Turisti~ka ponuda ne poseduje uobi~ajene sadr‘aje za zabavu stranih turista. Program razvoja turizma je ukqu~io izgradwu vizitorskog centra koji nudi sme{taj za 16 turista i ~ija je arhitektura realizovana u lokalnom stilu (Mowforth, Munt, 2003). U isto~nom delu Centralne Evrope postoji tendencija povezivawa ponude ekoturizma sa rezervatima biosfere (Johnson, 2004). Takva praksa je prisutna u ma|arskom Rezervatu biosfere Agtelek i ~e{kom Rezervatu biosfere Trebonsko. Prvi je progla{en 1979. godine u severoisto~nom delu dr‘ave. Dva sela se nalaze unutar Rezervata (Agtelek i Josavafo), a ~ak 18 je sme{teno na wegovoj granici. Unutar kultivisanih povr{ina uobi~ajeni pejza‘i obuhvataju poqa pod ‘itom, stare vo}wake i vinograde. Glavni problemi Rezervata su nestanak tradicionalne proizvodwe i smawewe broja stanovnika, a prisutno je i pove}ewe udela starog stanovni{tva, opadawe kvaliteta u zdravstvu, obrazovawu i ostalim javnim servisima. Izlaz iz ovakve situacije tra‘i se u primeni smernica menaxment plana koji izme|u ostalog zahteva prezentaciju kulturne ba{tine, kroz promociju tradicionalnih rukotvorina i promociju ruralnog turizma u regiji. Trebensko je progla{eno za Rezervat prirode 1977. godine u ju‘nom delu ^e{ke, na granici sa Austrijom. U centru Rezervata se nalazi grad Trebon (9.000 stanovnika), sa jedinstvenom arhitekturom i specijalnim statusom bawskog mesta u kome se posebno primewuje lekovito blato. Ovo podru~je je od posebnog zna~aja za faunu ptica, jer obuhvata ~ak 20 malih

61

za{ti}enih podru~ja (prirodnih rezervata ili spomenika prirode nacionalnog i regionalnog zna~aja). Me|u zastupqenim prirodnim predelima nalaze se i vla‘na stani{ta, plavne ravnice, vla‘ne livade i pe{~ane dine. Na‘alost, Rezervat je bitno ugro‘en upravo od strane nekontrolisanog turizma i ostalih qudskih aktivnosti, poput poqoprivrede, {umarstva i ribarstva. U kombinaciji sa modernim tehnologijama ove delatnosti su postale opasne po prirodu. Ekoturizam ovog podru~ja je koncentrisan na obilazak stani{ta sa retkim vrstama i pored toga {to ozbiqni planovi razvoja eko i odr`ivog turizma ne postoje. To samo potvr|uje da ekoturizam jo{ uvek nema jasno definisanu formu, kao {to je to slu~aj u nekim drugim delovima sveta i da se on ~esto povezuje sa seoskim turizmom, koji u Evropi ima dugu tradiciju. S obzirom na to da postoji tesna veza izme|u ekoturizma, prirodnog turizma i seoskog turizma, mo‘e se zakqu~iti da su resursi koje koriste kao bazu za brojne aktivnosti turista, zajedni~ki. U iste spadaju: najraznovrsniji oblici reqefa poput planina, aluvijalnih ravni reka, klisura, pe}ina i drugih, upe~atqivi geolo{ki fenomeni, povoqna klimatska svojstva, izvorni {umski ekosistemi, kao i preostali delovi autenti~ne prirode i za{ti}ena prirodna dobra. Kako su ovakvi resursi ~esto sastavni deo ruralnih predela, lako je povezati wihov zna~aj sa kompletnom turisti~kom ponudom jedne destinacije. Ruralni predeli i kulturni turisti~ki resursi Po{to obiluju istorijskim zna~ajem i tradicijom ruralni regioni pru‘aju bogato nasle|e ili jak kulturni identitet. Lokalna kultura je izvor aktivnosti. Lokalna kultura izaziva ponos i pru‘a dobrodo{licu. Ona mo‘e biti prednost i va‘an faktor za razvoj sela i turizma. Kultura kao termin je formulisana kroz razli~ite koncepte i definicije. Kultura je kompleksna interakcija qudskih karakteristika, pojava, nali~ja. Najjednostavnije re~eno, kultura je sve {to je stvorio ~ovek kroz interakciju sa okolinom – materijalno, kao na primer, pejza‘, arhitektura, ode}a, hrana ili neopipqivo {to se prenosi tradicijom – znawe, ve{tine, jezik, dijalekti i vrednosti. Kultura se razvija i kroz generacije se usavr{ava, unapre|uju}i lokalne obi~aje i aktivnosti koji pokazuju koliko se jedna kultura razlikuje od druge. Kultura posetiocima omogu}uje da sti~u brojna iskustva. Ona mo‘e biti motiv samog putovawa. Kao turisti, mo‘emo se zainteresovati za razli~ite zajednice, wihov na~in ‘ivota, aktivnosti, hranu koju koriste ili ode}u koju nose. [to su ve}e razlike u kulturnim obele‘jima izme|u nas i odre|ene zajednice, toliko je ta druga kultura za nas zanimqivija i atraktivnija. Dok turisti posmatraju nekoga, wihova percepcija i poimawe evoluira – od upoznavawa pejza‘a (prvi kontakt sa novom sredinom, okru‘ewem) do sagledavawa ostalih brojnih kulturnih obele‘ja zajednice tog prostora. Turisti~ke destinacije danas pru‘aju sve to i pro{iruju tr‘i{ni nastup sa akcentom na kvalitet „lokalnog”. Za mnoge, termin „kulturni” turizam asocira vi{e na urbani, nego na ruralni prostor. Gradovi su prezentovani i marketin{ki obra|eni kao veliki

62

kulturni centri. Mnoge glavne evropske kulturne znamenitosti se nalaze u urbanim podru~jima. Najpoznatiji muzeji, galerije i biblioteke, kao deo svetske kulturne ba{tine, locirani su u evropskim naseqima. Nije slu~ajnost da su gradovi {irom Evrope sinonim „kulturnih ikona” i obele‘ja kulture. To je direktna posledica vrednosti koje imaju kao kulturni proizvod. Sa stanovi{ta ponude, krajem 20. veka, za glavne urbane centre u Zapadnoj Evropi, tradicionalna proizvodwa kao deo kulturnog nasle|a je predstavqala veliki izazov i mogu}nost razvoja nove privredne grane, {to je omogu}avalo prevazila‘ewe nastalih privrednih okolnosti (gubitak radnih mesta i smawewe prihoda kao posledica toga). Turizam sada u ve}ini gradova ima va‘nu ulogu u privrednom i ekonomskom razvoju (kulturni turizam ili turizam baziran na posebnim doga|ajima – seminari, konferencije ili konvencije). Poput kulturnog turizma u gradovima, sada postoji i kulturni turizam u ruralnim podru~jima. Odricawe od tradicionalnog tr‘i{ta (tradicionalnih privrednih aktivnosti) se mora nadomestiti dostojnim alternativama – posao i prihodi moraju biti omogu}eni kako bi se ruralna zajednica odr‘ala, pri ~emu takve nove privredne grane (u razvoju) trebaju podr{ku socijalnih mre‘a i grupa. Da li ruralna kultura i daqe postoji, i ukoliko je tako, koje su joj karakteristike i kako se manifestuje? Ruralna kultura i daqe opstaje uprkos ~iwenici da je na primer u Francuskoj danas svega 1/3 stanovni{tva ukqu~ena u agrokulturu od ukupne populacije koja je bila ukqu~ena u agrokulturu krajem {ezdesetih godina 20. veka. Ruralna kultura je bila, i jo{ uvek je, odre|ena specifi~nostima, koje poma‘u da se oblikuje ruralni ‘ivotni stil i dru{tvo. ^esto, ovakav ‘ivotni stil i zajednice poseduju tr‘i{te i specifi~ne elemente lokalnog i regionalnog identiteta. Prirodna sredina, kao dominantna karakteristika mnogih ruralnih sredina, je integralni deo ruralne kulture. Iako je ekonomski zna~aj agrokulture smawen, farmeri jo{ uvek imaju zna~ajnu ulogu u ruralnom ‘ivotu zajednice. Arhitektonsko nasle|e, tako|e, pru‘a bogat izvor dokaza ruralne kulture, kao i wihove estetske vrednosti – ruralne ku}e i propratne gra|evine odslikavaju na~in ‘ivota i lokalnu istoriju koja je doprinela stvarawu ruralne kulture kroz vekove. Evropski centar za tradicionalne i regionalne kulture (ECTARC) pru‘a tipi~nu listu atrakcija koje mogu privu}i kulturne turiste: – Arheolo{ka nalazi{ta i muzeji; – Arhitektura (ru{evine, poznate zgrade, ~itavi gradovi); – Umetnost, skulptura, zanati, galerije, festivali, doga|aji; – Muzika i igra (klasi~na, narodna, savremena); – Pozori{ni komad; – Prou~avawe jezika i literature, izleti (obilasci) i doga|aji; – Religiozni festivali, hodo~a{}a;

63

– Kompletne (narodne i primitivne) kulture i subkulture (Roberts, Hall, 2003). Poseban zna~aj se pridaje festivalima koji su, posebno u Srbiji, od bitnog zna~aja za kulturni identitet lokalne zajednice. Ve}ina malih zajednica, sela i seoske varo{ice imaju festivale, sajmove i druge manifestacije. Mnoge od tih manifestacija su prvobitno kreirane da bi se proslavili razni lokalni doga|aji, kao {to su jesewa ‘etva, dani osniva~a, i u po~etku su slu‘ile da se zabavi lokalno stanovni{tvo. Me|utim, sa uvidom u mogu}nost ekonomske koristi, ve}ina seoskih zajednica je odlu~ila da pro{iri delokrug rada, na taj na~in {to }e na manifestacije dovoditi posetioce, koji ‘ive van mesta wihovog odr‘avawa. Me|u op{te tipove manifestacija u seoskim sredinama spadaju prodajne izlo‘be hrane sa farmi, folklorne manifestacije, izlo‘be umetni~kih i zanatskih proizvoda i muzi~ke manifestacije. Seoski festivali koji se mogu prona}i {irom cele Severne Amerike, nastoje da prika‘u osobenosti pojedinih oblasti. To je prvobitno rezultat ~iwenice da mnoge, ako ne i najve}i deo, manifestacije su se razvile u ~ast Zemqinog izobiqa (u ~ast ~ovekovih sredstava za ‘ivot) i na~ina ‘ivota. Na primer u Kanadskoj atlantskoj provinciji i severoisto~nom delu Sjediwenih Dr‘ava, ve}ina seoskih festivala proslavqaju ribu i ribolov. Na sredwem zapadu i kanadskim prerijama, dominiraju poqoprivredne manifestacije. Skoro svako malo naseqe na Sredwem zapadu Sjediwenih Dr‘ava, od Ohaja pa do Stenovitih planina, bez obzira na wegovu veli~inu, ponosi se organizacijom neke manifestacije. Manifestacije posve}ene breskvi, jagodi, vi{wi, kiselim krastavcima, }uretini, jajima i siru prikazuju va‘nost poqoprivrede u dru{tveno-ekonomskom ‘ivotu. Etni~ke manifestacije, kao {to su Finski festival, Vreme lala, [vedski festival, Ukrajinski festival i Dani Nemaca svedo~e o naseqavawu razli~itih etni~kih grupa u seoske delove Sredweg Zapada i Kanadske prerije. Seoske manifestacije su danas va‘an deo turisti~ke ekonomije u Severnoj Americi, i vi{e od 10.000 festivala se godi{we odr‘i u malim naseqima samo u Americi. Prema podacima Asocijacije turisti~ke privrede u Americi (1999), 20% svih odraslih Amerikanaca pose}ivalo je festivale za vreme putovawa u 1998. godini (Hal i drugi, 2005). Svi navedeni kulturni resursi (po tipologiji ECTARC) mogu biti primeweni u turisti~koj prezentaciji ruralnih sredina. Mnoga arheolo{ka nalazi{ta i arhitektonske ru{evine postoje u ruralnim delovima Evrope, na primer, Hadrijanov zid na „krovu” Engleske i Epidaurov teatar na Peloponezu. Lokalni zanati predstavqaju osnovu privrede u mnogim ruralnim sredinama. U Bugarskoj je napravqen projekat „Made by Pirin” (sa poreklom proizvodwe u Pirinu), kojim je stvorena tr‘i{na marka (brend) nekoliko zanatskih proizvoda kao {to su ru~no tkani materijali i ru~no ra|ena zvona za stoku. Muzika, igra i pozori{ne predstave kao deo pripovedawa mogu sa~iwavati osnovu ruralnog dru{tvenog ‘ivota. Religiozni festivali i hodo~a{}a se naj~e{}e sprovode u ruralnim prostorima. Ruralni regioni Evrope poseduju jak lokalni identitet, nepoznat za urbane sredine. Bogato nasle|e tradicije i obi~aja preno{eno kroz vekove ima vrednost koja je cewewa {irom kontinenta.

64

Nakon osnovnih poja{wewa, potrebno je analizirati koje bi ideje bile zna~ajne za one koji su ukqu~eni u ruralni razvoj? Mo‘da je u pogledu kulturnog turizma osnovni problem identifikovati poslovne odnose. Istra‘ivawe koje je sprovela Evropska asocijacija za edukaciju u oblasti turizma i rekreacije (ATLAS) pokazuje da kod kulturnog turizma postoji {irokog opseg razli~itih turisti~kih tr‘i{ta ure|enih oko razli~itih tipova proizvodwe i potro{we baziranih na kulturnim vrednostima (specifi~nostima). Stoga }e svako tr‘i{te kreiraju}i specifi~nu tra‘wu imati razli~ite karakteristike. Privredni potencijal kulturnog turizma mo‘e biti optimalno iskori{}en jedino u slu~aju povezivawa adekvatnih proizvoda sa odgovaraju}im potro{a~ima. Ruralni kulturni turizam odstupa od nekih drugih proizvoda zbog toga {to radije pru‘a mogu}nosti na kojima se mo‘e bazirati lokalna i regionalna strategija (ne pru‘a dobrobit samo pojedincima ili odre|enim interesnim grupama). Zbog toga, wegov uspe{an razvoj zavisi od strate{ke saradwe koja ukqu~uje {irok spektar interesnih grupa. Efektivna partnerstva javnog i privatnog sektora su osnova za odr‘ivi razvoj. Ali dok je u~e{}e javnog sektora dobrodo{lo, inovacije treba i ~esto dolaze iz privatnog sektora od strane onih koji ‘ive i rade na tom podru~ju. Oni koji su najboqe upoznati sa samim resursima su oni koji }e biti aktivirani povodom kulturnog turisti~kog razvoja. Uloga javnog sektora }e biti vi{e da omogu}i nego da pru‘i; u~e{}e javnog sektora u projektu ne}e biti vi|eno kao vo|stvo. Kao potvrda iznetih ~iwenica mo‘e poslu‘iti studija slu~aja iz austrijskog Tirola – Dolina ose}aja. Ovaj projekat su inicirali brojni farmeri iz Virgena, ~iji je ciq bio da obnove specifi~an kulturni pejsa‘, uglavnom „izgubqen” usled intenzivne poqoprivredne proizvodwe. „Virgen Feldfur” je kreiran kako bi se uklonile akumulirane naslage sa poqa i ivica puteva. Poimawe kulturnih vrednosti ovog pejza‘a je rezultiralo kroz restauraciju uskog okru‘ewa podizawem ni‘ih kamenih zidova i staza. Konsultovawem zajednice generisani su interesi lokalnih farmera, a vlada Tirola se slo‘ila da finansijski podr‘i ovu operaciju, odnosno, da snosi tro{kove. Inicijativa u Nacionalnom parku Gorweg Tauerna je pokrenula prvi program za kulturni pejsa‘ u Tirolu. Veza sa turizmom je uspostavqena kroz adute kao {to su kulturno nasle|e, prirodne vrednosti doline i razvoj istorijski zna~ajne staze duge 2,5 km. Posledice projekta LEADER II koji je sproveden u pomenutom nacionalnom parku, je imao za jedan od ciqeva da iskoristi marketin{ki slogan „Dajte smisao svojim ~ulima” („Make Sense of your Senses”). Jedan australijski turista je tokom posete ovoj destinaciji objasnio kako je jedna lokalna grupa u Australiji kreirala tematske staze za qude sa slabim ~ulom vida (slepe, sa slabim ili o{te}enim vidom). Istra‘ivawa su potvrdila zna~aj ovakvog jednog specifi~nog proizvoda namewenog odre|enoj ciqnoj grupi. Te lokalne grupe koje su radile sa slepima, odnosno sa qudima slabijeg vida, su postavqene da upravqaju daqim razvojnim procesima. Novi proizvodi stvoreni na takav na~in su:

65

– Novi putevi specijalnizovani za slepe qude (ili slabijeg ili o{te}enog vida); – Informativni znakovi i bro{ure u Brailu; – Specijalizovane usluge i oprema u hotelima i gostinskim ku}ama u Brailu kao adaptacija sme{taja i jelovnika za qude sa slabijim vidom (ili slepe); – Objekti i usluge za one koji su u pratwi gostiju sa pomenutim hendikepom, kao i za pse-vodi~e slepih; – Paket-aran‘mani su ukqu~ivali turisti~ke obilaske uz pratwu vodi~a; – Integrisan informacioni sistem koji je formirala turisti~ka uprava; – Nove znamenitosti, mar{ute i atrakcije u ciqu stimulisawa pet ~ula svih posetilaca (npr. staze mirisa i zvukova). Ostale dobrobiti razvoja su bile: – Poslovawe putem neturisti~kih aktivnosti kao {to su seminari za instruktore pasa vodi~a; – Boqe razumevawe realnosti problema koje imaju slepi qudi; – Zapo{qavawe (otvarawe novih radnih mesta) u pomenutom procesu namewenom slepima; – Zapo{qavawe slepih (vodi~i, isntruktori i koordinatori programa). Promocija lokalnog identiteta (kulturne izvornosti) omogu}uje potpunu dobrobit za lokalnu zajednicu. Primer predstavqen kroz studiju slu~aja iz Austrije ilustruje potencijale, kao i mogu}nosti koje mogu biti realizovane partnerstvima stimulisanih inicijativama privatnog sektora i prilike u kojima multidisciplinarna priroda takvih partnerstava mo‘e rezultirati integrisanim razvojem (Roberts, Hall, 2003). Proizvodi kulturnog turizma u ruralnim predelima Tokom posledwe dve decenije, porast tra‘we za ruralnim turizmom i rekreacijom u ruralnim prostorima se poklapalo sa generalnim razvojem i promocijom staza koje su aktivirale Evropska Unija, nacionalni, regionalni i lokalni nadle‘ni organi i agencije. Motivi su bili stvarawe radnih mesta, ruralna diverzifikacija, turisti~ki razvoj i menaxment. Staze su prerasle u multifunkcionalne i multinamenske proizvode. Osnovni koncept linearnih staza je stvorio kru‘ne rute, omogu}avaju}i turistima da se vrate na po~etne ta~ke wihovog putovawa. Oblikom razvijene mar{ure, poput onih koje obrazuju broj osam, zapravo spajaju dve staze u jednu. Razvijali su se i putevi kojima su se turisti kretali delom prevoznim sredstvom kao {to je voz, a delom pe{ke. Staze sa specijalizovanom tematikom su sada postale uobi~ajene, svakida{we, obi~ne. Utvr|ivawem kulturnih mar{uta je omogu}ilo lokalnom nasle|u da bude promovisano. Tako|e je omogu}ilo povezivawe interesantnih znamenitosti u jedinstvenu turisti~ku ponudu (pro{iruju}i turisti~ke sklonosti). Rute mo-

66

gu biti planirane za {eta~e, bicikliste ili motorizovane posetioce i trebalo bi da su koncipirane tematski sa u~e{}em svih lokalnih interesnih grupa. Putevi kulture – ruralne naseobine. Ovi putevi su formirani i razvijeni u ciqu zadovoqewa potreba Evropqana, kako bi pratili i upoznali svoje korene. Takav ruralni habitat je prvi put osnovan u Francuskoj. On prelazi preko Lorena, zatim, Luksemburga, Belgije i Nema~ke (Sarska i Rajnska oblasti). „Arhitektura bez granica” je sinonim za pomenute kru‘ne puteve. Aktivnosti du‘ turisti~kih staza, na pojedinim lokacijama, poput prodaje kwiga i odr‘avawa razli~itih doga|aja (seminari, postavke, predstave i drugo) podsti~u lokalne qude da uzmu u~e{}a u restauraciji, kao i da ukqu~e posetioce u razli~ite aktivnosti na lokalitetima koje obilaze. Rute kojima se obilaze ruralne naseobine su sve prisutnije u turisti~koj ponudi zemaqa isto~nih delova Centralne Evrope, kao {to je, na primer, slu~aj sa Rumunijom, pri ~emu dobrobit imaju mnogi (zanatlije, sama naseqa, kulturno-umetni~ka dru{tva, ugostiteqski objekti itd.). Putevi kulture – tekstil i ve{tine (zanati). Ovo je razvijano u okviru projekta Eurotex. Takve rute su u pravom smislu godi{wi odmori. One ukqu~uju obilazak zanatlija ali i ishranu u restoranima, sme{taj u hotelima i posetu razli~itih znamenitosti, po izboru. Iako je kompletna ponuda zasnovana na putevima kulture – tekstil i zanati, i kao takva kreirana za odre|eni tr‘i{ni segment (kulturni turisti sa specijalizovanim interesima), deo ruta je mogu}e uvrstiti u generalnu turisti~ku ponudu (ne specijalizovanu) odre|enog regiona. Kulturne rute (tekstil i zanatstvo – doma}a radinost) mogu obezbe|ivati egzistenciju, posao i prihode, zajednice kao {to je slu~aj sa ‘enama koje se bave izradom tekstila i predmeta od tekstila u Retimnu (Krit) – 30 nezavisnih, pojedina~nih proizvo|a~a, dva mawa preduze}a i jedna zadruga. Oni pomo}u ve{tine veza, tkawa i {ivewa prave ~ipke, maramice, prekriva~e, posteqinu, zavese, oltarske ~ar{ave i sli~no, od materijala kao {to su vuna, pamuk, svila i lan. Rutom se pridaje zna~aj ~iwenici da je svaki od proizvo|a~a deo neke zajednice. Svesni da ne mogu svi biti pojedina~no promovisani, odnosno, wihovi proizvodi, lokalni proizvo|a~i distribuiraju promotivni materijal „Textile Routes” koje su nastale kao deo projekta Eurotex. Program u koje su lokalni turisti~ki operatori i turisti~ke agencije ukqu~ili pomenute kulturne staze su od strane turista oceweni pozitivno. Putevi hrane. Hrana i pi}e su nacionalni elementi lokalnog kulturnog nasle|a. Oni pru‘aju afirmaciju lokalnog identiteta. Potencijali strategije kulturnog turizma, odnosno, osnova razvoja, se zbog toga mogu bazirati na hrani kao lokalnom produktu, pripremi i prezentaciji jela. Na inicijativu Evropske Unije na tr‘i{te su plasirani putevi ukusa i turisti~ki vodi~ za te puteve. Na primer, ostrvo Aran, jugozapadni deo [kotske, zapravo je predstavqeno kao jedan od kqu~nih atraktivnih destinacija puteva hrane. Jela od posebne rase crne ovce, divqa~i, divqih kupina, poznatog aranskog krompira i aranskog sira zajedno sa~iwavaju „ukus” te destinacije. Dobra hrana i pi}e (na ostrvu se nalazi pivara i fabrika za proizvodwu rakije – viskija) se nala-

67

ze u ponudi i kod proizvo|a~a, i kod prodavaca, i u restoranima; kod svih koji su ukqu~eni u pomenute puteve hrane. Mnoga prodajna mesta su sama po sebi atrakcije. Turistima je omogu}eno da posmatraju proces proizvodwe ili pripreme hrane i pi}a (Roberts, Hall, 2003). Razli~iti tematski putevi pru‘aju mogu}nosti posetiocima da upoznaju ceo region. Kao {to prethodni primeri obja{wavaju, individualnim proizvo|a~ima se omogu}uje da opstanu na tr‘i{tu. Dobrim planovima, ovi putevi mogu predstavqati nosioca i pokreta~a razvoja marketinga i promocije odre|enog regiona i wegovih drugih aktivnosti. Putevi se mogu razvijati i sa drugim motivima kao {to su: – putevi nasle|a/tradicije; – putevi prirode; – putevi zdravqa; – putevi izazova za mlade; – putevi saradwe izme|u qudi, regiona i dr‘ava; – putevi re~nih tokova; – kombinovani putevi. Prirodni i kulturni resursi kao seoski kapital Dok su termini kao {to je prirodni kapital ve} dugo ustanovqeni u literaturi, specifi~an termin „seoski kapital” je u{ao u akademski govor tek u posledwih nekoliko godina. Kao takav nema definiciju oko koje se svi sla‘u. ^ini se da je ovaj termin prvi put upotrebqen u Velikoj Britaniji od strane Agencije za selo, kao na~in konceptualnog povezivawa wihova dva programa. Prvi od ovih programa ukqu~ivao je osnivawe „Inicijative za upravqawe zemqi{tem”, koja je imala za ciq da uka‘e na probleme sa kojim se susre}e proizvodwa, promovi{u}i odr‘ivo upravqawe zemqi{tem. Ovo je podrazumevalo usvajawe prakse upravaqawa zemqi{tem od koje ne bi imala koristi privreda ruralnih krajeva, nego bi tako|e pomogle o~uvawu kvaliteta prirodnog okru‘ewa i vitalnosti lokalnih zajednica. Druga inicijativa, poznata kao „Hranite se pogledom”, imala je za ciq da podstakne turisti~ki biznis, da se boqe pove‘e sa lokalnom privredom koriste}i i prodaju}i lokalno proizvedene prehrambene proizvode i pi}a. Ciq je stoga bio da se pomogne turisti~kom biznisu da kapitalizuje lokalne vrednosti, kao i da se pozabavi nekim spoqnim faktorima koji su obi~no povezani sa transportom prehrambenih proizvoda i napitaka. Zbog toga se mo‘e zakqu~iti da dok se IUZ usmeravaju na podsticawe ruralnog biznisa da izgradi sopstveni seoski kapital, inicijativa „Hranite se pogledom” se koncentri{e da ih ubedi da boqe koriste postoje}e seoske kapitalne vrednosti. Seoski kapitala je „osovina sela, seoskih naseqa i pija~nih gradova”. S jedne strane, ova definicija se mo‘e smatrati do izvesne mere pojednostavqenom, ali je bez sumwe vredna u tome {to opisuje seoski kapital kao ne{to {to obuhvata razli~ite komponente osovine sela. To mogu biti primarno prirodne komponente, kao {to su biqni i ‘ivotiwski svet, primarno izgra|ene, kao

68

{to su ruralna naseqa, ili primarno socijalne, kao {to je lokalna kulturna tradicija. U praksi, naravno, ve}ina seoskih kapitalnih vrednosti predstavqaju amalgam ova tri glavna tipa. Daqe, glavne komponente seoskog kapitala mogu biti opipqive ili perceptivne. Na primer, dok ‘ivica ~ini fizi~ki doprinos seoskom kapitalu kao na~in ogra|ivawa poqa i uto~i{te biodiverziteta, tako|e ~ini i {iri doprinos seoskom kapitalu u smislu uloge koju igraju u formirawu kona~nog izgleda pejza‘a. Relevantno je primetiti da ova definicija ne podrazumeva samo otvoreni seoski predeo nego i seoska naseqa i pija~ne gradove, koji se smatraju funkcionalnim elementima ruralne privrede. Ovo je daqe ilustrovano u tabeli 1, koja identifikuje opseg komponenti seoskog kapitala koji bi mogao da se iskoristi od strane ruralne turisti~ke privrede u razli~itim stupwevima lanca ruralnih turisti~kih vrednosti. Ovo mo‘e da ide od obezbe|ivawa imixa sela koji se koristi za promovisawe ruralne turisti~ke destinacije, kroz obezbe|ivawe razli~itih aktivnosti ruralnim turistima i atrakcija koje mogu da posete, do doprinosa lokalne tradicije i obi~aja koji }e u~initi boravak turista nezaboravnim (Garod i drugi, 2006). Tabela 1. Sastavni elementi seoskog kapitala Pejza‘, ukqu~uju}i primorski pejza‘ Biqni i ‘ivotiwski svet Biodiverzitet Geologija i zemqi{ta Vazduh i kvalitet vazduha @ivica i ogra|ivawe poqa Poqoprivredne gra|evine Ruralna naseqa, od izolovanih nastambi do pija~nih gradova Istorijske karakteristike, kao {to su istorijske zgrade, ostaci industrije Staze, puteqci, ulice i putevi Potoci, reke, bare i jezera Voda i kvalitet vode [umarci, {ume i planta‘e Distinktivni lokalni obi~aji, jezici, no{we, hrana, zanati, festivali, tradicije, na~in ‘ivota Izvor: Garod i drugi, 2006.

O razli~itim elementima seoskog kapitala mo‘e se razmi{qati kao o kqu~nim komponentama vrednosne osnove biznisa ruralnog turizma. Ovo podrazumeva da kvalitet do‘ivqaja ruralnog turizma zavisi od kvaliteta seoskog kapitala koji ga podr‘ava. Ovim se ne ‘eli sugerisati da je seoski kapital jedina determinanta kvaliteta do‘ivqaja ruralnog turizma. Drugi odre|uju}i faktori ukqu~uju dostupnost usluga, mno{tvo informacija, visoki standard usluga i brigu o posetiocu. Tako|e je va‘no prepoznati da va‘nost seoskog kapitala ide daqe od wegove uloge u ruralnom turizmu. Ovde se identifikuju ~etiri {ire dimenzije va‘nosti seoskog kapitala:

69

– Obezbe|ivawe prednosti na tr‘i{tu za poqoprivredne proizvo|a~e, prera|iva~e hrane i distributere, – Wegovo predstavqawe kao vrednosti u smislu kulturnog nasle|a i povezanog biznisa, – Obezbe|ivawe primarnih usluga, na primer, energije vetra, odbrane od poplava, rekreativnih resursa – Faktor privla~nosti za unutra{we investicije. Sa druge strane, mo‘e se re}i da je poseban nedostatak definicije seoskog kapitala taj da se nedovoqno nagla{ava dimenzija „kapital”. Glavna prednost opisivawa osnove sela kao kapitala je da se time nagla{ava kriti~ka uloga koju ona igra u formirawu proizvoda ruralnog biznisa. Turizam, kao bilo koja druga ekonomska aktivnost, mo‘e se u osnovi zamisliti kao proizvodni proces u kojem se uzima sirovi materijal i sastavqa se u finalni proizvod, koji se zatim prodaje korisnicima. U slu~aju seoskog turizma, mnogi sirovi materijali su zapravo komponente uloga seoskog kapitala – pejza‘, biodiverzitet, istorijske zgrade i sli~no – koji se mogu smatrati za deo „vrednosti kapitala” ruralne turisti~ke privrede. Ipak, dok turisti~ki biznis mo‘da ne prepoznaje ove komponente seoskog kapitala kao vredan sirovi materijal, oni su bez sumwe vitalni podsticaj ruralne turisti~ke proizvodwe i kao takvi su veoma vredni. Jo{ jedno va‘no poja{wewe isti~e kako je seoski kapital, kao bilo koji drugi oblik kapitala, istovremeno i koncept uloga i koncept protoka. Osovina sela predstavqa kapitalni ulog. Pa‘qivim upravqawem protoka prema ovom ulogu i iz ovog uloga, dru{tvo mo‘e da obezbedi da dovoqan broj seoskih dobara bude na raspolagawu ruralnom biznisu, kao oni koji su ukqu~eni u sastavqawe i prodaju ruralnih turisti~kih proizvoda. Koncept kapital je dugo kori{}en od strane ekolo{kih ekonomista. Kriti~ko shvatawe je da pro{le, sada{we i budu}e generacije zapravo dele istu vrednosnu bazu – kapitalni ulog koji je osnova svih ekonomskih aktivnosti. Kao takav, kvalitet ‘ivota sada{wih generacija u zna~ajnoj meri zavisi od toga koliko su mudro pro{le generacije upravqale ovim kapitalnim ulogom. U tom smislu, dobrobit budu}ih generacija zna~ajno zavisi od mudrog kori{}ewa sada{we generacije. Ovaj odnos oslikava potrebu za shvatawima koja se koncentri{u oko koncepta „intergeneracijske nepristrasnosti” (po{tewe kroz generacije), koji bi trebalo integrisati u dono{ewe ekonomskih odluka. Najboqi na~in da se ovo postigne je da sada{wa generacija obezbedi preno{ewe ovog uloga kao nasle|a za slede}u generaciju, koji nije ni mawi po veli~ini, ni lo{iji po kvalitetu od onog koji su oni nasledili od prethodne generacije. Ovo je postalo poznato kao „pravilo konstantnog kapitala” i predstavqa osnovu ve}ine mi{qewa o odr‘ivom razvoju. Slike-poruke pre posete

70

Slike seoskog predela, na primer, stoka na ispa{i, panoramski pogledi, lokalno stanovni{tvo u ruralnim aktivnostima.

Informacija pre posete

Informacija o lokalnoj tradiciji, jezicima, na~inima ‘ivota, itd.

Rezervacije

Uticaj seoskog ambijenta doprinosi odluci da se poseti

Putovawe do destinacije

Pogledi na seoski predeo dok se putuje do destinacije

Prvobitna dobrodo{lica

Topla dobrodo{lica za goste u lokalnoj zajednici

Informacija u destinaciji

Informacija o specifi~nim mestima koje treba posetiti, aktivnosti itd.

Boravak

Okru‘ewe seoskog predela prilikom birawa sme{taja, pogledi sa prozora

Ishrana

Uvrstiti lokalnu hranu i pi}a na meni

Atrakcije i znamenitosti

Posete i aktivnosti u seoskom ambijentu; aktivnosti zasnovane na konzervaciji

Infrastruktura i okolina

Kori{}ewe lokalnog gra|evinskog materijala, arhitektonskog stila, okru‘ewe su‘ivota

Ispra}aj i povratak

Napu{tawe seoske zajednice, pogledi kroz prozor vozila

Kontakti posle posete-se}awa

Fotografije, pri~e, se}awa, mogu}a ponovna poseta

[ema 1. Uloga seoskog kapitala u turisti~koj vrednosti. Izvor: Garod i drugi, 2006.

Ko ula‘e u seoski kapital? Prou~avawe investicija u seoski kapital je slo‘en proces zbog postojawa mno{tva agencija ili preduze}a, koja, barem u teoriji, imaju interes u preduzimawu investicija i potencijalno }e ih i u~initi. Da uzmemo samo jedan primer iz Velike Britanije, ulagawe u ‘ivicu i prirodne granice izme|u poqa preduzima se od strane {irokog spektra seoskih deoni~ara, od poqoprivrednih proizvo|a~a do privatnih vlasnika zemqi{ta, od lokalnih vlasti i dobrovoqnih grupa za konzervaciju. Situacija se daqe komplikuje sa tendencijom da se takve investicije finansiraju iz {iroke raznosvrsnosti izvora, od privatnih fondova do evropskih fondova, od centralizovanog dr‘avnog finansirawa, prihoda od op{tinskih poreza, i dobrotvornih donacija. Tabela 2 nudi pojednostavqeni pregled investicija u {irokom rasponu dobara seoskog kapitala u Engleskoj, obezbe|uju}i primer organizacija i agencija koje trenutno preduzimaju takve investicije, bilo da su one direktne ili indirektne. Investitori koji su ukqu~eni u tabelu jasno se prote‘u od javnog, privatnog i dobrovoqnog sektora. Ono {to je zna~ajno je da mnogi od

71

ovih investitora nemaju ruralni turizam kao svoj primarni interes. Engleska priroda, na primer, trenutno je u resoru vladine agencije ~ija je primarna uloga da podsti~e konzervaciju seoskog predela u Engleskoj. Ipak, mnoge wene aktivnosti, ukqu~uju}i i primenu Akcionog plana biodiveziteta, nude indirektnu korist ruralnim turistima, biznisima i destinacijama u obliku obezbe|ivawa raznovrsnog i stimulativnog ruralnog okru‘ewa u kojem se wihove aktivnosti mogu odr‘avati. U sli~nom duhu, Kraqevsko dru{tvo za za{titu ptica, doprinosi direktno seoskom kapitalu kroz konzervaciju, dok u isto vreme nudi turisti~ke i rekreativne aktivnosti za posetioce koje se baziraju na seoskom predelu. Tabela tako|e pokazuje kako se odvija investirawe u seoski kapital na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou. Ruralna turisti~ka privreda jasno ula‘e u seoski kapital iz vi{e razloga. Sa ~isto turisti~ke ta~ke gledi{ta, menaxeri mogu da ose}aju kako }e im ovaj na~in investirawa najverovatnije pomo}i da pridobiju i zadr‘e konkurentnost nad destinacijama. Ovo mo‘e biti u obliku prednosti u vezi sa tro{kovima, na primer, u{tede u vezi sa „zelenim” aktivnostima kao {to su smawewe energije ili reciklirawe otpada. Javni sektor, za to vreme, mora biti vi{e zainteresovan za podsticawe odr‘ivog ruralnog razvoja u {irem zna~ewu. U tom smislu, investicije u seoski kapital mogu da doprinesu lokalnoj zajednici obezbe|uju}i rekreativne mogu}nosti, usluge i znamenitosti koje ina~e ne bi bile na raspolagawu. S druge strane, investirawe u seoski kapital mo‘e da pomogne da se obezbede ili poboq{aju kvalitet ruralne sredine, i stoga poboq{a kvalitet ‘ivota qudi koji ‘ive u ruralnim zajednicama. To mo‘e tako|e pomo}i da se stimuli{e unutra{we investirawe koje mo‘e doprineti ekonomskom i socijalnom boqitku ruralne zajednice. Ovakva motivacija nije, naravno, u potpunosti ograni~ena na organizacije javnog sektora; dobrovoqne organizacije tako|e mogu imati veoma sli~ne ciqeve, i zakqu~i}e da investirawe bilo direktno ili indirektno u seoski kapital jeste efikasan i efektivan na~in da se to postigne. Tabela 2. Primeri investirawa u seoski kapital Komponenta seoskog kapitala

Primer investitora

Tip investicije

Pejza‘, ukqu~uju}i primorski predeo

Departman za ‘ivotnu sredinu, hranu i ruralne poslove, Nacionalni fond, Komisija za {umarstvo, [umarski fod, lokalne vlasti, vlasti Nacionalnog parka, Agencija za selo, poqoprivredni proizvo|a~i i drugi vlasnici zemqe

Konzervacija, proizvodwa hrane, pristup turizmu i rekreaciji, agrarna okolina, „za{ti}eni pejza‘”, npr. Nacionalni parkovi, Delovi izuzetne prirodne lepote, Priobalno nasle|e

72

Biqni i ‘ivotiwski svet

Kraqevsko dru{tvo za za{titu ptica, Engleska priroda

Rezervati prirode, Posebno za{ti}ene zone, Mesta od posebnog nau~nog zna~aja, savetodavne usluge

Biodiverzitet

Engleska priroda, lokalne i nacionalne nevladine organizacije za za{titu, poqoprivredni proizvo|a~i i drugi vlasnici zemqi{ta, Komisija za {umarstvo, Agencija za ‘ivotnu sredinu

Savetodavne usluge, nacionalni i lokalni akcioni planovi biodiverziteta, agrarna okolina, specijale zone pod za{titom

Geologija i zemqi{te

Poqoprivredni proizvo|a~i i drugi vlasnici zemqi{ta, Geolo{ka ispitivawa, Engleska priroda

Obra|ivawe zemqe

Vazduh i kvalitet vazduha

Agencija za ‘ivotnu sredinu, lokalne vlasti, pojedinci

Monitoring, kapitalne investicije

@ivica i prirodne granice poqa

Engleska priroda, Sadwa, savetodavne usluge, pomo} u vidu grantova Departman za ‘ivotnu sredinu, hranu i ruralne poslove, Komisija za {umarstvo, [umski fond, poqoprivredni proizvo|a~i i drugi vlasnici zemqi{ta

Poqoprivredne zgrade

Poqoprivredni proizvo|a~i i drugi vlasnici zemqi{ta, Departman za ‘ivotnu sredinu, hranu i ruralne poslove, Englesko nasle|e

Gradwa, adaptirawe nepotrebnih gra|evina, savetodavne usluge, grantovi

Ruralna naseqa, od izolovanih nastambi do trgova~kih centara

Lokalne vlasti, Regionalne agencije za razvoj, Agencija za selo, privatni sektor, privatni pojedinci

Uputstva i regulative za planirawe, kapitalne investicije, savetodavne usluge

Istorijske karakteristike, kao {to su istorijske zgrade, ostaci industrije

Konzervacija, odr`avawe, Englesko nasle|e, Nacionalni fond, lokalna promocija turizma dru{tva za konzervaciju, Gra|anski fond, privatni pojedinci

73

Staze, puteqci, staze za kowe, ulice i putevi

Agencija za autoputeve, lokalne vlasti, Komisija za {umarstvo, Agencija za selo

Odr‘avawe, obezbe|ivawe pristupa, turisti~ka i rekreativna usluga, agrarna okolina

Potoci, reke, bare i jezera Agencija za ‘ivotnu sredinu

Monitoring zaga|ewa, savetodavne usluge

Kvalitet vode

Agencija za ‘ivotnu sredinu

Nagrada Plava zastavica, Primorska nagrada, Nagrada Zelena obala

[umarci, {ume i planta‘e

Komisija za {umarstvo, privatni sektor, [umski fond, lokalne i nacionalne nevladine organizacije za konzervaciju.

Proizvodwa drvne gra|e, pristup turizmu i rekreaciji, konzervacija

Distinktivni lokalni obi~aji, jezici, no{we, hrana, zanati, festivali, tradicije, na~ini ‘ivota

Kraqevsko dru{tvo za za{titu ptica, Regionalne turisti~ke organizacije, pojedinci, privatna preduze}a, grupe za kampawe

Inicijativa, na primer hrana i turizam, savetodavne usluge, posebne manifestacije

Izvor: Garod i drugi, 2006.

Kako seoski kapital doprinosi identitetu, uspehu, imixu i promociji ruralne turisti~ke destinacije? Raspolo‘ivi dokazi sugeri{u da dok slika i vizuelni imix u okviru turisti~ke promocije ne moraju da ubede neposve}enog potencijalnog turistu da poseti destinaciju, mogu da poslu‘e za u~vr{}ivawe namera onih koji su ve} predodre|eni za posetu. Izbor destinacije u velikoj meri zavisi od zami{qenog ose}aja empatije sa tom zonom i to za sebe funkcioni{e kao identitet destinacije koji se projektuje. Uloga vizuelnog imixa destinacije postaje sve kriti~nija. Zaista, turizam je privreda koja se zasniva na vizuelnom imixu: wena neiscrpna te‘wa da stvori, kroz mnogobrojne predstave raja, imix koji privla~i stranca da sebe smesti u taj definisani prostor. Ipak, dok broj turisti~kih destinacija nastavqa da raste, sve je te‘e turisti~kim destinacijama da se razlikuju jedne od drugih. Kao posledica toga, izgleda da postoji pojava razvodwavawa identiteta destinacije. U isto vreme, neuhvatqiva priroda turisti~kog proizvoda ote‘ava potencijalne korisnike da ispitaju ili probaju proizvod pre nego {to ga kupe. Kao posledica ovoga, menaxeri destinacija shvataju da je sve te‘e uspostaviti i odr‘ati distinktivni identitet koji ne samo da se dopada ciqnim segmentima tr‘i{ta nego i odslikava realnost do‘ivqaja koji wihova destinacija ima da ponudi.

74

Ruralne turisti~ke destinacije se suo~avaju sa posebnim izazovima u smislu kreirawa i projektovawa efikasnih marketin{kih identiteta. Jedan va‘an razlog je relativno ograni~ena mo} privla~ewa koje ruralne destinacije mogu da postignu u sve konkurentnijim i globalnijim turisti~kim tr‘i{tima. Drugi je taj da ruralna turisti~ka privreda ostaje veoma fragmentizovana, u nameri da obuhvati veliki broj relativno malih, uglavnom porodi~nih preduze}a. Ovo ograni~ava sposobnost privrede da se udru‘uje da bi se kreirao i odr‘ao jasan i konkurentan imix destinacije. Va‘na implikacija je da u ruralnim zonama, retko postoji op{ta saglasnost koji konkretan imix turisti~ke destinacije projektovati. Pod ovim okolnostima postoji potencijal da se pojave dvosmisleni i potencijalno destruktivni imixi. Imix i identitet destinacije obuhvata funkcionalne i nefunkcionalne atribute, kod kojih ovi drugi ukqu~uju „fizi~ke” aspekte kao {to su lokacija, lako}a pristupa, sme{taj, aktivnosti i usluge, a drugi ukqu~uju vi{e „emotivne” aspekte kao {to su pejza‘, atmosfera i qubaznost doma}e populacije. Ovi atributi se zajedno kombinuju u oblik op{teg identiteta ruralne turisti~ke destinacije i, kao takvi, predstavqaju kriti~ku vezu izme|u ruralnog turizma i seoskog kapitala. Da bi postigli kontinuirani uspeh na tr‘i{tu, ruralne destinacije }e morati da izgrade identitet ili brend koji objediwuju za potencijalne posetioce su{tinu fizi~kih kvaliteta, pejza‘a, qudi, kulturu, kvalitete i ‘ivost te zone. Postoje zna~ajni dokazi koji sugeri{u da posetioci seoskog kraja visoko cene ove elemente. Ovo su naravno sve konstitutivni elementi uloga seoskog kapitala koje neka destinacija ima da ponudi. Gubitak „rusti~nog” u nekim ruralnim oblastima je samo intenzivirao potragu za wim i wegovo nagla{avawe u drugima. Dok je ose}aj mesta – kroz marketing i promociju imixa kulture i nasle|a u nekim lokalitetima – mogao biti ponovno uspostavqen, gubitak duha mesta mogao je biti izgubqen kao posledica brzih promena i nestajawa baze „tradicionalnih” ruralnih aktivnosti i qudi, dok se holisti~ki smisao postojawa u nekim ruralnim oblastima nije uop{te izgubio. Jedno mesto se mo‘e posmatrati u smislu ~etiri komponente: karaktera, utvr|enog okru‘ewa, obezbe|ivawa usluga, i zabave i rekreacije. Ipak, ono {to nadilazi sve ovo je wen smisao – osnova za razvoj tog mesta u okviru konteksta specifi~nog okru‘ewa i wegovih posebnih demografskih i kulturnih karakteristika. Mo‘da je ovde jedan od paradoksa potrage za idilom: duh mesta, jedan introspektivni, funkcionalni, mo‘da utilitarni svrsishodni niz za neku radnu „zajednicu” i weno okru‘ewe, nepovratno }e se raspr{iti kada se ili promeni ili izgubi prvobitna svrha te zajednice, ili kada „do{qaci” bilo naseqavawem ili stalnim posetama, po~nu da ostavqaju uticaj ili da stvaraju odre|ene misaone stavove. Naravno, imix u ruralnim oblastima je tek u posledwe vreme dobio na va‘nosti. Za ne ba{ uvek komplementarne turisti~ke razloge i promociju vlasni{tva i privla~ewe unutra{wih investicija za ekonomski razvoj, glavni napori su u~iweni u raznim okru‘ewima da se svesnost „poboq{a”, ustanovi ili promeni smisao mesta u ruralnim oblastima kroz kreirawe i stva-

75

rawe novih, posebnih imixa. Uzev{i u obzir razli~itu svrhu ovih imixa, mnogo istra‘ivawa je potrebno da bi se selektovali procesi i izblansirali interesi koji su u wima predstavqeni. Predla‘u se ~etiri glavne karakteristike procesa stvarawa ruralnog imixa, od kojih neki ili svi mogu biti pristuni: – Razvoj kriti~ne mase atrakcija i usluga; – Organizovawe manifestacija i festivala; – Razvoj ruralnih turisti~kih strategija i politike, ~esto u vezi sa novim ili obnovqenim regionalnim turisti~kim organizacijama i povezanim razvojem regionalnog marketinga i promotivnih kampawa i – Razvoj rekreativnih i kulturnih usluga i projekata koji podr‘avaju regionalni marketing i turisti~ki napor (Roberts, Hal, 2003). Lokalno stanovni{tvo mo‘e i da odbaci imix koje bi trebalo da prika‘e, naro~ito ako se koriste za (politi~ku) propagandu ili komercijalnu promociju ili kao odraz negativnih medijskih imixa. @ivot lokalne zajednice i wena integracija sa pejza‘om je ~esto kqu~ni deo marketin{kog imixa i brendirawa (ruralnog) turisti~kog proizvoda. Jasno je da je kqu~no da se izbegne uni{tavawe ili kompromitovawe na~ina ‘ivota u okolini u kojoj je bazirana lokalna atrakcija. Ipak, mo} i potra‘wa za realizacijom tradicionalnih, „idili~nih” imixa ve~ne odr‘ivosti i wena komodifikacija, mogu u~initi da se ugrozi izra‘avawe stvarnog, lokalnog identiteta. Antropolo{ka istra‘ivawa u razvijenim zemqama su istakla sve ve}u zamagqenu prirodu granica izme|u identiteta i uloga doma}ina i gosta, naro~ito tamo gde ima malo ili nema uop{te kulturne razlike. Gosti mogu prestati da dolaze u posetu i postati doma}ini: doma}ini i sami mogu biti posetioci na du‘e vreme, kao {to su sezonski emigranti. Stavovi stanovnika prema turizmu i turistima mogu se tokom vremena promeniti, bilo pozitivno ili negativno. Kao posledica, ose}aj mesta i „zajednice” mo‘e postati zamagqen. Ruralni potencijali u svojstvu promene pejza‘a U zapadnim privredama, me|upovezanost izme|u porasta u agrobiznisu i pada u tradicionalnoj porodi~noj poqoprivredi izazvala je iznena|uju}e promene u prirodi i funkcionisawu farmi i ruralnog pejza‘a. Izgled, kako velikih korporacijskih tako i mawih individualnih, nekada urbanih, vlasnika rezultiralo je u promenama u stavovima prema kontroli i pristupu seoskom kraju. Tako se u nekim ruralnim kontekstima, ba{ u trenutku kada je potra‘wa kompleksnija i raznovrsnija i sve vi{e raste, resursi i mogu}nosti za zadovoqewe ovih potreba tako|e mewaju, ali mo‘da se zapravo smawuju. Ove snage ruralne promene mogu biti vi|ene kao: – endogene, kao {to je smawivawe protekcionizma, politika podr‘avawa multikulturalnosti; smawewe broja stanovnika, naro~ito mla|eg obu~enog stanovni{tva; ili pove}awe starosti stanovni{tva, pove}ano slobodno vreme, mewawe porodi~ne strukuture i

76

– egzogene, koje su povezane sa poslovawem transnacionalnih korporacija, tehnolo{kim inovacijama, globalnim finansijskim tr‘i{tima i restrukturirawem. Ruralno restrukturirawe je svakako u vezi sa procesom i uticajem globalizacije, i ne mo‘e se posmatrati izolovano od we. Efekti ruralne promene mogu biti maskirani ili prekriveni mnogim skoro urbanim ili grani~nim zonama koje ostaju „ruralne” u administrativnom i tako|e statisti~kom smislu. Na primer, statistika privredne delatnosti, nezaposlenosti i pada u broju stanovnika u ruralnim oblastima mo‘e biti prili~no izmewena u ovim i drugim oblastima: – uticajem novoprido{lih penzionera – ukqu~ivawem seoskih stanovnika koji putuju na posao u urbane zone – relativno velikim brojem honoranih i sezonskih radnika (Braun, 2000). U nekim ruralnim oblastima uz promenu trenda depopulacije, izvestan broj fakotora je kqu~ni za stimulisawe i odr‘ivost procesa kontra-urbanizacije, koji je naro~ito primetan u posledwih 30 godina: – potro{a~ka stremqewa mnogih qudi da tra‘e ruralni ‘ivotni stil; – zna~ajan broj poslova koji se {ire u ruralne i periferne urbane zone koristi prednost ni‘ih tro{kova i lak{eg pristupa transportu preko regionalnog auto-puta – dr‘avne i nadnacionalne politike podsti~u investirawe u ruralnim oblastima, privla~e}i poslove i stanovni{tvo u ranije stagniraju}e i opadaju}e regione; – {ire ekonomske i tehnolo{ke promene imaju rezultat u industrijskom restrukturirawu i – sveop{ta prirodna ekspanzija dinami~kih urbanih oblasti, naro~ito podsticana u Evropi tokom osamdesetih od strane izvesnog broja dr‘ava orijentisanih na slobodna tr‘i{ta. Prvi od ovih stavova mo‘e biti najva‘niji u mnogim oblastima, i nivo dru{tvene integracije }e rezultirati procesima koji mogu biti kqu~ni za zdravqe i samopercepciju (a time i imix) ruralnih oblasti. Jedno vi|ewe je da odre|eni broj novih, nekada{wih urbanih stanovnika u ruralnim gradovima i selima donosi sa sobom „niz vrednosti koje proizilaze iz ruralnih zajednica iz pro{losti”. Oni tako poku{avaju da za{tite ruralnu idilu protive}i se bilo kom obliku modernog razvoja koji bi mogao da pokvari wihov novootkriveni ruralni ‘ivot. Mnoga sela na Zapadu, posebno u Velikoj Britaniji, u opasnosti su da postanu fosilizovana i sterilizovana. Dolazak sredweg sloja stanovni{tva u nekada poqoprivredne oblasti mogao bi da transformi{e sela u ne{to {to je samo produ‘etak bur‘oaskih predgra|a sa dodatnim luksuznim i modernim radwama koje bi trebalo da istisnu obi~ne aktivnosti. U kontekstu ruralnog turizma, posledice ovoga mogu biti kontradiktorne: – „tipi~no” ruralna sela }e verovatno privu}i posetioce koji su ‘eqni da iskuse imix ruralnosti, stvoren, direktno ili indirektno, kontra-urbanizacijom; ipak

77

– turisti ne}e biti dobrodo{li od strane novoprido{lih ruralnih stanovnika (wihovih nekada{wih sugra|ana) koji su bili pokreta~i „o~uvawa” ili osna‘ivawa tog jedinstvenog pejza‘a. Donekle paradoksalno, uzev{i u obzir gore pomenuto stanovi{te, ruralni doseqenici poma‘u u transformaciji dru{tvene i fizi~ke su{tine naseqa u kojem su odabrali da ‘ive, na mudar ili drugi na~in. Intenzitet tih procesa je razli~it {irom Evrope, i u pojedina~nim zemqama, i zavisi od kombinacije, lokalnih, regionalnih i nacionalnih faktora. Wihova seoska idila, dru{tveno i fizi~ki mobilne prido{lice mogu da u‘ivaju u prostoru i sve‘em vazduhu ruralne sredine bez odricawa od ekonomskih, kulturnih i tehnolo{kih prednosti grada. Wihov broj mo‘e biti dovoqan da pomogne lokalnoj ruralnoj sredini da zadr‘i ili ~ak revitalizuje usluge i objekte kao {to su {kole, po{te i prodavnice. Pozitivno evropsko vi|ewe takvih prido{lica mo‘e doneti nove preduzetni~ke ve{tine i o‘iveti lokalni demografski profil. Ali jedna neprijateqska nuspojava ovakve „kontra-urbanizacije” je inflacija u cenama ruralnih ku}a, ote‘avaju}i dugoro~niji trend da mla|a populacija ro|ena na selu migrira ka urbanim oblastima gde o~ekuju boqe zaposlewe i boqi ‘ivotni standard. U Engleskoj samo, 1.700 novih stanovnika se doseqavaju u selo svake nedeqe. Skoro polovina svih ruralnih stanovnika ro|ena je u urbanim zonama. Mawe je jasno u kojoj meri se „tradicionalni” ruralni stanovnici sele u obli‘we urbane stambene zone, udaqeni od wihove „postojbine”. Veliki broj javnih i privatnih ustanova su usvojili turizam i rekreaciju kao izvore potencijalne regeneracije u svetlu smawewa agrarnog prihoda i ograni~enih mogu}nosti industrijskog zaposlewa. I dok turizam predstavqa jedan od nekoliko potencijalnih mogu}nosti diversifikacije, neki ga vide kao nosioca dodatnih prednosti iskori{}avawa postoje}ih „prirodnih” resursa pejza‘a i pristupa otvorenom prostoru, ali po odre|enoj ceni. I zaista, barem delimi~no kao posledica ruralnog ekonomskog restrukturirawa, izvestan broj dru{tvenih pitawa je postao vidqiv. Brojne stavke ruralnog ‘ivota su se pogor{ale ruralnim turizmom i razvojem rekreativnih aktivnosti (Roberts, Hal, 2003).

78

INTERNET MARKETING U SEOSKOM TURIZMU priredio Vladimir Ivanovi}

Internet marketing je prepoznat kao jedan od najefikasnijih i svakako najjeftinijih vidova promocije seoskog turizma. Pojava Interneta ubraja se u najzna~ajnije otkri}e u istoriji civilizacije. Zahvaquju}i mogu}nosti da milioni ra~unara telekomunikacionim linijama i satelitom me|usobno razmewuju informacije iz osnova je promewen na~in komunicirawa me|u qudima. Pojava novog komunikacionog sredstva otvorila je nesagledive mogu}nosti primene u svim oblastima qudske delatnosti, pa je Internet na{ao {iroku primenu i u oblasti promocije poqoprivrede i sela. Za to postoji nekoliko zna~ajnih razloga: 1. Globalan domet informacija. Ponuda poqoprivrednih proizvoda i usluga plasirana preko Interneta dostupna je svakom wegovom korisniku bez obzira na geografsku lokaciju. Internet je u potpunosti relativizovao geografski polo‘aj bilo koje ta~ke na planeti omogu}iv{i jednake {anse za pristup globalnom fondu znawa svakom stanovniku planete Zemqe. 2. Ogromno tr‘i{te. Trenutno Internet koristi preko 500 miliona qudi i wihov broj se uve}ava svakoga dana. Na osnovu nekoliko nezavisnih istra‘ivawa procewuje se da je na prostoru Srbije na Internet prikqu~eno oko 1.500.000 qudi. Tom broju treba pridodati i preko 1.000.000 na{ih qudi u inostranstvu. Ve}ina wih su potencijalni kupci poqoprivrednih proizvoda i na{i seqaci ne smeju da ostanu ravnoduqni prema novom tr‘i{tu koje im je prakti~no nalazi na monitoru ra~unara. Internet je tr‘i{te budu}nosti. I sam pojam elektronska trgovina u bliskoj budu}nosti }e biti promewen jer }e se podrazumevati da se trguje elektronskim putem. 3. Stalnost i a‘urnost prezentovawa. Informacije postavqene na Internet dostupne su 24 ~asa dnevno. To je velika prednost u odnosu na druge medije, gde se informacije objavquju u veoma ograni~enom vremenskom trajawu. Mogu}nosti dnevne, ~ak i ~e{}e promene sadr‘aja, elimini{e zastarelost sadr‘aja, koja je karakteristi~na za ve}inu drugih medija. 4. Atraktivnost. Zahvaquju}i multimedijalnim mogu}nostima Interneta, promotivni materijal mo‘e u sebi da objedini tekst, fotografije, zvuk, video sekvence, animacije, linkove...

79

5. Ekonomi~nost. Izrada promotivnog materijala, wegovo dr‘awe na serverima i redovno odr‘avawe zahtevaju znatno mawe tro{kove u odnosu na druge oblike promocije vlastitog biznisa. 6. Interaktivnost. Zahvaquju}i mnogobrojnim servisima (e-mail, diskusione grupe, kwige utisaka...) korisnicima Interneta je omogu}ena dvosmerna komunikacija, {to je od izuzetnog zna~aja za vlasnike veb prezentacije. Kod klasi~nih medija ova mogu}nost ne postoji ili su mogu}nosti veoma ograni~ene. 7. Personalizacija. Ponuda poqoprivrednih proizvoda mo‘e se prilagoditi odre|enoj grupi potro{a~a koja je po svojim unutra{wim karakteristikama homogena. Mogu}e je izvr{iti wihovo grupisawe na osnovu sli~nih interesa i ‘eqa: posna hrana, visoko vredna (zdrava) hrana... Svaka od ovih grupa je ciqana populacija i svakoj od wih mo‘e se preko Interneta uputiti odre|ena propagandna poruka. Vlasnici poqoprivrednih portal sajtova obi~no dele svoj sajt na ve}i broj tematskih celina koje okupqaju svoje poklonike. Internet omogu}uje maksimalnu individualizaciju sadr‘aja tj. maksimalno prilago|qvawe ‘eqama posetilaca. Za to se koriste i dodatne akcije kao {to su prevod teksta na strane jezike, anketa posetilaca sajta, uva‘avawe sugestija posetilaca... 8. Brzina. Zahvaqaju}i brzini prenosa informacija i sna‘nim pretra‘iva~kim ma{inama na Internetu, korisnici Interneta mogu prakti~no trenutno da do|u do ‘eqenih informacija. Istra‘ivawa pokazuju da sve ve}i broj stanovnika grada pretra‘uje sajtove na kojima se nude poqoprivredni proizvodi ili odmor na selu. Sa druge strane sve vi{e na{ih poqoprivrednika nabavqa ra~unare i povezuje se na Internet gde se interesuju za vremensku prognozu, oglase, nabavku mehanizacije. Osnovni ciqevi Internet marketinga u seoskom turizmu U osnovi predstavqawe na Internetu ima za ciq generisawe profita! Motivi za nastup seqaka na Internetu mogu biti razvrstani u slede}e segmente: – promocija ponude sme{tajnih kapaciteta sa ciqem osvajawe novih tr‘i{ta tj. pronala‘ewe novih gostiju – direktna (on-line) prodaja poqoprivrednih proizvoda korisnicima Interneta – direktno poslovawe – poboq{awe efikasnosti i smawewe tro{kova poslovawa – stalno stru~no obrazovawe – poboq{ati internu komunikaciju – eliminacija sezonske komponente u plasmanu turisti~kih i poqoprivrednih proizvoda. – uspe{nom promocijom na Internetu mogu se prona}i zainteresovani investitori u seoskom turizmu.

80

Priprema promocije na Internetu Pre nego {to se napravi scenario za on-line poslovawe potrebno je uraditi slede}e: – formirati stru~ni tim (vebmaster, PR menaxer, administartor, programer, veb dizajner); – definisati i istra‘iti ciqano tr‘i{te (prikupqawe i obrada ve}eg broja podaka o seoskom turizmu, konkurenciji i potencijalnim kupcima); – izvr{iti semgentaciju tr‘i{ta (grupisati kupce prema odre|enim tipovima). Segmentacija mo‘e biti demografska (pol, starost, zanimawe, mese~ni prihodi), benefit (razli~iti kupci nabavqaju robu iz razli~itih motiva (dijeta, preporuke lekara, sportske potrebe...) i geografska (na primer, kupci iz ravni~arskih krajeva tra‘e sme{taj u planinskim krajevima, koji im nedostaju i obrnuto); – precizno definisati potrebe potencijalnih kupaca; – prou~iti kako se predstavila konkurencija: kako je ura|en sajt, kako je pozicioniran na pretra‘iva~ima, koje reklamne servise Interneta koriste, kakva im je pose}enost sajtu, da li svoj sajt reklamiraju u klasi~nim medijima... Ciq ovih istra‘ivawa je da se prou~e dobre i lo{e strane nastupa konkurencije na Internetu kao bi {to boqe pozicionirali svoju ponudu; – obezbediti buxet za projekat. Svaka poqoprivredna organizacija ili poqoprivrednik mora u svom godi{wem planu posebno da defini{e sredstva za on-line poslovawe. Finansijskim planom moraju se precizno izdvojiti sredstva za svaku stavku posebno: – tro{kovi izrade marketing plana, – tro{kovi zakupa domena, – tro{kovi zakupa prostora na serveru (hosting), – izrada koncepta, dizajnirawe, programirawe i instalirawe sajta na server, – tro{kovi programa on-line promocije, – tro{kovi programa klasi~ne promocije, – tro{kovi odr‘avawa i a‘urirawa sajta, – tro{kovi statisti~ke analize i formirawe smernica za upravqawe sajtom. Izrada internet prezentacije Od kvaliteta sadr‘aja zavisi uspeh svakog veb sajta. [to je sadr‘aj zanimqiviji privu}i }e ve}i broj posetilaca, bi}e boqe pozicioniran u veb katalozima, predstavqen u kvalitetnim stru~nim ~asopisima, medijima... Prilikom izrade sajta iz kompletne turisti~ke ponude mora se izvu}i onaj deo koji tu ponudu ~ini jedinstvenom. TO JE JEDINI NA^IN DA SE USPE NA INTERNETU.

81

Tu jedinstvenu ponudu treba fokusirati na udarno mesto na veb sajtu. Ako se to ne uradi prose~an korisnik Interneta ne}e videti za{to bi ba{ odabrao sme{taj koji mu se nudi tj. za{to je on boqi od mno{tva drugih. Toj jedinstvenoj ponudu podre|en je ceo posao oko koncipirawa sajta i cela reklamna kampawa. Svaki turisti~ki sajt ima u sebi stalne i dinami~ne sadr‘aje. Wihov me|usobni odnos zavisi od tematike koja se predstavqa na sajtu. Ukoliko je na sajtu predstavqeno selo, obi~no su prvi (uvodni delovi) sajta stacionarni: geografski polo‘aj, klima, komunikacije, znameniti qudi, istorija, spisak doma}instava... Prilikom koncipirawa prve stranice sajta treba se dr‘ati nekih pravila: a) najva‘niji sadr‘aji moraju biti vidno istaknuti na vrhu strane, a za ostale sadr‘aje koristiti horizontalnu navigaciju na vrhu i vertikalnu na levoj strani; b) veli~ina prve stranice mora biti maksimalno optimizovana po pitawu veli~ine (kB) kako bi se dovukla sa servera za 1-5 sekundi; c) ukoliko na prvoj stranici postoje grafi~ki linkovi (slike) kopija najva‘nijih linkova mora postojati i u tekstualnom obliku, kako bi posetilac odmah po pristupu sajtu imao pregled glavnih tematskih poglavqa sajta (kod stranica koje se skroluju po vertikali obavezno na dno stranice staviti tekstualne linkove); d) izbegavati suvi{ne stranice sa dobrodo{licom ili prazne prve stranice sa velikim linkovima kao {to su: klikni ovde, enter, izaberi jezik... e) kod velikih sajtova na prvoj stranici postaviti interni pretra‘iva~; f) stranice se optimizuju za rezoluciju monitora; g) sajt se optimizuje za starije verzije Internet ~ita~a. Nedopustivo je na prvoj stranici staviti upozorewe da se sajt mo‘e videti samo uz pomo} posebnih programa koji se mogu na}i na Internetu. Reklamne kampawe Da bi informaciju o turisti~koj ponudi video {to ve}i broj korisnika Interneta potrebno je sprovesti reklamnu kampawu. Ona mo‘e biti realizovana direktno na Internetu ili kori{}ewem klasi~nih medija. Kod on-line kampawe koriste se pla}eni i besplatni servisi. Koncept reklamne kampawe je u direktnoj vezi sa sadr‘ajem sajta. Uspeh promotivnih aktivnosti zavisi od mogu}nosti posetioca da putem sajta nabavi robu ili re{i neki svoj problem (prim. kupi rezervni deo za svoj traktor) ili zadovoqi neku svoju potrebu: rekreacija ili odmor na selu. Pored osnovne ponude u reklamnu kampawu moraju biti ukqu~eni i neki elementi dodatne ponude ili pogodnosti za posetioce sajta. To se naj~e{}e re{ava odobravawem popusta za on-line naru~ivawe nekog poqoprivrednog proizvoda, organizovawe nagradnih igara, uvo|ewem besplatnih usluga...

82

Reklamirawe na Internetu Pla}eni servisi Komercijalne firme i organizacije zapo~iwu svoju reklamnu kampawu uz pomo} serije pla}enih servisa na Internetu. Pla}eni servisi obezbe|uju plasman reklamne poruke na najkvalitetnija oglasna mesta na Internetu uz mogu}nost preciznog pra}ewa efekata reklame. Baneri Baneri su najstarije i najrasprostrawenije reklamno sredstvo na Internetu. To su reklamne sli~ice razli~itih dimenzija (naj~e{}e 468h60, 120h60, 120h300,120h600, 88h31...). U stvari to su reklamni bilbordi na kojima se pojavquju reklamne poruke sa ciqem da ih vidi {to ve}i broj korisnika Interneta. Naj~e{}e se prave u formi animirane slike koja treba da privu~e pa‘wu posetilaca. Pla}eni baneri se obi~no zakupquju na mesec dana, mada su mogu}i i drugi aran‘mani sa vlasnicima sajtova. Najboqe rezultate daju du‘e reklamne kampawe u trajawu od 6 do 12 meseci. Me|utim, ukoliko je potrebno promovisati neki doga|aj (manifestacija u selu, poqoprivredni sajam...) u kra}em vremenskom intervalu reklamna kampawa mora biti intenzivna (zakupquje se veliki veliki broj impresija banera na ve}em broju sajtova). Od vlasnika sajta na kome se postavqa baner treba tra‘iti odre|en broj garantovanih impresija (pokaziva~a banera). Neki sajtovi nude i pla}awe za odre|en broj klikova, ali u tom slu~aju mora biti obezbe|ena softverska podr{ka kako bi se pratile IP adrese posetilaca koji su kliknuli na baner (da bi se spre~ile zloupotrebe). U reklamnoj kampawi putem banera treba definisati prioritetan ciq. Nekada to mo‘e biti reklamirawe robne marke (brend firme ili proizvoda), a nekada je iskqu~ivi ciq dolazak {to ve}eg broja posetilaca na sajt. Ako je ciq promocija brenda poqoprivredne firme (kombinat, zadruga...) onda je potrebno zakupiti {to ve}i broj impresija na velikoj grupi sajtova. U tom slu~aju na baneru centralno mesto mora zauzeti ime brenda. Naj~e{}e se ova dva ciqa reklamne kampawe prepli}u. Od svakog vlasnika sajta na kome se ‘eli postaviti reklamni baner treba tra‘iti demografske pokazateqe posetilaca sajta. Veoma je va‘no znati strukturu posetilaca odre|enog sajta: pol, starost, stru~na sprema, profesija... Izuzetno va‘an podatak je i regionalna struktura posetilaca jer se iz we vidi da li odre|eni sajt pose}uje ciqana populacija koja je interesantna za poqoprivredni proizvod koji se plasira u odre|enom gradu ili grupi gradova. Tek nakon analize tih podataka treba doneti odluku o pla}awu banera. Virtuelne razglednice Vlasnici sajta na kome je predstavqena atraktivna seoska destinacija treba da aktiviraju servis za slawe virtuelnih razglednica. [to su razglednice lep{e to }e ih ve}i broj posetilaca poslati svojim prijateqima. Pone-

83

kad se izuzetno lepe razglednice mogu na}i i na najpose}enijim sajtovima {to vlasniku seoskog sajta mo‘e doneti izuzetno veliki broj posetilaca. Preporuka Izuzetno dobri reklamni efekti na Internetu se posti‘u sistemom preporuka sajta. To su automatizovani servisi gde posetilac popuwavawem formulara preporu~uje sajt svojim prijateqima. Wegovi prijateqi dobijaju preporuku na e-mail. Razmena banera i linkova Vlasnici poqoprivrednih sajtova op{tije tematike (seoski veb portali, sajtovi poqoprivrednih zadruga...) naj~e{}e razmewuju banere u ciqu pove}awa posete svojim sajtovima. Baneri se mogu razmeniti bilateralno (direktno sa vlasnicima drugih sajtova) ili putem automatizovanih servisa za razmenu banera. Kod direktne razmene pronalaze se sajtovi sa pribli‘no istim brojem posetilaca iz iste ili komplementarne oblasti. Sa svakim vlasnikom se direktno dogovaraju uslovi razmene. Obi~no se razmewuju fiksni baneri ili linkovi na prvoj stranici. Prednost ovog na~ina razmene banera je {to se unapred zna na kojim }e sajtovima baner biti prikazan i koji }e se baneri na}i na sajtu vlasnika koji inicira razmenu. Nedostatak je u ~iwenici da je broj sajtova sa kojima je mogu}a ovakva vrsta razmene ograni~en. Suveniri Prodaja suvenira preko veb sajtova je izuzetno va‘na za promociju seoske ponude. Na ovaj na~in se privla~e posetioci na sajt, promovi{e lokalna seoska ponuda, ali se ostvaruje i dodatni profit zna~ajan za finansirawe sajta. U ovom slu~aju suveniri su proizvod koji se pravi sa ciqem off-line promocije sajta. To mogu biti tradicionalni odevni predmeti, predmeti za ~uvawe hrane (zastrug, ka~ica za sir...), moderni odevni predmeti (majice, kape, ka~keti...), razglednice sa seoskim motivima, {oqice za kafu... Kod izrade suvenira obavezno je da se na wemu na|e adresa sajta. Na sajtu nuditi one predmete koji se ~esto nose (majice, kape...) kako bi reklamni efekat bio {to ve}i. Suveniri ne smeju biti skupi, a po‘eqno je aktivirati neki od servisa za on-line pla}awe (preko Interneta, fiksnog ili mobilnog telefona). Suveniri su izuzetno pogodni za nagradne igre. Reklamirawe u klasi~nim medijima Uporedo sa on-line promocijom potrebno je sprovesti i preko svih drugih medija, jer se samo na taj na~in mogu posti}i maksimalni reklamni efekti. Mogu}nosti off-line reklamirawa su izuzetno velike i ovde }e biti pomenute najzna~ajnije. – Prilikom lansirawa sajta potrebno je odr‘ati konferenciju za {tampu i tom prilikom podeliti novinarima {tampani materijal sa adresom sajta.

84

– Odmah po instalaciji sajta od{tampati nove dokumente sa adresom sajta: vizit karte, memorandume... – Adresu sajta od{tampati na sve klasi~ne promotivne materijale. – Od{tampati plakate sa adresom sajta. Plakate lepiti u mestima gde se nalaze potencijalni kupci i obavezno u blizini lokalnih provajdera (jedina mesta gde dolazi svi korisnici Interneta). – Objaviti adresu sajta u svim {tampanim oglasima: Halo oglasi, Novosti oglasi, Krov oglasi... – Objaviti adresu sajta na suvenirima – Maksimalno koristiti reklame na odevnim predmetima: majice, kape, ka~keti...

85

VODI^ ZA BIZNIS PLANIRAWE Sandra Jakovqevi} Tekst koji sam napisala nalazi se pod Creative Commons licencom. [to zna~i da slobodno mo‘ete da ga preuzete, kopirate i objavqujete pod USLOVOM da ne mewate tekst, ne zara|ujete novac od toga i da uvek navedete moje ime.

Biznis plan treba da bude: 1. kompletan, 2. precizan, 3. sa‘et i 4. dobro prezentiran. Kada se pristupi izradi biznis plana, postoje neka op{ta pravila. Kao {to su: koristite kratke re~enice, izbegavajte ‘argone, koristite isti font, obele‘ite stranice, trudite se da lepo struktuirate va{ plan, ~inite ~itawe interesantnim itd. Za{to pisati biznis plan? Danas, je prosto trend pisati biznis plan. I uglavnom se pristupa izradi biznis plana radi podno{ewa istog nekom finansijeru. Ne ka‘em da je to pogre{no ali ka‘em da se biznis plan pi{e i treba ga pisati iz 2 razloga. 1. ZBOG VAS Wime }ete: razraditi va{u ideju, ispitati va{u ideju, proveriti va‘ne, u nekim slu~ajevima kqu~ne aspekte izvodqivosti i odr‘ivosti va{e ideje. On }e vam pokazati pravac kretawa va{eg biznisa, omogu}iti vam da br‘e reagujete na promene itd. 2. ZBOG DRUGIH Zbog onih koji }e ~itati va{ biznis plan sa ciqem da vam odobri neka nov~ana sredstva. Uvek imajte na umu da onaj ko ga ~ita „tra‘i” svoj interes u wemu ili finansijsku opravdanost. Va{ poslovni plan mogu ~itati razli~ite organizacije/pojedinci: – potencijalni investitori (kompanije, investitori u poslovne poduhvate) – kreditne agencije (banke, ostali komercijalni kreditori) – vladine ustanove za podr{ku biznisu (EU/EC, agencije Svetske banke itd)

86

– donatori (internacionalne NVO ili fondacije) – pojedinci zainteresovani za pridru‘ivawe biznisu (potencijalni menaxeri, savetnici, konsultanti itd) – „interni” ~itaoci: novi zaposleni ili pojedinci. Dakle pisawe biznis plana nije pisawe plana, ve} uraditi plan da bi mogli planirati svoje aktivnosti! Pre nego {to u ovoj maloj kwi‘ici vas uvedem u sadr‘aj pisawa jednog biznis plana. @elim ista}i neke gre{ke koje naj~e{}e nastaju tokom pisawa biznis plana. A koje su lo{e. Struktura tih gre{aka jeste: – Dakle na samom po~etku, lo{e je da biznis plan nema: nema sadr‘aj ili brojeve stranica, da lo{e izgleda, da je te‘ak za }itawe, da je preop{iran, da nema logi~ku strukturu. – Sa aspekta va{eg prestavqawa lo{e je da: ima malo informacija o vama i va{em iskustvu, o va{im poslovnim rezultatima, da nije jasno presatvqawe va{e ideje, motivacije itd. – Sa aspekata va{eg posla ili rezimea: da je nejasna va{a vizija, misija, da ne postoji jasno prestavqawe proizvoda/usluge, da tr‘i{te nije jasno odre|eno, da nije ura|eno ispitivawe tr‘i{ta, da nije ura|ena tr‘i{na segmentacija ili nema karakteristi~nog tr‘i{nog fokusa itd. – Sa aspekta finansijskog plana: da nema kalkulacija cena ko{tawa, da nisu predvi|eni tro{kovi ili nedovoqno precizno prezentovani, da je projekcija previ{e optimisti~na, cena suvi{e niska itd. Sadr‘aj jednog biznis plana. Naslovna strana Rezime Sadr‘aj Podaci o preduzetniku Opis biznisa Pregled tr‘i{ta Proizvod/usluga Marketing i prodajna strategija Proizvodwa i nabavka Menaxment i organizacija Budu}i rast i razvoj Faktori uspeha i rizika Finansijski plan Dodaci

87

U BIZNIS PLANOVIMA NEMA MESTA MUDROVAWU I NA JEDNOSTAVNA PITAWA KAO [TO SU: [ta }ete raditi? Za{to? Za koga? Kako? Kojim sredstvima? Da li su vam potrebni radnici i koliko? Kako }ete osmisliti prodaju? Koliko }e vas ko{tati sve to? Ko su vam konkurenti? Koje prednosti imate i koje mane? [ta o~ekujete koje rezultate? Itd. MORATE IMATI ODGOVORE ODMAH!! Do sadr‘aja va{eg biznis plana dolazite odgovorima na slede}a pitawa. Pri tom nagla{avam da svako pitawe ima svoju te‘inu. I svakom odgovoru treba pristupiti: ozbiqno i realno. Rezime [ta }ete raditi, opis va{e delatnosti? [ta je va{a vizija i misija? Gde ste sada i kuda idete sa va{im poslom? Podaci o preduzetniku Ko ste vi? Predstavite sebe i svoj posao. Koji je va{ motiv rada? Opi{ite svoju ulogu u poslu, o kome pi{ete. Koja specifi~na iskustva imate da bi ostvarili svoju konkurentsku prednost? Opis biznisa [ta je va{ biznis i {ta ‘elite da postignete ? Koji su Va{i ciqevi? Lokacija Va{eg biznisa? Glavne aktivnosti? [ta je Va{a vizija? [ta je Va{a misija? Opis va{eg proizvoda/usluge. Savet: budite jasni i kratki. Pregled tr‘i{ta Koje je va{e tr‘i{te? Koji je potencijal i veli~ina va{eg tr‘i{ta? Kakav je trend kretawa na va{em tr‘i{tu? Koja je va{a ciqna grupa? Ko su va{i konkurenti? Ko su direktni konkurenti? Ko su indirektni konkurenti?

88

[ta su va{e konkurentske prednosti? [ta vas ~ini druga~ijim? Kako se va{ proizvod pozicionira u odnosu na konkurenciju? Ukoliko nema konkurencije, verovatno nema ni tr‘i{ta. Brian Wood Savet: Budite konkretni {to je vi{e mogu}e, prilo‘ite statisti~ke podatke, brojeve, izvore podataka. Proizvod/usluga [ta je va{ proizvod/usluga? Opi{ite. [ta su kqu~ne karakteristike proizvoda i kako se razlikuju od konkurencije? Da li imate jedinstven proizvod i ako da u ~emu se jedinstvenost ogleda? Za{to potencijalni kupci kupuju Va{ proizvod/uslugu pre nego proizvod/uslugu konkurencije? Savet: budite inovativni i svojom inovativno{}u idite korak ispred konkurencije. Marketing i prodajna strategija U ~emu se ogleda va{ marketing koncept? Kakva je va{a marketing strategija? Ko su va{i kupci? Koje je va{e tr‘i{te – va{ ciqni segment? Istra‘ivawe tr‘i{ta se sproveli na kojoj teritoriji? Na kom tr‘i{tu }ete pristupiti tr‘i{nom pozicionirawu? Poka‘ite kako }ete dopreti do svog tr‘i{ta? Kakva je va{a strategija cena? Na koji na~in }ete vr{iti distribucija proizvoda/usluga? Kako }e va{ proizvod sti}i do kupca? Uradite Swot analizu! Ili {ta su va{e sna‘ne i slabe ta~ke (interne), kao i va{e {anse i pretwe iz okru‘ewa? Va{i marketin{ki i prodajni ciqevi? Prilikom definisawa trebaju svi ciqevi da budu SMART (Specific, Measurable,Achievable, Realistic and Timed) ili ti (jasan, merqiv, dosti‘an, vremenski odre|en i izazovan). Proizvodwa i nabavka Koju su va{i dobaqa~i? Na osnovu kojih kriterijuma ih birate? Kako ste osmislili va{ proizvodni proces? Menaxment i organizacija Kakva je va{a organizaciona forma?

89

Va{ menaxment tim ili ti ko }e obavqati posao? Budu}i rast i razvoj [ta su kqu~ni faktori uspeha va{eg posla? Na ~emu bazirate va{ rast? Na ~emu bazirate va{ razvoj? Kako }ete meriti va{ budu}i rast i razvoj? Finansijski plan Prika‘ite va{e tro{kove. Prika‘ite projektovane prihode. Kako izgleda va{ investicioni plan. Da li i kada Va{ biznis postaje profitabilan? Da li }ete imati dovoqno gotovine? Cah flow (primer ra~unice) Po~etno stawe ke{a + Priliv: prodaja+naplataodatno primqen ke{ Odliv: potro{en ke{ + pla}eni ra~uni + dodatno potro{en ke{ = Stawe ke{a na kraju perioda Kako izgleda va{ projektovani bilans uspeha? Kako izgleda va{ projektovani bilans stawa? Gde je prelomna ta~ka rentabiliteta? Kako izgleda projektovani tok gotovine – cash flow? Kakvi su va{i racio pokazateqi i wihovo kretawe? Racio analiza? Pokazateqi likvidnosti? Pokazateqi aktivnosti? Pokazateqi rentabilnosti? Period povra}aja? Jer na osnovu wih }ete imati kona~nu ocenu finansijskog stawa va{eg posla. Za{to je finansijski deo biznis plana bitan i potreban? Dobi}ete odgovore na pitawa: da li imate dovoqno sredstava ili je potrebno i}i na dodatna finansirawa? da li i kada }e va{ posao postati profitabilan? kada nastaje rizik za poslovawe? Itd. Dodaci Ukoliko imate ma kakve ugovore prilo‘ite ih. Ukoliko imate neki media kit materijal prilo‘ite ga itd.

90

OSNOVE BIZNIS PLANA – POSLOVNOG PLANA priredila Sandra Jakovqevi} Dobro napisan poslovni plan u potpunosti prikazuje: 1. svrhu, 2. ciqeve, 3. tr‘i{te, 4. strukturu menaxmenta, 5. iskustvo i finansijsko zdravqe biznisa. Kada pi{ete poslovni plan imajte na umu da onaj ko ga ~ita „tra‘i” svoj interes u wemu ili finansijsku opravdanost. KO ]E ^ITATI VA[ BIZNIS PLAN? Va{ poslovni plan mogu ~itati razli~ite organizacije/pojedinci: – potencijalni investitori (kompanije, investitori u poslovne – poduhvate) – kreditne agencije (banke, ostali komercijalni kreditori) – vladine ustanove za podr{ku biznisu (EU/EC, agencije Svetske banke itd) – donatori (internacionalne NVO ili fondacije) – pojedinci zainteresovani za pridru‘ivawe biznisu (potencijalni menaxeri, savetnici, konsultanti itd) – „interni” ~itaoci: novi zaposleni ili pojedinci SAVETI ZA PRIPREMU PLANA Vreme Budite spremni da potro{ite puno vremena rade}i na poslovnom planu. Po~etno razvijawe plana }e zahtevati zna~ajnu koli~inu istra‘ivawa, brainstorminga, i diskusije sa va{im poslovnim partnerima ili savetnicima. Va‘no je zapamtiti i da poslovni plan nikada ne mo‘ete zavr{iti, i da }ete ga stalno dopuwavati. Mo‘da }ete trebati da „skrojite” razli~ite verzije za razli~ite potencijalne investitore. Kada po~nete da pripremate va{ prvi nacrt, nemojte se obeshrabriti. Najva‘niji ciq je da po~nete prenositi ideje, misli i ~iwenice na papir, {to }e vam dozvoliti da vidite kako poslovni

91

plan i biznis po~iwu dobijati oblik. I nekada je bitnije po~eti da radite bilo {ta i pisati bilo {ta nego sedeti i ne raditi ni{ta. Du‘ina Nema „zlatnog pravila” za du‘inu poslovnog plana. Ne trebate previ{e razmi{qati o broju stranica – ciq poslovnog plana treba biti da sadr‘i sve potrebne i relevantne informacije u {to je mogu}e mawe stranica. Budite koncizni i kompletni. Sredstva za istra‘ivawe Nije dovoqno samo da imate dobru ideju za biznis – morate biti sposobni da sprovedete istra‘ivawe potrebno da bi se dokazalo da va{a poslovna ideja mo‘e biti uspe{na. I morate imati motiv jak u sebi. Nikada nemojte re}i „ja znam” jer uvek postoji ne{to novo {to se ne zna i budite spremni da pravite studijska istra‘ivawa i da za va{u ideju koju ‘elite da sprovedete u biznis potro{ite sate, dane, mesece rada i istra‘ivawa. Vodite ra~una ko su Va{i izvori informacija i da li je osoba koja Vam je dala informaciju kompetentna za to. Izvori relevantnih informacija mogu biti razli~iti u zavisnosti od vrste biznisa kojim se bavite, postoje neki op{ti izvori informacija i tehnike koje }ete uskoro po~eti da koristite. Neki primeri su: – privredni izve{taji – istra‘ivawe (formalno i neformalno) – generalni ekonomski podaci – vodi~i poslovnog planirawa i istra‘ivawa na Internetu – ‘ivotno iskustvo itd. Budite spremni da razgovarate sa mnogo qudi i da puno ~itate tokom istra‘ivawa za poslovni plan. Kada istra‘ujete, pitajte se „[ta treba da znam da bih ubedila/o druge qude da je ovo dobra ideja?” Stil pisawa poslovnog plana Poslovni plan }e ispri~ati pri~u o va{em biznisu, idejama i viziji. Trebate napisati poslovni plan tako da privu~e pa‘wu ~itaoca, da bi on postao odu{evqen planom kao {to ste vi. Neki primeri slabih i jakih re~enica u okviru va{eg biznis plana Slaba re~enica

Jaka re~enica

Menaxment tim ‘eli da otvori nove prodavnice u regionu.

Menaxment tim je uvideo mogu}nost za {irewe poslovnih aktivnosti i otvori}e dodatne centre u nekoliko regiona {irom zemqe.

92

„Sitsolutions” bi ‘elio da na|e dodatna sredstva za {irewe biznisa.

„Sitsolutions” je uveren da }e ova poslovna prilika ponuditi veliki potencijal za rast profita i tra‘i investitore koji su zainteresovani da u~estvuju u ovoj mogu}nosti.

Mislimo da je dobro vreme da se zapo~ne Menaxment tim je istra‘io tr‘i{te i ovaj posao jer niko drugi to ne radi. ustanovio da postoji velika potreba me|u lokalnim stanovni{tvom za na{om uslugom. Trenutno nemamo konkurencije u ovom poslu i mi smo spremni da iskoristimo prednost kao prvi na ovom poqu da bismo na{u organizaciju napravili vode}om na tr‘i{tu.

@ELITE DA ZAPO^NETE USPE[AN POSAO, SVOJ BIZNIS. MORATE ODGOVORITI NA OVA PITAWA 1. [ta moja organizacija radi? (Ili {ta }e moja organizacija raditi?) Ovo pitawe izgleda osnovno i o~igledno, ali ipak je vrlo va‘no. Odgovor na ovo pitawe pru‘a razlog i opravdawe za postojawe organizacije. Koja je svrha organizacije? [ta ona nudi klijentima? Kako organizacija doprinosi privredi i zajednici? Da biste odgovorili na ova pitawa, prvo objasnite da li nudite proizvode ili usluge. 2. Za{to je mojoj organizaciji potreban poslovni plan? Ovo pitawe i odgovor na wega }e vam pomo}i da identifikujete promene u poslovnom okru‘ewu koje tra‘e novi ili promeweni pristup va{em poslu. Va{ biznis mo‘e biti u jednom od slede}ih stadijuma: – potpuno novi biznis („start-up”) – {irewe postoje}eg biznisa – preuzimawe drugog biznisa itd. 3. Koje je MOJE ciqno tr‘i{te? Ko }e kupovati va{e proizvode ili usluge? I jo{ va‘nije, za{to mislite da }e vam oni dati svoj novac za ovu uslugu ili proizvod? Morate shvatiti, a ~ak i predvideti pona{awe kupaca i wihove kupovne navike, tako da va{ biznis mo‘e odgovoriti na wihove potrebe. 4. [ta je moj poslovni ciq? Objasnili ste namenu svog biznisa, poslovno okru‘ewe koje se mewa i ciqne korisnike. Sada razmislite o ciqevima organizacije za slede}u godi-

93

nu. Budite realni – potencijalni investitori }e imati pitawa ako pro~itaju u poslovnom planu da se o~ekuje rast od 100 % u prvoj godini. Razmislite {ta va{ menaxment tim mo‘e posti}i, uzimaju}i u obzir lokalno i regionalno poslovno okru‘ewe i odredite razuman ciq. Tako|e }ete hteti da odredite ciqeve za slede}ih 3 do 5 godina. Zapamtite da ovi ciqevi jesu vodiqa, ali se mogu mewati. Poslovno okru‘ewe je promenqivo, a i neki drugi faktori mogu voditi novim ciqevima. 5. Koje su glavne jake strane moje organizacije? Treba postojati razlog za{to ste zainteresovani za odre|enu poslovnu priliku. Poku{ajte brainstorm metodom dobiti 3 ili 4 jake strane kojima va{ biznis mo‘e doprineti zajednici i privredi – tako }ete imati boqu predstavu o potencijalu organizacije i mo}i }ete jasno objasniti prednosti va{eg biznisa. 6. Koje su najve}e slabosti moje organizacije? Sada kada ste razmotrili jake strane va{eg biznisa, vrlo je va‘no da znate i slabosti. Spoznavawem va{ih slabosti po~e}ete razmi{qati o tome kako ih mo‘ete popraviti i poboq{ati organizaciju. Budite iskreni u razmi{qawu kako da prevazi|ete svoje slabosti. 7. Koji su glavni izazovi sa kojima }e se moja organizacija suo~iti? Identifikovawe izazova sa kojima }e se organizacija suo~iti }e pomo}i da se razjasne faktori internog i eksternog okru‘ewa, a koji }e biti kqu~ni za poslovno okru‘ewe organizacije. Identifikovawe izazova sa kojima }e se organizacija suo~iti se razlikuje od odre|ivawa slabih strana organizacije. Slabe strane odra‘avaju interne karakteristike organizacije na koje se treba obratiti pa‘wa, dok izazovi mogu odra‘avati uslove u poslovnom okru‘ewu na koje ne mo‘ete uticati, ali koji se mogu shvatiti i minimizirati. Poku{ajte odrediti izazove sa kojima }e se va{a organizacija suo~iti u slede}ih 3 do 5 godina, a onda, za svaki od izazova probajte smisliti na~ine na koje ih organizacija mo‘e prevladati. 8. Da li menaxment tim ima sve {to je potrebno za uspe{an biznis? Ovo je verovatno najte‘e pitawe od svih, i odgovor }e imati uticaja u svakom pogledu na va{u organizaciju. U svakom slu~aju, ako je odgovor „ne”, tada su sva prethodna pitawa u ovoj proceni nerelevantna. Razmislite o va{oj ulozi u organizaciji, o menaxment timu, o va{em odnosu prema organizaciji, kao i o odnosu jednih prema drugima. Da li verujete da }e ~lanovi va{eg tima naporno raditi sa vama?

94

Da li ste spremni da provedete mnogo vremena u izradi poslovnog plana i u pokretawu posla? Da li imate poverewa u organizacione planove i da li ste spremni da razgovarate sa potencijalnim investitorima o va{im poslovnim idejama? Razmotrite viziju posla koju imate i na kraju odredite da li ste spremni da pretvorite tu viziju u stvarnost. OSNOVA POSLOVNOG PLANA Osnovni poslovni plan se sastoji od slede}ih delova: Uvodne informacije Opis posla Opis proizvoda ili usluge Analiza tr‘i{ta i marketin{ka strategija Tr‘i{te Konkurencija Marketin{ki planovi Menaxment Menaxment tim Pomo}no osobqe Pretpostavka budu}ih potreba za osobqem Planovi za trening (edukaciju) osobqa Plate/buxet – sa‘etak Operativne procedure Prostorije/lokacija Oprema Radno vreme Planovi informativne tehnologije Kwigovodstvo/ra~unovodstvo Vremenski raspored rada Pravni zahtevi Finansijski podaci Finansijski zahtevi Operativni profit i gubitak Izjava o protoku gotovine (cash flow statement) Zavr{ni ra~uni Analiza ta~ke preloma

95

Kqu~ni elementi naslovne strane – Naslov biznisa/organizacije – Adresa – Brojevi telefona/faks – Email adresa – Kontakt osoba – Logo/grafi~ki simbol (opcija) – Zadwa stranica korica (opcija) – Istaknute stavke (bullet points) (opcija) Kqu~ni elementi kratkog prestavqawa va{eg biznis plana – Koji proizvod ili uslugu nudi organizacija? – Koja je vizija biznisa ili organizacije ? – Koje je ciqno tr‘i{te? – Ko su konkurenti? – Kakva finansijska podr{ka treba organizaciji? – [ta }e investitor dobiti zauzvrat za svoju investiciju? – Koji deo razvoja biznisa }e podr‘ati finansirawe? – Kada }e preduze}e biti profitabilno? – Koji je operativni vremenski okvir? (kratkoro~ni i dugoro~ni) Budite koncizni i jasni! Kqu~ni elementi u opisu proizvoda/usluge – Koju vrstu proizvoda ili usluge }e biznis ponuditi? – Koja je va{a prednost u odnosu na druge konkurente? – Za{to je ova usluga ili proizvod potreban? – Kada, gde i za{to je va{a organizacioni tim menaxmenta formiran? – Za{to je uop{e bio formiran? – Na koji na~in se posao razvio i promenio? – Koji su va{i poslovni ciqevi? – Na koji na~in ste odabrali va{u poslovnu lokaciju? Kqu~ni elementi tr‘i{ta/opis marketinga – Opi{ite tr‘i{te i tr‘i{ne potrebe – Opi{ite va{e ciqno tr‘i{te – Opi{ite veli~inu tr‘i{ta – Razmotrite izvodqivost na tr‘i{tu – Opi{ite va{u direktnu i indirektnu konkurenciju – Opi{ite bilo koje prednosti koje imate kao prva osoba u otvarawu tog posla – Opi{ite marketin{ke planove bazirane na proizvodu, ceni, promociji, proviziji – Opi{ite va{e reklamne i promocione planove

96

Kqu~ni elementi u opisu menaxmenta – Opi{ite strategiju qudskih resursa – Opi{ite glavno osobqe u menaxment timu – Razmotrite i re{ite potencijalne slabosti va{eg osobqa – O~ekivane potrebe osobqa u budu}nosti i planovi osobqa Kqu~ni elementi u opisu operacione procedure – Opi{ite lokaciju i prostorije mesta gde nameravate otvoriti biznis – Pregledajte planove za kupovinu opreme, kao i planove za weno odr‘avawe – Nazna~ite vreme delovawa – Pregledajte va{e planove vezane za informativnu tehnologiju Kqu~ni elementi pravnih/regulativnih zahteva – Nazna~ite poslovne/organizacijske zahteve za registraciju – Nazna~ite relevantne regulacije vezane za uvoz/izvoz – Nazna~ite da razumete relevantne zakone vezane za porez Kqu~ni elementi u finansijskom planu – Odredite svoje tro{kove – Odredite svoj prihod – Odredite svoj po~etni buxet – Nazna~ite svoje finansijske zahteve – Ukqu~ite Break Even Analysis (analiza ta~ke preloma)

Ovo su svi elementi koje plan treba imati. Ali isto tako zapamtite da va{ plan ne sme biti „debela kwiga.” Izvori informacija o poslovnim planovima na Internetu The US Small Business Association (Ameri~ko udru‘ewemalih poslova) ima fantasti~nu web stranicu, sa informacijama vezanim za pisawe poslovnog plana, kao i informacije vezane za sve aspekte planirawa poslovnog plana i operacionog procesa. http: //www.sba.gov/starting/indexbusplans.html Ova web stranica, napravqena od strane Rutgers University u SAD-u, obezbe|uje veze za usluge na Internetu i mre‘i, kao {to su kwige i veb stranice koje pokrivaju svaki deo poslovnog plana. http://www.libraries.rutgers.edu/cgi-bin/htsearch The Lansing Community College Small Business Development Center (Lansing fakultet za razvoj centra za male poslove) u SAD-u ima korisnu veb stranicu. Daje dobre infromacije na Internetu vezane za pregled poslovnog plana, zatim korisna obja{wewa va‘nih delova poslovnog plana, kao i dobro obja{weno finansijsko poglavqe. http://www.nemoonline.org/bus_plan The Canada/British Columbia Business Service Center (Poslovni servisni centar u Britaniji/Kanadi) ima veb-stranicu sa dobrim primerima radionica, kurseva preko interneta, kao i sam primer plana. http://www.sb.gov.bc.ca/smallbus/workshop/busplan.html5d

97

The Lowe Foundation (Lowe fondacija) nudi razne vodi~e za vlasnike malih poslova, kao i za preduzetnike. http://209.241.14.8/fmpro?-db=library.fp5&fomat=fulltext1. htm&Record=7704&-find Stranice sa besplatnim softverima ili softverima koji se pla}aju Invest-Tech Limited: PlanWare, Free-Plan i Biz-Plan http://www.planware.org/busplan.htm Ova stranica vam daje osnovne templates i infromacije u Microsoft Word formatu. Nudi vam materijal za dobre reference, sa informacijama za pisawe strate{kog i finansijskog plana. Daju vam izbor za Shareware, kao i poslovni plan koji mo‘ete kupiti, ukqu~uju}i i finansijski deo plana. BulletProof Biz http://www.bulletproofbizplans.com/bpsample/Sample_Plan/sa mple_plan.html Ova stranica vam nudi jako dobar primer i obja{wewe poslovnog plana. Iako su primeri poslovnog plana vi{e tehni~ki, mo‘ete prona}i jako korisne informacije i obja{wewa koja su releventna za organizacije. Bplans.com http://www.bplans.com/sp/index.cfm?a=bc Ova stranica ima finu biblioteku sa preko 50 primera poslovnog plana, a svaki od wih je napisan od strane wihove softver-kompanije.

Hvala {to ste odvojili vremena, da ovo pro~itate. Nadam se da Vam je bilo korisno.

98

IDEJE DO BIZNISA!! priredila Sandra Jakovqevi} U ovoj bro{uri sadr‘ane su informacije o tome kako pokrenuti, voditi i razvijati poslovnu aktivnost. Za pokretawe biznisa potrebno je dosta stvari. Treba razmisliti o tome {ta ta~no ‘elite raditi. Tako|e potrebno je obezbediti sredstva kojim }ete pokrenuti posao, registrovati preduze}e, na}i tr‘i{te za va{e proizvode i usluge, kao i na~ine kako da te proizvode i usluge plasirate na tr‘i{te. Kada sve to obezbedite – mo‘ete po~eti sa poslom. Ciq ove bro{ure je da vam pomogne u tome. Tekst koji sam napisala nalazi se pod Creative Commons licencom. [to zna~i da slobodno mo‘ete da ga preuzmete, kopirate i objavqujete pod USLOVOM da ne mewate tekst, ne zara|ujete novac od toga i da uvek navedete moje ime. Neka prava na ovaj tekst su zadr‘ana i nalaze se pod Creative Commons licencom. 1 BIZNIS PLAN!! Nije te{ko napraviti Biznis plan, trebate biti: REALNI, JASNI VA[E MISLI PRETO^ITI U RE^I, MALO ^ITATI. MALO SLU[ATI DRUGE i NA PRAVOM STE PUTU !! A kada ono {to mislite i napi{ete, vide}ete koliko je lak{e i koliko Vam zapravo biznis plan poma‘e. Ako krenete sa dobrim planom imate vi{e {ansi da uspete u razvijawu posla jer: 1. plan vam omogu}uje da razmislite o svim mogu}nostima koje imate i koracima koje preduzimate; 2. plan vam omogu}uje da se usredsredite na kqu~na pitawa; 3. plan vam daje pravac koji sledite sa periodi~nim proverama i pokazateqima koji }e vam re}i da li se va{ posao razvija po planu; 4. kada budete radili plan razmi{qa}ete o potencijalnim problemima i re{avati ih pre nego se oni i pojave;

99

5. planom utvr|ujete koje su vam vrednosti i time osiguravate kori{}ewe svojih kapaciteta u potpunosti; 6. sa biznis planom ve}a je verovatno}a da }ete od bankara i investitora obezbediti novac koji vam je potreban. BIZNIS PLAN TREBA DA BUDE: 1. kompletan, 2. precizan, 3. sa‘et, 4. dobro prezentiran. U BIZNIS PLANOVIMA NEMA MESTA MUDROVAWU I NA JEDNOSTAVNA PITAWA KAO [TO SU: [ta }ete raditi, za{to, za koga, kako, kojim sredstvima, da li su vam potrebni radnici i koliko, {ta }e raditi i koje kvalifikacije }e imati, kako }ete osmisliti prodaju, koliko }e vas ko{tati sve to, ko su vam konkurenti, koje prednosti imate i koje mane, {ta o~ekujete koje rezultate, po~etne probleme imate konkretna re{ewa su ta i ta itd. MORATE IMATI ODGOVORE ODMAH!! Napisali ste biznis plan. Slede}i korak jeste finansirawe. 2 FINANSIRAWE!! Da biste zapo~eli ili razvili bilo kakvu poslovnu aktivnost potrebna su vam odre|ena finansijska sredstva, odnosno novac. Ukoliko nemate potreban novac, mo‘ete razmotriti mogu}nost da zatra‘ite zajam od banke. Va‘no je znati da }e kamata koju }ete pla}ati za zajam biti zna~ajna suma. Kolika je ta suma zavisi od veli~ini i vrste zajma. Pre nego {to uzmete zajam raspitajte se o najpovoqnijim uslovima jer neke banke nude povoqnije zajmove. Korisna adresa svakako za ovakve informacije jeste http://www.serbiacredit.co.yu/ Svakako mo‘ete i kontaktirati direktno banke da biste dobili odgovore koji Vas zanimaju. Nalazim da je znatno lak{e pozvati trelefonom i pitati konkretno {ta Vas zanima, nego i}i od banke do banke. Zato }u ovde napisati par Internet adresa najpoznatijih banaka kod nas: BANKA PO[TANSKA [TEDIONICA A.D. BEOGRAD www.posted.co.yu BANCA INTESA A.D. BEOGRAD www.bancaintesabeograd.com

100

VOJVO\ANSKA BANKA A.D. NOVI SAD www.voban.co.yu EUROBANK EFG [TEDIONICA A.D. BEOGRAD www.eurobankefg.co.yu KOMERCIJALNA BANKA A.D. BEOGRAD www.kombank.com MERIDIAN BANK-CR DITAGRICOLE GROUP A.D. NOVI SAD www.bankmeridian.com ProCredit BANK A.D. BEOGRAD www.procreditbank.co.yu RAIFFEISEN BANKA A.D. BEOGRAD www.raiffeisenbank.co.yu SOCI T G N RALE YUGOSLA V BANK A.D. BEOGRAD www.socgenyu.com HYPO ALPE-ADRIA-BANK A.D. BEOGRAD www.hypo-alpe-adria.co.yu CREDY BANKA A.D. KRAGUJEVAC www.credybanka.com Naravno spisak banaka je veliki, ovo je moj izbor banaka. Va{ mo‘e biti neki drugi. Naravno banke nisu jedino mesto gde mo‘ete aplicirati za pomo} prilikom otpo~iwawa posla. To mogu biti i fondovi, recimo: Fond za razvoj Republike Srbije www.fondzarazvoj.sr.gov.yu Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja – Sektor za razvoj MSPP www.mpriv.sr.gov.yu Agencija za strana ulagawa i promociju izvoza (mo‘da }ete i sebe tu prona}i) http://www.siepa.sr.gov.yu/srp/ Privredna komora je ovde na{la mesto za raznim informacija za preduzetnike http://pks.komora.net/ Potom neizostavne nevladine organizacije GTZ / WBF www.gtz.de HELP www.help-serbia.org.yu Unija poslodavaca Srbije www.poslodavci.org.yu Stalna konferencija gradova i op{tina www.skgo.org

101

Na ovoj strani mo‘ete prona}i ponudu fondova, komercijalnih banaka i lizing kompanija za MSPP http://www.sme.sr.gov.yu/bazkredlin11.php?Lang=LA&mm=fi&N= 3&IDM=5&IDD=&kur=&N1=0&N2=0

Slika: pregled fondova, banaka i drugih institucija za finansirawe va{eg posla

Korisna adresa za kredite, zahteve za startap itd. http://www.fondzarazvoj.sr.gov.yu/ Ili pak ‘elite START UP Onda je pri~a u na{oj zemqi slede}a Fond za razvoj Rebublike Srbije, Kredit za po~etnike bez hipoteke Startap kredit za pravna lica Na adresi: http://www.sme.sr.gov.yu/pp.php?Lang=CI&mm=fi&N=2&IDM=5&ID 1=22&ID2=61& ID3=&ID=61&IDD=&kur=&N1=-1&N2=0 Ili aktuelni business startup-ovi u zemqi http://bsckragujevac.org Biznis start up Kragujevac http://www.bscbitola.org/ Biznis start up Bitola http://www.bscbar.org/ Biznis start up Bar http://www.bsczenica.org/ Biznis start up Zenica http://www.sensi.biz/ Ukoliko ste re{ili problem finansirawa i idete daqe da va{u ideju pretvorite u biznis onda smo do{li do registracije preduze}a.

102

3 REGISTRACIJA PREDUZE]A Kako je ovo zemqa Srbija, pripremite se za puno nervirawa i sitnih gluposti oko registracije Va{e firme. Naime, mora}ete zagristi u svet „papirologije” pripremiti se za {etwe po gradu od agencije do agencije, od op{tine do poreske uprave i tako daqe. Naime, ne mogu Vam tu svojim pisawem ni{ta pomo}i, jer koraci koje je potrebno preduzeti kako biste registrovali to ~ime ‘elite da se bavite se razlikuje. Prvo od toga ~ime ‘elite da se bavite, preko toga gde ‘ivite, grad, op{tina itd. Procedura je svuda razli~ita ali opet ista. Neki „standardi” ipak postoje. Dakle, kada ste ve}e zakora~ili u svet sopstvenog biznisa imate pitawa, pravne prirode. Kako registrovati firmu koju ‘elim da otvorim. Onda su Vam korisne slede}e adrese: http://www1.apr.sr.gov.yu/apr.public/Default.aspx? AGENCIJA ZA PRIVREDNE REGISTRE

Slika: mesta gde mo‘ete odgovore na razli~ita pravna pitawa u vezi osnivawa preduze}a

Ona Vam daje odgovore na pitawa – [ta je potrebno da se podnese za osnivawe preduzetnika? – Za osnivawe preduzetnika sa jednim osniva~em – Za osnivawe orta~ke radwe – Koje su to delatnosti za koje je potrebna prethodna saglasnost? Pogledajte sajt svakako }e Vam biti koristan!! Kada ste u agenciji za privredne registre zavr{ili {ta je potrebno, mo‘ete posetiti sajt http://www.sme.sr.gov.yu/pp.php?Lang=LA&IDM=3&N=0&mm=pp&p = p REPUBLI^KE AGENCIJE ZA RAZVOJ MALIH I SREDWIH PREDUZE]A

103

Slika: pravna pomo} prilikom osnivawa preduze}a

U okviru sekcije za pravnu pomo} mo‘ete se informisati o svim pitawima vezanim za otpo~iwawe posla!! Na primer, mo‘ete se informisati u vezi sa pravnom formom za koju ste se opredelili da registrujete, o porezima i doprinosima, kao i o svim va‘e}im propisima itd. http://www.poreskauprava.sr.gov.yu/sr/ PORESKE UPRAVE }e vam omogu}iti informisawe o svim pitawima u okviru PDV-a, poreskim propisima itd. Putawa osnivawa preduze}a ima nekih 4 koraka i to je mawe vi{e svuda isto. Ali cene, vreme i jo{ mnogo {to {ta nije isto ali generalno PUTAWA OSNIVAWA PREDUZE]A JE: 1. Prilikom podno{ewa zahteva za registraciju osnivawa privrednog subjekta potrebno je prilo‘iti slede}ih {est dokumentata: – Dokaz o identitetu osniva~a (fotokopija li~ne karte ili paso{a fizi~kog lica i/ili izvod iz registra u kome je registrovano pravno lice), – Akt o osnivawu dru{tva (odluka ili ugovor), sa overenim potpisima osniva~a, – Potvrda banke o uplati nov~anog uloga na privremeni ra~un ili overena izjava osniva~a o tome da je obezbedio osniva~ki ulog, – Odluka o imenovawu zastupnika dru{tva, ako zastupnik nije odre|en osniva~kim aktom, – Overen potpis zastupnika, – Dokaz o uplati takse za osnivawe. Agencija za registraciju donosi re{ewe o registraciji privrednog subjekta u roku od 5 dana od dana podno{ewa prijave. 2. Istovremeno sa zahtevom za osnivawe podnosi se i zahtev za odre|ivawe mati~nog broja Republi~kom zavodu za statistiku za koji se pla}a taksa. 3. Nakon toga, podnosi se Poreskoj upravi zahtev za dobijawe PIB broja za koji se ne pla}a taksa a za isti se ~eka oko 10 dana. 4. Po dobijawu PIB broja kompletna dokumentacija se dostavqa banci radi otvarawa teku}eg ra~una i po dobijawu istog (za jedan dan) preduze}e

104

mo‘e da otpo~ne obavqawe delatnosti (ako nije u pitawu delatnost za koju je potreban posebna dozvola). To je putawa za REGISTRACIJU PREDUZE]A!! Otpo~eli ste posao i zvanilno kre}ete u rad. Slede pitawa finansija kao i celokupnog poslovawa. 4 FINANSIJE Biznis tj. poslovna delatnost predstavqa mehanizam za stvarawe novca. Kqu~ uspeha jeste u tome da ste stalno upoznati sa finansijskim stawem va{eg poslovawa. Ovo je bitno prvenstveno za vas ali i za poresku upravu na kraju va{e prve godine poslovawa ali i svake slede}e. Ako se ima u vidu da je su{tina upravqawa finansijama, dono{ewe racionalnih investicionih i finansijskih odluka, moram zakqu~iti da je usko skop~ano sa finansijama i upravo finansijskom analizom. Naime, kako nam je finansijska analiza bitna pilikom otpo~iwawa posla, isto tako nam je bitna i tokom rasta i razvoja na{eg posla. Kqu~ uspeha je dobro vo|ewe finansija. Wima }u ovde posvetiti vi{e pa‘we. Jer upravo nam finansijska analiza omogu}uje relevantnu procenu: 1. teku}e finansijske pozicije preduze}a (UKOLIKO VE] IMATE SVOJ POSAO ILI VA[A STARTNA NOV^ANA POZICIJA ZA OTPO^IWAWE POSLA) 2. potreba pro{irewa poslovne aktivnosti (GDE STE I KUDA IDETE) 3. potreba pribavqawa dodatnih izvora finansirawa.(PROCENA STAWA) Navedeni procesi, zapravo, predstavqaju informacionu osnovu za upravqawe va{om idejom i va{im poslom. ONO [TO JE JAKO BITNO JESTE DA SVE [TO OVDE BUDEM NAPISALA UKOLIKO SE PRATI I RADI U SAMOM STARTU, REALNO JE PRAVA OSNOVA ZA PROCENE: – KOLIKO NAS SVE KO[TA, – KOLIKO REALNO NA OSNOVU TOGA MO@EMO FORMIRATI CENU, – KAKVA NAM JE POZICIJA SA DATOM CENOM NA TR@I[TU, – KAKVA ]E BITI PRODAJA (BEZ OBZIRA DA LI JE PROIZVOD ILI USLUGA) itd. KREDIT ZAPOSLENI TRO[KOVI Sve ovo i jo{ mnogo {to {ta staja}e ispred vas kao pitawa!! I sve se ti~e para, naravno!! Zato kada po~nete ma koji posao, morate uraditi stru~no zvanu ra~unovodstvenu i finansijsku analizu. Elem, {ta to zna~i. Ra~unovodstvena analiza je ispitivawe i ocena pro{lih performansi koje se odnose na finansijsku situaciju preduze}a i wegov rentabilitetni polo‘aj.

105

Finansijska analiza predstavqa deo ra~unovodstvene analize i kao informacionu podlogu koristi osnovne finansijske izve{taje – bilans stawa, bilans uspeha, bilans tokova gotovine i aneks. Navedeni finansijski izve{taji nisu alternativni, ve} komplementarni zbog razli~itih vrsta informacija koje pru‘aju. Tako, na primer, bilans stawa prikazuje finansijsku konstituciju preduze}a, zato je on adekvatan za sagledavawe i ocenu finansijske situacije preduze}a. Bilans uspeha sadr‘i detaqne informacije o visini i poreklu rezultata, pa je prikladno sredstvo za uvid u rentabilnost poslovawa, odnosno prinosnu snagu preduze}a. To prakti~no zna~i da su svi zajedno neophodni za kompleksno sagledavawe i ocenu finansijskog polo‘aja i zara|iva~ke sposobnosti. Ispred sebe stavite ovakav jedan bilansa stawa AKTIVA

PASIVA

1. Imobilizacija 2. Zalihe 3. Aktivna vremenska razgrani~ewa 4. Potra‘ivawe 5. Gotovina (fond zajedni~kepotro{we) 6. Neposlovna sredstva (sredstva zajedni~ke potro{we)

1. Sopstveni kapital 2. Dugoro~ni zajmovi 3. Kratkoro~ne obaveze 4. Neposlovni izvori

I jedan bilans uspeha A. POSLOVNI PRIHODI I RASHODI IZ REDOVNOG POSLOVAWA I. Poslovni prihodi 1. Prihodi od prodaje 2. Prihodi od aktivirawa u~inaka i robe 3. Pove}awe vrednosti zaliha u~inaka 4. Smawewe vrednosti zaliha i u~inaka 5. Ostali poslovni prihodi II. Poslovni rashodi 1. Nabavna vrednost prodate robe 2.Tro{kovi materijala 3. Tro{kovi zarada, naknada zarada i ostali li~ni rashodi 4. Tro{kovi amortizacije i rezervisawa 4. Ostali poslovni rashodi III. POSLOVNA DOBIT IV. POSLOVNI GUBITAK V. Finansijski prihodi VI. Finansijski rashodi VII. Ostali prihodi VIII. Ostali rashodi IX. DOBIT IZ REDOVNOG POSLOVAWA X. GUBITAK IZ REDOVNOG POSLOVAWA

106

B. VANREDNE STAVKE I. Vanredni prihodi II. Vanredni rashodi III. Dobit po osnovu vanrednih stavki IV. Gubitak po osnovu vanrednih stavki C. DOBIT PRE OPOREZIVAWA D. GUBITAK PRE OPOREZIVAWA E. Porez na dobit F. NETO DOBIT G. NETO GUBITAK

Ovo }e za vas raditi stru~no lice ali nije lo{e da imate na umu te stvari prilikom rada i da sami imate u glavi kako stoje stvari. Opis ispod prestavqa krajwe pojednostavqen tok va{eg protoka novca. Prognoza protoka novca 1. Gotovina na kraju meseca 1.1 Tro{kovi A 1.2. Tro{kovi B 2. Gotovina na kraju meseca

Stvarno stawe bi}e druga~ije, barem u po~etku!! Sve ovo je bitno zbog toga pa‘qivo treba voditi finansijske kwige. Mo‘ete imati sjajan biznis koji bi vam u budu}nosti mogao donositi veliku dobit, ali va{ }e biznis propasti ako ne budete imali dovoqno gotovine da platite teku}e tro{kove. Isto je i sa mar‘om i prodajom: ukoliko se one vremenom budu smawivale, va{em biznisu preti rizik. Dakle, ako ‘elite uspe{an posao nije dovoqno imati dobru ideju ve} i znati upravqati wome. U ekonomiji postoji izraz racio analiza. Ona podrazumeva ispitivawe i ocenu finansijskog statusa i zara|iva~ke sposobnosti preduze}a na bazi seta svrsishodno odabranih i adekvatno grupisanih racio brojeva. U praksi bi to zna~ilo „koliko para toliko muzike”. I racio brojevi se grupi{u na: pokazateqe likvidnosti, aktivnosti, finansijske strukture, rentabilnosti, tr‘i{ne vrednosti. Ovde se ne}u baviti ovim pitawima samo sam ih pomenula da bi se shvatila ozbiqnost istih. Ali ukoliko se kre}e u posao i posao ‘ivi vremenom }ete mo‘da raditi neku dubqu analizu ili konkurisati za neki novi kredit, ulazitu u neku novu investiciju onda }e studiozna analiza zahtevati ozbiqno sagledavawe finansijske mo}i va{eg biznisa, i tada finansijska analiza i analiza racio brojeva bi}e kqu~ svega. Jer ona obezbe|uje informacionu podlogu za ocenu finansijskog polo‘aja i uspe{nosti poslovawa preduze}a.

107

I na samom kraju ona treba vama ali i ocena je poslovawa preduze}a od strane drugih!! 5 RAZNE TA^KE VEZANE ZA VA[ POSAO Tro{kovi U ciqu planirawa, oporezivawa i odre|ivawa cena, morate znati koliki su vam tro{kovi. Potrebno je u potpunosti sagledati situaciju prije nego {to zapo~nete s poslovnim aktivnostima. Proizvodwa odre|enog proizvoda ili pru‘awe usluga mo‘e ko{tati mnogo vi{e nego {to mislite i mogu}e je, ukoliko niste predvideli odgovaraju}e tro{kove, da na kraju ne}ete mo}i prodati svoje proizvode ili usluge i ostvariti profit. Zato realno sve na papir!! Cene Ukoliko su va{e cene tako niske da ne pokrivaju teku}e tro{kove ili su toliko visoke da niko ne kupuje va{e proizvode ili usluge – vi }ete bankrotirati. Ukoliko su va{e cene upravo odgovaraju}e, ima}ete maksimalnu dobit. Zato imajte na umu da: 1. nije dovoqno samo „ostvariti dobit”. Morate zara|ivati vi{e novca nego {to biste zara|ivali sa va{im novcem u banci ili na nekom drugom poslu; 2. cena koju konkurenti tra‘e ne mora biti i cena koju }ete vi tra‘iti za va{e proizvode ili usluge. Renomirana marka mo‘e tra‘iti vi{u cenu od va{e (dok ne postanete jednako poznati). Qudi biraju na osnovu cene i kvaliteta. 3. je u maloprodajnu cenu ura~unata mar‘a na dobit (a mo‘da i mar‘a na dobit posrednika) te da to nije cena koja oslikava realnu dobit; 4. ve}ina preduzetnika odre|uju cene za koje smatraju da }e im doneti maksimalnu dobit od samog po~etka poslovawa. Ukoliko je potreban du‘i period da do|ete do vidqive dobiti, mogli biste poku{ati najpre pridobiti ve}i broj kupaca tako {to }ete odrediti ni‘e cene. Kada pridobijete va{u klijentelu, mo‘ete postepeno podizati cene. Tre}a alternativa jeste da odredite relativno visoke cene kako biste va{em proizvodu dali ekskluzivni imix koji mo‘ete iskoristiti u budu}nosti ~ak i ako to zna~i samo mali broj kupaca u bliskoj budu}nosti. Promotivne aktivnosti iliti reklama!! Nije dovoqno samo ponuditi dobar proizvod po dobroj ceni. Tako|e se morate pobrinuti da potencijalni kupci znaju za te proizvode. Ne treba razmi{qati da li da zapo~nete promotivne aktivnosti, nego na koji na~in.

108

Neke od mogu}nosti su: 1. Ogla{avawe: bilo koji oblik prezentirawa va{ih proizvoda ili usluga koji pla}ate i koji se ne obra}a pojedina~no potro{a~ima 2. Li~na prodaja: svaki oblik prezentirawa proizvoda koji podrazumevaju direktnu komunikaciju sa potro{a~ima 3. Promotivna prodaja: privremeno ponuditi ne{to dodatno 4. Odnosi s javno{}u: razvijawe dobrih odnosa, ne samo sa potencijalnim kupcima nego i sa doma}im novinarima ili novinama 5. Direktni marketing: ~ak i ako nikad niste sreli svoje kupce mogu}e je pru‘iti im „direktnu pa‘wu” putem sms-a itd. Distribucija Zamislite da ste s uspehom izvr{ili promociju zaista dobrih proizvoda ili usluga po veoma razumnim cenama. Mnogi kupci vam po{aqu naruxbinu, a vi im zatim ne isporu~ite svoje proizvode ili usluge na vreme. Jednostavna poruka ovoga jeste – ukoliko nemate odgovaraju}i sistem distribucije, nema smisla proizvoditi bilo {ta. Postoji pet metoda distribucije. 1. Direktna prodaja: vi sami prodajete va{e proizvode ili usluge 2. Firme za prevoz/distribuciju: ukoliko ne ‘elite ili ne mo‘ete kupovati skupa vozila i brinuti o odr‘avawu, svoju robu mo‘ete isporu~iti uz pomo} firmi koje se bave distribucijom/prevozom robe. 3. Prodaja na veliko ili prodaja na malo: ~esto broj kupaca do kojih dopirete zavisi zna~ajno o tome koristite li jednu od navedenih grupa. Prodavci na veliko i malo ostvaruju zaradu tako {to kupuju i preprodaju robu koju su drugi proizveli. Obim va{e prodaje }e se verovatno pove}ati, ali naravno cena koju dobijate za svoje proizvode je ni‘a nego kod direktne prodaje. 4. Agencije za marketin{ke usluge: ove agencije vam mogu pomo}i da usmerite, i pravilno distribuirate svoje proizvode na tr‘i{te. 5. Zadruge: naro~ito u oblasti poqoprivrede, zadruge ~esto poma‘u poqoprivrednicima da prona|u tr‘i{ta za svoje proizvode Prodaja Dana{wi proizvo|a~i se susre}u sa sna‘nom konkurencijom velikog broja proizvo|a~a. Poslovi osredweg kvaliteta propadaju. Pru‘awe usluga je umetnost. Svrha prodaje nije samo da se ne{to proda. Ciq ove umetnosti je da va{i kupci budu zadovoqni. Nije lako zadovoqiti kupce. Naravno, postoje neki osnovni principi. Va‘no je, na primer:

109

1. ponuditi pomo}, ali ne biti agresivan, 2. poznavati proizvode i pru‘iti dobar savet, 3. nikad ne ignorisati kupca koji ~eka, 4. izvinuti se ukoliko napravite gre{ku, 5. biti iskren, 6. ukoliko nemate odre|eni proizvod, dajte savet o zameni za isti ili kupcu recite gde mogu na}i taj proizvod, 7. nemojte zatvarati ta~no na vreme ukoliko je kupcu potrebno jo{ nekoliko minuta da se odlu~i za kupovinu, 8. izgledajte profesionalno i neka va{e prostorije budu u skladu s tim, 9. dajte samo obe}awa koja mo‘ete ispuniti, I kona~no, zapamtite – kupac je uvek u pravu. Radnici Radnici su osnova va{e poslovne delatnosti. Pre nego ih zaposlite, morate prvo videti da li ih zaista trebate i ako trebate, da li ba{ sve koje ste planirali zaposliti. Ako zakqu~ite da ih trebate, pa‘qivo izvr{ite izbor i ula‘ite u wihove sposobnosti, sigurnost i uslove koji }e ih ~initi zadovoqnim na poslu. Sve ovo je potrebno da bi va{i radnici bili zdravi, odani i efikasni na svojim radnim mestima. Porezi Svi poslovni subjekti su obavezni izvr{iti registraciju i pla}ati poreze. Poreske stope i sve o wima na adresi http://www.mfin.sr.gov.yu/html/index.php I na samom kraju, nadam se da kada pro~itate ovo upostvo i posetite navedene linkove ima}ete jasnu predstavu o otpo~iwawu posla. Ideja je kqu~ svega. Ali nije potrebna samo ona, ve} istrajnost u woj. Nailazimo svi mi na mnogobrojne prepreke i mnoga pitawa, bitno je da ostanemo verni sebi i da verujemo u sebe. Sve ostalo je stvar voqe i istrajnosti. NADAM SE DA VAM JE KORISTILO!!

110

Priru~nik priredili 1. Ana Jovanovi}, osniva~ i koordinator projekta „Suveniri Srbije”, osniva~ i izvr{ni direktor firme Kroja~ d.o.o. Kontakt: Dobanova~ka 9, 11080 Zemun, Srbija Tel: +381 (0)11 3165 336 E-mail: [email protected] www.krojac.com 2. Milka Krstivojevi}, vi{i stru~ni saradnik Zavoda za za{titu spomenika kulture Vaqevo Kontakt: Milovana Gli{i}a 2, 14000 Vaqevo, Srbija Tel: +381 (0) 14 291 656 E-mail: [email protected] www.vaza.co.yu 3. Dragan Nedeqkovi}, profesor grupe predmeta za hortikulturu u Poqoprivrednoj {koli Vaqevo Kontakt: Kara|or|eva 127, 14000 Vaqevo, Srbija Tel: +381 (0) 14 236 542 E-mail: [email protected] www.domaciniva.org.yu 4. Branka Mihoq~i}, Ministarstvo zdravqa RS – Na~elnik odeqewa u Vaqevu Kontakt: Kara|or|eva, 14000 Vaqevo, Srbija Tel: +381 (0) 14 221 469 E-mail: [email protected] 5. Danijela Milutinovi}, op{tina Loznica – Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj -vi{i stru~ni sardanik za turizam Kontakt: Kara|or|eva 2, 15300 Loznica, Srbija Tel: +381 (0) 15 898 401 E—mail: [email protected] www.lo.sr.gov.yu 6. Vladimir Stojanovi}, Profesor Prirodno matemati~kog fakulteta – Departman za geografiju, turizam i hotelijerstvo u Novom Sadu Kontakt: Trg Dositeja Obradovi}a, 21000 Novi Sad, Srbija

111

Tel: +381 (0) 21 450 105 E-mail: [email protected] www.ig.ns.ac.yu 7. Vladimir Ivanovi}, Direktor Turisti~ke organizacije op{tine Qig Kontakt: Kara|or|eva 7, 14240 Qig, Srbija Tel: +381 (0) 14 83 300 E-mail: [email protected] www.ljig.org.yu 8. Sandra Jakovqevi}, Izrada biznis planova za razli~ite organizacione forme iz oblasti poqoprivrede, turizma, drvne industrije; autor projekta www.agencije.net, portala koji se bavi turizmom, turisti~kim organizacijama Kontakt: Atinska 56, 34000 Kragujevac, Srbija Tel: + 381 (0) 34 341 119 E-mail: [email protected] www.sandrajakovljevic.com 9. Mirjana \or|evi}-Gavrilovi}, Regionalna privredna komora Vaqevo – Sekretar Udru`ewa za poqoprivredu, prehrambenu industriju, vodoprivredu i {umarstvo Kontakt: Kara|or|eva 64, 14000 Vaqevo, Srbija Tel: +381 (0) 14 221 721 E-mail: [email protected] www.inwestserbia.com U Vaqevu, jun 2008.

112

Sadr`aj SEOSKI TURIZAM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 priredila Ana Jovanovi} KAKO SE BAVITI SEOSKIM TURIZMOM I DA LI JE TO ODGOVARAJU]I VID POSLOVNE AKTIVNOSTI . . . . . . . . . . . 13 priredila Ana Jovanovi} OBJEKTI SME[TAJ I URE\EWE U TRADICIONALNOM STILU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26 priredila Milka Krstivojevi} HORTIKULTURNO URE\EWE SEOSKOG GAZDINSTVA . . . . . . . . 34 priredio Dragan Nedeqkovi} SANITARNI USLOVI SEOSKOG GAZDINSTVA . . . . . . . . . . . . 38 priredila Branka Mihoq~i} BEZBEDNA HRANA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42 priredila Branka Mihoq~i} RAZVOJ RURALNOG TURIZMA AKTIVNOST – REKREACIJA, SPORTSKE AKTIVNOSTI, LOV, RIBOLOV, SEZONSKI POSLOVI U POQOPRIVREDI, ZANATSKI RADOVI I BEZBEDNOST GOSTIJU . . . . . . . . . . . . . 47 priredila Danijela Milutinovi} BEZBEDNOST GOSTIJU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55 priredila Danijela Milutinovi} PRIRODNO OKRU@EWE I AUTENTI^NA KULTURA U SEOSKOM TURIZMU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57 priredio Vladimir Stojanovi} INTERNET MARKETING U SEOSKOM TURIZMU . . . . . . . . . . . . 79 priredio Vladimir Ivanovi} VODI^ ZA BIZNIS PLANIRAWE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86 Sandra Jakovqevi} OSNOVE BIZNIS PLANA – POSLOVNOG PLANA . . . . . . . . . . . 91 priredila Sandra Jakovqevi} IDEJE DO BIZNISA!! . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99 priredila Sandra Jakovqevi} Priru~nik priredili. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111

113

U^ESNICI PROJEKTA VAQEVO sela: DEGURI] (Stojanka Likni}, 064/460-18-85), PRI^EVI] (Zoran Bo{kovi} 014/270-188, 064/3236398), BREZOVICE (Dragica Tomi}, 014/273-169, Slobodan Stoji}, 064/3049059), SUVODAWE (Stepanovi} Milovan, 014/271-154, Goran Bir~anin 014/271-548, Milenko Bir~anin, 014/271-504), STAVE (Dragutin @ivani}, 014/271-136) TUBRAVI] (Vuji} Milovan, 064/4744883), MILI^INICA (@ivorad Kne`evi}, 064/2694911, Neboj{a Bo`i} 014/260-577), POPU^KE (Molena Jovanovi} 014/283/317,063/7332015), PODBUKOVI (Mile Obradovi}, 014/255-114, 014/255-173, Nemawa Obradovi}, 064/141-92-49), PETNICA (Milan Nikoli} 014/251-195, 064/1956290, Luki} Mitra, 014/251-025), LESKOVICE (Momir Rankovi} 014/275-243, 064/4077323, Milinko ]ebi}, 014/275-146), GORWA BUKOVICA (Milena Mitrovi} 014/236-548, 014/282-207), DOWI TAOR (Radi{a Milovanovi} 031/888-476, 064/3995907), VAQEVSKA KAMENICA (Marko Markovi} 014/233-800,064/1239343, Branko Raki} 014/254-407 ,062/254-407, Vesna Stevanovi}, 014/270-370), VUJINOVA^A (Vasilije Jovanovi}, 014/273-180), BRANKOVINA (Ru`ica \uri~i}, 014/272-177), JOVAWA (Vesna Crepi}, 014/229-220). OSE^INA sela: LOPATAW (\ur|evi} Branko014/59-178, Dragi}evi} Adam, 014/59-550, Panteli} Dragan 014/59-530, Marinkovi} Zdravko 014/50-295), GORWE CRNIQEVO (Jovi} Milorad, 014/58-103), DRAGIJEVICA (Sre}kovi} Paun, 014/57-169), TU\IN (Jovanovi} Svetislav, 014/53-211), BELOTI] (Sekuli} @ivorad 015/883-390), GUWACI (Mi}i} Zoran, 014/55-406) QUBOVIJA sela: KO[QE (Mitrovi} Mileta, 015/656-100, Mutapovi} Milosav 015/656-001, Moji} Rade 064/1324210, Bogosav @ivkovi}, 015/656-183), VRHPOQE (Kne`evi} Nikola 015/667-133, Vasi} Milorad 015/667-100 ), PODNEMI] (Petrovi} Neboj{a 015/662-072), UZOVNICA (Tomi} Bratislava 015/666-121) LOZNICA sela: TR[I] (Predrag Mi{i} 064/3014526 015/868-231, Vasi} Momir 015/868-230, Mati} Budo 064/3238701, Milena Kondi} 015/868-228, 064/2266521, Brano Dragi}evi} 015/888-044 064/8841314, Mitar Dragi}evi} 015/889-476 064/3940597), BAWA KOVIQA^A (Spasojevi} Dane, 015/818-598) MIONICA, sela: STRUGANIK (Nina Toma{evi} 014/65-124), KQU^ (Vlajko Vukovi}, 063/8004264, Qubivoje Teki} 064/3112467), PA[TRI] (Predrag Petrovi} 014/65-430) KOCEQEVA sela: DRU@ETI] (Jovan Juri{i}, 015/556-837, Miodrag Lazi} 015/557-776, Dragan Puri}, 015/556-927, Slavko Milivojevi} 015/556-945, Slobodan @ivkovi}, 015/556-785) MALI ZVORNIK sela: ^ITLUK (Sredojevi} Milka 064/303-2741), AMAJI] (Dragica Vu~eti} 064/9071-378), BRASINA (Tadi} Du{an 064/458-07-68), VELIKA REKA (Stojanka Rajnovi} 064/939-2463) [ABAC, selo VARNA (Milojka Kova~evi}, 015/284-233) VLADIMIRCI, selo SKUPQEN (Bora Panteli} 063/890-40-78) KRUPAW selo KR@AVA (Milan Jovanovi}, 062/801-29-78)

114